piše: Aleksandra Vujić
Sin titana Krona i Ree je Had, grčki bog i vladalac podzemlja. Surove priče o relacijama otac – potomci nisu neobične za grčku mitologiju, pa tako ni Kron nije bio baš blistav primer očinske figure. A, istinu govoreći, nije bio ni neki sin – u pobuni je pobedio i svrgnuo svog oca sa vlasti, ali je i nastavio da vlada na isti način kao i on. Stoga, plašeći se iste sudbine, odmah nakon rađanja dece, Kron ih je proždirao. Tako su Hestija, Demetra, Hera, Had i Posejdon, redom završili u očevoj utrobi. Ipak, Rea je želela makar jedno nepojedeno dete i, kada je došlo vreme da se opet porodi, otišla je na Krit, tamo sakrila Zevsa, a Kronu dala uvijen kamen, koji je on sa zadovoljstvom pojeo.
Kada je Zevs stasao, po jednoj verziji mita, dao je ocu sredstvo za povraćanje, a po drugoj, brutalnijoj, rasporio mu je stomak, i tako oslobodio svoju braću i sestre. Oslobodio je i kiklope, hekantohire i gigante, a zauzvrat je od kiklopa dobio munju, Posejdon trozubac, a Had šlem nevidljivosti. Tada počinje Titanomahija, koja se završava nakon deset godina, a titani bivaju pobeđeni i olimpski bogovi preuzimaju vlast. Had se pokazao još pre prve bitke, kada se ušunjao među titane, naravno, uz pomoć svog šlema, i uništio im oružje. Nakon pobede nad titanima braća dele vlast nad kosmosom. Odluku donose na vrlo skroman način – bacajući kocku. Tako Zevs dobija nebo, Posejdon more, a Had podzemni svet, koji dobija njegovo ime. Dogovor je i da zemljom vladaju sva trojica.
Had se zaljubio u Koru, ćerku Zevsa i Demetre. Kada je otišao da traži Zevsu odobrenje da se njome oženi, Zevs nije smeo da pristane jer je znao da mu Demetra to neće oprostiti, pa je rekao da mu niti daje niti ne daje pristanak (diplomatski, zar ne?). Had je zatim oteo Koru i odveo je u svoje carstvo. Demetra, kada je za to saznala, pripreti Zevsu da će zemlja biti neplodna dok joj ćerka ne bude vraćena. Zevs, šta će, posla Hadu poruku da mora da vrati ljubljenu, ali Demetri reče da će to biti ispunjeno samo ako Kora već nije jela hranu koju jedu mrtvi. Had spakova Koru i taman kada je trebalo da je isprati na površinu, njegov sluga reče da je ona ipak pojela sedam semenki nara. Demetra, uprkos dogovoru, ne htede da povuče svoju kletvu, pa je morala da se umeša Rea. Tada su došli do rešenja – Kora će provoditi tri meseca u podzemnom svetu i zvaće se Persefona, a devet meseci na površini sa Demetrom. I tako i bi.
Interesantno je da on nije bio prikazivan u umetnosti drevne Grčke jer je uglavnom bio nevidljiv. Vlada mračnim oblastima podzemlja u kojima se ne može videti, a i ima, već pomenuti, šlem koji ga čini nevidljivim. Samo njegovo ime znači „neviđeni”.
Grci su čak i u kasnijim umetničkim prikazima izbegavali Hada jer su ga se plašili. Mada, možda je bolje da je tako i ostalo jer je u klasičnoj umetnosti najčešće prikazivan u okviru scene silovanja ili otmice Persefone. Kada je prikazivan, imao je dvostruko koplje (nalik na Posejdonov trozubac, samo sa dva kraja), šlem i ključ. Ključ je simbol njegovog vladalaštva nad Donjim svetom, i podsećanje da su kapije uvek zaključane i da nikome nema izlaska odatle. Česti pratilac mu je Kerber, troglavi pas koji čuva Had.
Iako na nekim prikazima možemo videti da od njega glavu okreću čak i bogovi, a zna se da su ga se ljudi plašili, Had generalno nije zao. Dobio je radno mesto koje nema baš pozitivnu konotaciju, ali njegova uloga je, zapravo, da održava balans. On je strog i hladan i stara se o tome da se zakoni primenjuju jednako na sve. Tako je apsolutno svima zabranjen izlazak iz Donjeg sveta i malo ko je u tome uspeo.
O važnosti Hada svedoči i trenutak kada je Sizif prevario vladara podzemlja i uspeo da ga zarobi. Naime, Zevs je naredio Hadu da zatvori Sizifa i da ga kazni zbog odavanja božanskih tajni. Sizif je uspeo da ga prevari i da ga zarobi. Had je bio zarobljen u Sizifovoj kući nekoliko dana i za to vreme niko nije mogao umreti, čak ni obezglavljeni i iskasapljeni i situacija je postala nepodnošljiva.
Blizu odlaska od Hada bila je Euridika. Nakon što ju je ujela zmija, ona je umrla, a za njom je sišao Orfej, nadajući se da će uspeti da je povrati. Svojom muzikom zadivio je Harona, vozača, Kerbera i sudije. Dok je on bio dole, čak su i mučenja mrtvih privremeno zaustavljena. Uspeo je da smekša čak i strogog Hada, koji je pristao da Orfej vrati Euridiku, ali pod uslovom da je on ne pogleda dok se ne vrate na svetlost. Ipak, Orfej nije izdržao i u jednom trenutku se okrenuo da vidi da li ga Euridika još prati i… radoznalost je ubila mačku, ali i Euridiku – ostala je zauvek u podzemnom svetu.
Do podzemlja i Hada informacije sa zemlje dopiru samo kada smrtnici lupe rukom o zemlju i pomenu ga uz zakletvu ili kletvu.
Had retko izlazi iz svog carstva, nekada kada požuda ovlada njime. Tako je jednom sjajem svojih zlatnih kočija u koje su upregnuti crni konji zasenio nimfu Mintu, i zamalo je obljubio, ali se umešala Persefona i nimfu pretvorila u aromatičnu biljku mentu. Zanimljivo je da je upravo menta korišćena u pogrebnim obredima, zajedno sa drugim aromatičnim biljkama, kako bi prikrila zadah raspadanja. Slična sudbina snašla je Leuku, takođe nimfu, koja je pretvorena u belu topolu, drvo koje je kasnije bilo posvećeno Persefoni, boginji obnavljanja.
Septembar, 2021.
