Početkom šezdesetih godina Jugoslavija je iz sveta uvezla nekoliko značajnih stvari – tvist, hulahop, žvakaće gume u obliku cigareta i rokenrol. Na našim prostorima tada su postojale samo tri rokenrol ploče, koje su predstavljale svojevrsne Biblije za mlade muzičare iz bivše Juge – Bil Hejli, Elvis Presli i Litl Ričard.
Tadašnja omladina se sa novim svetskim, muzičkim pravcem i načinom života koji uz njega ide upoznala zahvaljujući Lojpurovim igrankama u Beogradu i genijalnim izvedbama Karla Metikoša u Zagrebu. Njih dvojica su prvi kod nas plasirali rokenrol muziku. Na njihovim repertoarima nalazili su se tadašnji svetski hitovi klasičnog roka i rokabilija, od Preslija preko Čak Berija do Bil Hejlija. Iako loše odsvirani i otpevani u poprilično slobodnoj interpretaciji engleskog jezika, ovi hitovi su odmah kupili tadašnju omladinu.
Šezdesete godine bile su godine rokenrola u Jugoslaviji. Međutim, još uvek na našu muzičku scenu nisu stupili autorski bendovi. Grupe koje su se tada pojavljivale, poput hrvatskih Bijelih strijela i Sjena ili pak Iskri u Beogradu, nisu imale svoje kompozicije. Bijele strijele su izdale prvu rok ploču kod nas, EP sa četiri pesme od kojih su tri bile obrade stranih pesama, a ona jedna je bila instrumental. Većinom su svi bendovi koji su se pojavili šezdesetih godina svirali kaver verzije pesama odnosno obrade stranih hitova, što je Jugotonu bilo u interesu, s obzirom da se do originalnih ploča teško dolazilo, pa im je bilo stalo da ove pesme imaju makar i u domaćoj obradi.
Odjednom, 1966. godine pojavljuje se Osmijeh Grupe 220, prva autorska kompozicija koja je postala veliki jugoslovenski hit i koja je bila domaći odgovor na američko leto ljubavi. Grupa 220 nije samo pesmom podražavala hipi pokret, već i svojim izgledom. Šarene košulje, široke pantalone i duge kose bili su nešto što publika do tada nije imala prilike da vidi na našoj sceni, s obzirom da se smelo pevati samo s kravatom jer je jedino tako bilo „pristojno”. Grupa 220 nastala je raspadom benda Jutarnje zvijezde. Nju je osnovao Drago Mlinarec, jedna od najuticajnijih ličnosti na domaćoj rok sceni sedamdesetih i osamdesetih godina. On je sa sobom iz Jutarnjih zvijezda povukao basistu Vojislava Mišu Tatalovića, a iz Ehosa doveo gitaristu Vojka Sabolović i bubnjara Ranka Balena i tako osnovao ovu značajnu grupu.
Zahvaljujući Radio Zagrebu pesma Osmijeh pobuđuje pažnju tadašnjeg Jugotona, te 1967. godine izlazi prva EP ploča sa još dve Mlinarčeve autorske kompozicije Grad i Uvijek kad ostanem sam. Vođeni velikim uspehom koji je ova ploča imala kod publike, Grupa 220 naredne godine objavljuje ploču antologijskog značaja Naši dani. Naime, ovo je prva LP ploča na našim prostorima na kojoj se nalaze samo originalne, domaće, autorske kompozicije. Grupa 220 je načinila jedan jako smeo korak, koji nije doprineo samo njihovoj popularnosti i koji nije značajan samo iz istorijske perspektive naše muzičke scene, već je bio i od presudnog značaja za sve ostale muzičare. Uspeh ove ploče poslužio je kao inspiracija i kao motivacija mlađim bendovima da i sami počnu stvarati svoje, autorske stvari.
Odmah nakon izlaska albuma Mlinarec odlazi na odsluženje vojnog roka, a Grupa 220 počinje lagano da se raspada. Po povratku Mlinarca iz vojske grupa opstaje još neko vreme, u izmenjenom sastavu, sve do 1971. godine kada Drago izdaje svoj album prvenac A ti se ne daj kojim najavljuje početak svoje uspešne, solo karijere.
Grupa 220 nastavlja da postoji, samo bez Mlinarčevog autorskog doprinosa grupa donekle menja svoj pravac i zalazi u nešto malo tvrđi zvuk. Husein Hus Hasanefendić, kog je još Mlinarec doveo u bend, sada preuzima primat u istom. On je napisao najveći deo kompozicija nakon Mlinarčevog odlaska. Bend nastavlja sa nizanjem koncerata i singlova, sve do 1975. godine kada objavljuju svoj sledeći album pod nazivom Slike.
U odnosu na njihovu koncertnu popularnost, koja je za naše prostore bila veličine popularnosti Bitlsa, album nije toliko dobro prihvaćen. U većini pesama sa ovog albuma osetan je uticaj psihodeličnog roka, kakvog je tada svirao Pink Floyd, pogotovo u Huseinovoj numeri Zlatna vrata u kojoj gitarske solaže neodoljivo podsećaju na Gilmorove. Međutim, malo šta se od tog zvuka moglo povezati sa Mlinarčevim Osmijehom po kojem je ova grupa ostala zapamćena. To ne znači nužno da je drugi album bio lošiji, samo je bio drugačiji od onoga što je publika od Grupe 220 očekivala.
Godinu dana nakon izlaska drugog albuma grupa se raspala. Njeni članovi su se podelili u dva toka koji su vodili do stvaranja dve jako značajne jugoslovenske rok grupe – Zubak i Stančić odlaze u sastav Time, a Aki Rahimovski, Jurica Pađen i Husein osnivaju kultni sastav Parni Valjak.
Iako je postojala tek nešto manje od 10 godina, Grupa 220 ostavila je neizbrisiv trag na domaćoj muzičkoj sceni, a njihove pesme i dan danas nude jedan sasvim drugačiji pogled na rokenrol.
piše: Tamara Živković
