piše: Nevena Stajković
Iako to naslov sugeriše, junakinja naše priče neće biti nadaleko poznata gospođa ministarka Živka Popović, već ona za koju se malo zna, a bila je prva ministarka u istoriji Srbije – Mitra Mitrović. Mitra se rodila 1912. godine u Požegi, u siromašnoj porodici. Zbog svoje nadarenosti, dobija stipendiju za studije srpskohrvatskog jezika i književnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Krećući se među takozvanim progresivnim omladincima, oduševljena likom i delom Roze Luksemburg, 1931. godine postaje članica Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ), te se deklariše kao antifašistkinja i pacifistkinja. Više puta je hapšena prilikom izvršavanja zadataka Komunističke partije Jugoslavije koji su podrazumevali da bude kurirka u unutrašnjosti i raznosi partijski i ilegalni propagandni materijal u koferu sa duplim dnom. Imajte na umu da je Komunistička partija Jugoslavije bila ilegalna politička frakcija za vreme Kraljevine Jugoslavije, sve do dolaska ove partije na vlast, posle Drugog svetskog rata.
Nakon završenih studija, 1934. godine, učlanila se u Ženski pokret Komunističke partije Jugoslavije i osnovala Omladinsku sekciju Ženskog pokreta, te bila njena prva predsednica. Tada njeno ime postaje sinonim za emancipaciju i feministički pokret koji sve više dobijaju na snazi upravo u to vreme. Tome svedoči i osnivanje časopisa Žena danas koji su uređivale upravo članice Omladinske sekcije Ženskog pokreta.
Prvi broj časopisa Žena danas izašao je u oktobru 1936. godine i zastupao je antifašističke, antiimperijalističke, antikapitalističke i revolucionarne ideje, a sve to pod okriljem Radmile Dimitrijević, vlasnice i urednice iz buržoaskog i građanskog društva, te su zato teme kojima se časopis bavio bile prihvatljive za cenzore. Konkretno u ovom broju nalaze se naslovi kao što su Novi feminizam, Današnja muslimanka u Bosni, Razgovori sa ženama-domaćicama, Politička prava žena, Crnkinja priča o svom detinjstvu, Bolesti nogu radnog sveta (proširene vene), Plač odojčeta, Žena i sport, Moda… dakle, tekstovi koji se bave emancipacijom i osnaživanjem žena, kao i uključivanjem žena u savremene tokove društva. Međutim, 30. broj iz 1940. je zaplenila policija, pa je dalje štampanje časopisa zabranjeno.
Zahvaljujući Mitri časopis je ponovo štampan u selu Drinići u Bosnanskoj krajini tokom ratne 1942. i 1943. godine. Novo izdanje nosilo je broj 31, nastavivši numeraciju predratnih brojeva. U ovom izdanju bilo je reči o Prvoj zemaljskoj konferenciji Antifašističkog fronta žena održanoj u Bosanskom Petrovcu 6. decembra 1942. godine, čija je članica bila i sama Mitra. Na naslovnoj strani 31. broja nalazi se Žena s puškom, ilustracija Prvoslava Pive Karamatijevića. Između 1944. i 1976. godine časopis izlazi redovno, a od 1977. kao dodatak listu Borba, i tako je sve do 1981. godine.
Paralelno sa časopisom Žena danas, 30. septembra 1942. Mitra u Drinićima sa redakcijskim kolegama nanovo počinje da štampa časopis Borba, koji je još 1922. godine u Zagrebu pokrenula Komunistička partija Jugoslavije.
„Pisaću o borbama jedanaest partizanskih odreda u Srbiji, i donosiću neke druge fine sitne vesti koje će obradovati borce, kao na primer – da pisci Teodor Drajzer, Fojhtvanger, Tomas Man, Hemingvej izražavaju svoju zahvalnost sovjetskim ljudima na njihovoj herojskoj borbi za spas sveta od varvarstva.”
Mitra Mitrović, Neretva, 1965.
Ipak, 27. februara 1943. godine izlazi poslednji broj Borbe, a Mitra se sa kolegama trudi da zakopa mašine za štampanje. Te noći ona ostaje sama jer su kolege iz redakcije poginule tražeći dobro mesto za sakrivanje mašina. Mašine bivaju zakopane odmah pored puta u nadi da ih neprijatelj neće tražiti tako blizu, a preko je zasađeno drveće, da bi se još više zavarao trag. „Borba je sama sva dokument teškog i velikog trenutka naše borbe”, kaže Mitra.
Naša hrabra junakinja bila je jedna od prvih žena i svakako prva komunistkinja u Banjičkom logoru, odakle je, nakon par meseci, prebačena u zatvorsku bolnicu u Vidinskoj ulici, te je iz nje pobegla uz pomoć stražara, a onda se pridružila partizanima i partizankama. Borila se i na Sutjesci, u Petoj ofanzivi, kao deo Treće divizije i kao jedna od 100 000 žena u Narodnooslobodilačkoj vojsci i dva miliona borkinja koje su učestvovale u pozadinskim akcijama, skupljajući hranu, odeću i sanitetski materijal za vojsku, brinući o ranjenicima i neometanom radu kurirskih službi. O svojim iskustvima Mitra govori lirski potresno u crtici Mala sećanja, koja pripada zborniku Sutjeska V, štampanom 1961. godine.
„Vraćam se na prelaz preko Pive, divne reke. Neću više na njega da se vratim, ni kad mi se nude bezbednosti ili sve njene lepote. Ja za to više nemam hrabrosti, makar da se i samo o sebi brinem, makar da opet verujem da znam da plivam. Naučila sam to još kao malo dete na rečici nimalo nalik na Pivu, ali za mene strašnoj sa svojim malim virom meni preko glave. Ali, tada su stražarile moje sestre i njihove drugarice dok se nisam usudila da preplivam majušni vir. Ovde više nema starijih sestara. Sad to treba ja da budem drugima. […] Nikad, kao u ratu nisam videla tu moć reke. Sve su one, i mirne i nemirne, u ratu najveća prepreka, i mirna Bosna, naizgled spora a jaka, i nemirna Neretva, i snažni Lim, i naizgled nevini Uvac. Ne volim ni viseće mostove više, ni reke, ni nikakve mostove, ni potoke čak. Tako je užasno spremna, svaka, da ponese i ljude i stabla.”
Mitra Mitrović, Mala sećanja
U njenom sećanju ostaju urezane slike neprekidnog koračanja ka Sutjesci, prizori ranjenih vojnika i onih obolelih od tifusa o kojima se brinula rukovodeći bolnicom, zatim slika jevrejske porodice Benvenisti i groteskna pojava čoveka koji uvezanih ruku prelazi reku i jaše konja bez uzdi.
Nakon rata, postaje prva ministarka u istoriji Srbije – ministarka prosvete u Prvoj vladi Narodne Republike Srbije, a kasnije se nalazila na funkcijama predsednice saveta za nauku, kulturu i prosvetu Vlade Narodne Republike Srbije i direktorke Saveznog zavoda za školstvo. Nastavila je da se bavi pisanjem, te je sarađivala sa časopisima Delo i Letopis Matice srpske. Objavila je nekoliko knjiga – Pravo glasa žena dokaz i oruđe demokratije (1945), dragocene memoare Ratno putovanje (1953), politički portret-biografiju Veselina Masleše (1956) i Položaj žene u savremenom svetu (1960). Međutim, Mitra biva sklonjena sa političke scene pedesetih godina 20. veka zato što se solidarisala sa Milovanom Đilasom, jednim od najglasnijih kritičara rigidnog režima Komunističke partije Jugoslavije. Mitra se priklonila Đilasovoj pobuni iz čisto patriotskih razloga, bez obzira na to što je Đilas bio njena velika ljubav i bračni drug između 1936. i 1952. godine. Ona je nade polagala u demokratiju, međutim, strahote ratova devedesetih godina ugušile su ovakva uzdanja. Umrla je 2001. godine u Beogradu.
februar, 2023.
