foto: Tamara Živković

piše: Tamara Živković

Pavo Matsin je estonski pisac, kritičar i profesor. On je bio član grupe mladih umetnika 14NÜ koji su eksperimentisali sa samim stvaranjem, prvenstveno u pogledu forme i tema svojih dela, ali i sam način na koji su objavljivali dela je eksperimentatorski – najčešće je to bilo u vidu nekog performansa. Takav eksperimentalni pristup je došao do izražaja u Matsinovom prvom delu – Doktor Švarc. Dvanaest ključeva za alhemiju iz 2011. godine. Potom je objavio roman Plava garda, avanturstičku bajku koja pokazuje da Matsin nije samo ekscentrik koji teži da naruši tradicionalne književne kanone, već da on poseduje i izvrsnu tehniku pričanja priče. Ta tehnika u najvećoj meri dolazi do izražaja u njegovom romanu iz 2015. godine Gogoljev disko,za koji je Matsin nagrađen prestižnom Literarnom nagradom Evropske unije.

Već iz samog naslova, koji delom nosi naziv po ruskom piscu Nikolaju Gogolju, vidimo da će ovo delo uspostavljati snažne intertekstualne veze sa velikim brojem književnih dela. To ne bi trebalo da nas začudi, s obzirom na to da je i sam Matsin završio studije književnosti i da kao profesor predaje istu, ali u pojedinim delovima aluzije koje pisac stvara, spominjanje nekih književnih dela, pogotovo estonske književnosti, može pomalo da nam oteža razumevanje Gogoljevog diska.

foto: Tamara Živković

Radnja romana Gogoljev disko smeštena je u budućnost, u doba kada je Estonija izgubila svoju samostalnost i pala pod rusku vladavinu. Estonci su u svojoj nekadašnjoj zemlji postali manjina koja mora da sakriva svoj nacionalni identitet. Iako akcenat u romanu nije na toj nacionalnoj tematici, ona ipak provejava kroz neke sitne detalje, kao što je skrivanje estonske literature po toaletima kuća i kafana, što možemo tumačiti kao simbol polazne tačke bilo kog nacionalnog ugnjetavanja – gušenje kulture te nacije.

No, sve je to samo pozornica za pojavu centralnog motiva ovog dela, oko kojeg se svi drugi elementi grupišu, a to je pojavljivanje ruskog pisca Gogolja koji u varošicu Viljandu dolazi iz mrtvih. Matsin tu pojavu Gogolja objašnjava svojom potrebom da zastraši čitaoce na onaj način kako je njega Gogolj zastrašivao svojom pričom Vij. Iako se u romanu pojavljuje ovaj velikan svetske literature, on u njemu ne zauzima poziciju glavnog junaka, Gogolj je samo lik koji sve druge likove ovog romana okuplja oko sebe. Mi zapravo kroz tu Gogoljevu posetu sagledavamo jedan širok spektar likova, stanovnika Viljande, i njihovih sudbina – od onih koji se nalaze najniže na društvenoj lestvici, poput džeparoša Opjatovića, preko muzičara Arkaše i njegovog prijatelja i obožavaoca Šefta, do zaljubljenika u Bitlse Vasju koji želi da sagradi Lenonov hram ljubavi, do tragične ljubavne priče Katerine i Grigorija koji na kraju gubi razum i završava u bolnici.

Sama pojava Gogolja unosi elemente mračne fantastike u ovaj roman i stvara atmosferu mistike i straha koja dosta podseća na Majstora i margaritu, ali u isto vreme donosi i elemente apsurda i humora koji se ogledaju u tome kako se svi ostali likovi iz romana odnose prema čoveku, velikom piscu koji dolazi iz mrtvih. Tim neskladom između izuzetnosti situacije i odnosom ostalih likova u romanu prema toj situaciji, pisac kao da je želeo da iskaže da koliko god neka situacija bila fantastična, čudna, zastrašujuća, život uvek nastavlja da teče. 

decembar 2020.

Leave a Reply

Your email address will not be published.