piše: MoonQueen
Za kraj leta odabrali smo da vas odvedemo nešto južnije, na obalu Jadrana gde se, između planina (dobro, brda) i mora, smestila Galerija Meštrović, pitoreskna oaza umetnosti i lepote. Imanje na kojem se Galerija nalazi Ivan Meštrović kupio je dvadesetih godina prošlog veka u nameri da izgradi svoju letnju rezidenciju koja je trebalo da mu posluži kao mesto za rad, stanovanje i izlaganje dela. Izgradnja je trajala od 1931. do 1939. godine, a 1952. umetnik je vilu i imanje poklonio državi kada ona postaje muzej i otvara se za javnost.
Po ulasku u ovaj kompleks, već tokom šetnje kroz vrt, imaćete prilike da se upoznate sa nekim Meštrovićevim delima koja, okružena prirodom i zelenilom, odaju posve drugačiji utisak od onih smeštenih unutar muzejskih zidova. Tu ćete videti Udovicu, jednu od junakinja nikada dovršenog ciklusa Vidovdanskog hrama, zatim devojku koja nakon završetka rata 1918. godine postaje simbol novog optimizma svirajući Daleke akorde ili Persefonu, zatočenu u Hadu protiv svoje volje, koja pak nastaje po završetku Drugog svetskog rata i Meštrovićevog boravka u zatvoru. No iskreno, vrt je sam po sebi toliko lep, da će vam se možda desiti (kao što je i meni) da skulpture posmatrate najpre kao deo ambijenta bez previše analiziranja (i to je u redu!) – jednostavno, na ovom mestu izazov je videti drvo od šume kada je „šuma” toliko lepa.
U samoj Galeriji dočekaće vas još mitoloških junakinja, poput mermerne Psihe – Meštrovićevog omaža klasičnoj tradiciji Mikelanđelovih dela i Rodenovoj skulpturi Meditacija, ili bronzana rimska sveštenica Vestalka, čuvarka večnog plamena i zaštitnica ognjišta. Tu su ponovo i devojke muzičarke – jedna sa violinom za čiji je lik umetniku poslužila njegova druga supruga Olga, ili Djevojčica pjeva za koju je model bila jedna druga Olga, mlađa sestra njegove prve supruge Ruže Klajn. Zapravo, u Galeriji ćete videti i Ružin portret, moje omiljeno od svih ovde izložnih dela, elegantnu i prefinjenu damu stilizovanih nabora haljine, zagledanu kroz prozor u daljinu. Manje elegantna ali veoma upečatljiva je predstava Jova iz 1946. godine, remek-delo Meštrovićeve druge ekspresionističke faze kojim prikazuje strahove, teskobu i ratna stradanja koja su zadesila ljudski rod prethodnih godina u liku biblijskog junaka, simbola patnje i nepravde, ali i snage.
Posebnu pažnju meni su privukli i Meštrovićevi crteži koji se nalaze duž zidova izložbenog prostora. To je, čini mi se, bio moj prvi susret sa njegovim crtežima, barem u ovolikoj meri. Jednostavno ću se izraziti – dobri su! Detaljni, precizni i pokazuju vreme i trud koje je umetnik uložio u istraživanje ljudskog tela, njegovih oblika, pokreta i masa, zahvaljujući čemu je kasnije stvarao svoja masivna skulptoralna dela. Proces nastanka dela, od prvobitne ideje i skice, do monumentalne skulpture postaje jasniji kada se vide sve njegove faze razvoja.
Poseta Galeriji Meštrović u Splitu jedinstveno je iskustvo zbog svog umetničkog značaja, ali i zbog svoje sveobuhvatne lepote. Krajolik u kojem je podignuta, na padinama brda Marjan, sa pogledom na pučinu, arhitekture projektovane tako da se iskoristi sve ono najbolje i najlepše što ovaj komadić raja pruža – vila sa svojim vrtovima – bez imalo preterivanja tvrdim – ostavlja bez daha. Jer, kao što bi moj prijatelj Splićanin rekao: „Pa naravno kad ju je gradio za sebe!” Nemojte nam verovati na reč, nađete li se u Splitu, proverite da li preterujemo.
Van Galerije Meštrović, na nekoliko minuta hoda, nalazi se još jedno mesto na kojem je ovaj umetnik ostavio svoj trag. U pitanju je Crkvine – Kaštilac, sakralno – umetnički kompleks koji je nastao Meštrovićevom adaptacijom nekadašnjeg imanja splitske plemićke porodice Kapogroso. Prvobitni Kaštilac bio je izgrađen početkom 16. veka kako bi čuvao meštane od napada Osmanlija. Tokom narednih vekova menjao je namenu, a kada ga 1939. godine Meštrović otkupljuje, zdanje je izmenjeno tako što je u zapadnom delu kompleksa projektovano dvorište sa tremom dorskih stubova iz kojeg se ulazi u kapelicu Svetog Križa. Pod ovom kolonadom pronaći ćete kamenu skulpturu nastalu 1946. godine, nazvanu Autor Apokalipse, koja predstavlja Jovana Jevanđelistu, dok se u crkvi nalazi Raspeće Veliko iz 1916. godine, izrađeno od orahovog drveta. Unutrašnjost kapele ispunjavaju i drugi Meštrovićevi radovi u drvetu, reljefi ciklusa koji prikazuju scene iz Hristovog života na kojem je umetnik radio više od tri decenije. Karta za Galeriju obuhvata i posetu Crkvinama – Kaštilcu, pa ih obavezno posetite u paru. A nakon ove izvrsne čašice mediteranske kulture, ne zaboravite i da se bućnete u plavi Jadran i duboko udahnite mirise marjanske šume koja nad vama buja, cveta i zri.
septembar, 2023.
