piše: Aleksandra Vujić
Kako bismo je odobrovoljili i u nadi da će nam doneti sunce, cveće i ostale lepe, prolećne stvari, članak ovog meseca posvećujemo Flori, boginji cveća i proleća. Ova boginja je, u skladu sa svojim zaduženjima, često prikazivana kao mlada, privlačna, lepa nimfa koja drži buket cveća.
Pored lepote, nju je krasila stidljivost i povučenost. Svojom pojavom i ponašanjem očarala je zapadnog vetra, Zefira (poznatog i kao Favonija) pa je on dunuo u njenom pravcu. Nežnu Floru je to uplašilo, pa je pobegla, međutim, i ona se ubrzo zaljubila u njega, te su se uskoro i venčali. Ovaj bajkoviti, prolećni par je zaslužan za plodnu zemlju i povoljne vremenske prilike, te njima možemo zahvaliti za mnoštvo prolećnog cveća.
Flora je jedna od najstarijih rimskih boginja, postoji još od prvih godina osnivanja Rima, a njen kult ustanovio je Tit Tacije.
Iako nije pripadala krugu široko obožavanih božanstava, njen praznik, Floralije, i te kako je bitan. Naime, ova svetkovina prvi put je održana 241. godine pre nove ere, trajala je šest dana i za to vreme vladala je vesela, razuzdana, pa čak i raskalašna atmosfera.
Glavna atrakcija Floralija bile su različite predstave i mimovi (ne, Rimljani nisu imali internet sadržaj u vidu slike sa komičnim tekstom, već je termin „mim” označavao kratak improvizovani monolog ili dijalog, najčešće komičnog karaktera). Glumci su ponekad izlazili na scenu bez odeće i tako zabavljali publiku. Pored glumaca, narod su zabavljale i prostitutke, koje su plesale ili su se rvale bez odeće. Ukoliko je odeća ipak bila uključena, žene su nosile tipično mušku odeću (što je inače bilo zabranjeno), a muškarci su se kitili cvećem; bilo je vrlo bitno da sve bude šareno i veselih boja. Ova manifestacija završavala se jurnjavom u kojoj su učestvovale koze i zečevi, životinje koje su povezivane sa pohotnošću.
Kult boginje proleća zadržao se i nakon pojave hrišćanstva, mada su hrišćanski autori težili da iskvare pagansku zaostavštinu, pa se u zapisima može naći da je Flora zapravo bila bogata kurtizana koja je svoju imovinu ostavila narodu, pa je zbog toga zaslužila toliku zahvalnost da je dobila čak i svoj praznik. Takođe, ovim navodima se objašnjava učešće kurtizana u Floralijama.
mart, 2022.
