piše: Pavle R. Srdić
Za postojanje ove pesme sam prvi put čuo od svojih roditelja, koji su bili mladi kada je ABBA harala svetskim top-listama. Kako nisu znali engleski jezik, u njihovoj interpretaciji pesma je glasila „na, na, na, na… Fernando”, verujem kao i mnogima u njihovoj generaciji. Bili su deca ruskog, ne engleskog, pa je tako moralo biti. Spot sam video sa dolaskom VH1 na naše male ekrane negde početkom dvehiljaditih, pa sam imao priliku da najzad čujem i celu pesmu koja je posvećena nekom latino gospodinu.
E, sad kome je posvećena… Pesma Fernando je prvobitno bila namenjena jednoj od članica legendarne švedske pop grupe ABBA, Ani-Frid Lingstad, u našem narodu poznatijoj kao „ona crna iz Abe” ili „ona iz Abe što je bila sa Čolom” ili „ona iz Abe što joj je muž bio bradati iz Abe”. Upravo su Bjern Ulveus i Beni Anderson autori ove kompozicije. Inicijalno, pesmu Fernando je Ani-Frid Lingstad otpevala na švedskom jeziku i kao takva je objavljena 1975. godine na njenom singlu Fernando/Et liv i solen, a na tekst menadžera grupe ABBA Stiga Andersona. Verzija ove pesme na švedskom jeziku, čiji je radni naziv bio Tango, govorila je o momku po imenu Fernando i njegovom bolu zbog toga što više nije sa devojkom koju voli. Postoji urbana legenda o tome da je pesma nazvana po jednom kelneru iz lokala u kojem je ABBA svirala na početku svoje karijere, no, ipak se radi o urbanoj legendi. Pesma je bila zapažena u Švedskoj, a momci iz grupe ABBA su uvideli da ova pesma sa engleskim stihovima može doneti i internacionalni uspeh grupi.
Onog Fernanda kakvog ga svet poznaje, grupa ABBA je objavila u više navrata u toku 1976. godine za različita tržišta, ali ovoga puta na engleski tekst Bjerna Ulveusa i u okviru kompilacijskog albuma grupe Greatest Hits iz 1976. godine. Priče o velikim hitovima sa sobom nose uvek i priču o inspiraciji za stvaranje istih. Bjern Ulveus, u našem narodu poznat kao „onaj što nema bradu iz Abe”, u više prilika je isticao da za pesmu nije postojala nikakva specijalna inspiracija. Naime, dok je ležao jedne letnje noći zagledan u nebo, topli vazduh mu je prelazio iznad lica, što ga je podsetilo na letovanje u Meksiku i neke toplije krajeve. Kako je to, otprilike, vreme kada je Ani-Frid izdala Fernanda na švedskom jeziku, podsetilo ga je i to da je taj tekst bio isuviše banalan za takvu pesmu, pa je bio rad da zadrži naslov pesme, ali ne i tematiku. Topli vazduh, Meksiko, Fernando… dalo mu je ideju da sačini tekst u kojem bi glavni junaci bili dva stara veterana iz Meksičke revolucije. Zaista, tekst pesme i jeste takav da predstavlja sećanja bezimenog naratora, koji se obraća svom ratnom drugu Fernandu i govori mu gde su to sve zajedno prošli, o svojim strahovima, o ljubavi prema svojoj zemlji, a poentira u refrenu, gde govori Fernandu da bi sve isto ponovo uradio da može. Melodija pesme je zaista varljiva. Kada znate o čemu je tekst – nema problema, jedna lepa, setna pesma puna uspomena, što dobrih, što loših na minule ratničke dane. Međutim, oni koji nisu znali engleski jezik, uvek su mislili da se radi o ljubavnoj pesmi, a naročito kada imate u vidu da je pevaju dve žene – što može da navede na to da je radnja pesme ženska ljubav prema dotičnom Fernandu. Pomena vredna je i verzija pesme na španskom jeziku, koja je izdata u okviru albuma Gracias Por La Musica iz 1980. godine, na kojem se nalaze neki od najvećih hitova grupe, prepevani na španski jezik.
Nije neuobičajeno da za popularnu pesmu iznebuha sevne neka varijanta njenog nastanka. Tako je i sa ovom numerom. Naime, nakon što je pesma stekla svetsku popularnost, javio se izvesni gospodin Fernando Gongora, koji smatra da se ova numera zove po njemu. Pomenuo sam da je Ulveus imao izvesnu dozu inspiracije sa meksičkog letovanja grupe u Akapulku 1974. godine. Upravo na tom letovanju došlo je do slabijeg zemljotresa – kažu da je to normalna pojava u tom delu Meksika – ali da su se članovi grupe jako uplašili, jer su stajali na balkonu svog hotela. Bili su spremni da spas potraže u hotelskom bazenu, i to skokom sa balkona u isti. Gongora je bio zaposlen u tom hotelu i savetovao im je da ostanu mirni i da će potres brzo prestati, što se i dogodilo dok im je davao savet. Predstavio im se, kao i oni njemu, i još su mu kasnije dobacili da će još čuti o njima i njemu. Gongora je pretpostavljao da će mu se javiti pismom ili razglednicom, kako to čine uglavnom oni koji su bili zadovoljni njegovom uslugom. Ali, jednog dana je zazvonio telefon na kojem je bio Fernandov prijatelj iz Kanade sa pitanjem: „Fernando, jesi li čuo Fernanda?” Gongora je bio uveren da je ABBA snimila pesmu o njemu i umalo kobnom skoku sa hotelske terase u bazen hotela, za šta mu je poseban osnov dao prvi stih pesme – smatra da su ti bubnjevi, u stvari, metafora za zemljotres. Interesantna priča, ali ja bih verovao više autoru Bjernu Ulveusu.
Na ovoj pesmi ABBA se naučila i pameti. Naime, 1976. godine, menadžer sastava Stig Anderson odlučio je da ustupi korišćenje pesme Fernando radi snimanja reklame za japanskog elektronskog giganta National,i to za iznos od milion dolara. Tekst pesme je prerađen za potrebe reklame, a članovi grupe su pristali da snime čak pet reklamnih spotova, emitovanih u toku naredne godine. Članovima grupe ova snimanja nisu ostala u najboljem sećanju, naročito Beniju Andersonu, što bi naš narod reko „onom bradatom iz Abe, koji se zbog mrcvarenja njihovog velikog hita u reklamne svrhe zarekao da više nikada neće ustupiti nikome niti jednu njihovu pesmu, a kamoli da učestvuje u reklamnim kampanjama na bilo koji način. Istini za volju, ni National-u ABBA nije bila od pomoći niti muzička pratnja na melodiju hita Fernando, jer su se za malo više od decenije povukli i sa evropskog i sa australijskog tržišta, operišući samo na teritoriji Azije.
Što se tiče diskografskih uspeha i uspeha na top-listama, ova pesma je zaista bila planetarni hit. Nalazila se na vrhovima top-lista Ujedinjenog Kraljevstva, Zapadne Nemačke, Australije, Francuske, Billboard Adult Contemporary liste u SAD i još nekoliko zemalja širom sveta, a zanimljivo da je u matičnoj Švedskoj dobacila do drugog mesta – mada, to i ne čudi toliko, jer je švedska verzija Ani-Frid Lingstad nešto ranije bila na prvom mestu švedskih top-lista. Hit godine je bila u Australiji i na Novom Zelandu, a interesantno je da je u Australiji imala izuzetnu popularnost. O tome svedoči činjenica da je u toj zemlji preko četiri decenije držala rekord po broju nedelja na vrhu top-lista, i da je preko dve decenije bila najprodavaniji singl u istoriji te zemlje. Što se tiče diskografskih uspeha, singl je do danas prodat u preko deset miliona primeraka širom sveta, od čega samo milion u Ujedinjenom Kraljevstvu, preko sedam stotina hiljada u Australiji, šest stotina hiljada u Nemačkoj i preko pola miliona u Francuskoj, a na ovom mestu bih voleo da istaknem i podatak da je u SFR Jugoslaviji prodata u preko stotinu hiljada primeraka, čime je dostigla zlatni tiraž, a izdata je od strane PGP RTB, mada su se u prodaji nalazile i ploče švedskog izdavača Polar, čiji je osnivač bio upravo menadžer grupe ABBA, Stig Anderson. Video-spot je tipičan za sedamdesete godine 20. veka, članovi grupe sede okupljeni pored logorske vatre i uz gitare izvode numeru, a sa danom pisanja ovog teksta, video ima preko stotinu trideset pet miliona pregleda. Još jedan dokaz o popularnosti ovog, sada već, evergrina. Od poznatih muzičara, vredna je pomena obrada američke pop zvezde Šer iz 2018. godine, u koprodukciji sa Benijem Andersonom, koja je objavljena u okviru albuma muzike za film Mamma Mia! Here We Go Again, ali i u okviru njenog albuma Dancing Queen, na kojem se nalaze njene obrade izabranih hitova grupe ABBA. Oba albuma su iz 2018. godine, pa ko voli – neka izvoli.
Kom Fernandu vi dajete prednost: kelneru, fiktivnom meksičkom revolucionarnom veteranu ili članu osoblja hotela u tropskom letovalištu?
februar, 2023.
