piše: Mia Matković
U 19. veku iskristalisao se termin, odnosno, reč koja opisuje mnogo toga… Fado – za neke muzika tuge i bola, za druge – čekanja i čežnje.
Reč fado izvedena je od latinske reči fatum, što možemo prevesti kao sudbina. Fado je, nesumnjivo, muzika duše, muzika reči pretočenih u stihove, ali i muzika neizgovorenih osećanja – tradicionalni muzički izraz portugalskog naroda, srcem ispevana emocija. Fado je muzički žanr koji se konkretizovao početkom dvadesetih godina 19. veka. Nastala u Portugalu, muzika fada oslikava živote i teške trenutke portugalskog naroda kroz vekove. Pojedini muzikolozi korene fada nalaze u ranijim muzičkim izrazima Mavara i robova pristiglih na evropski kontinent iz Brazila. Iako ne možemo biti sigurni u poreklo do kraja, jedno je izvesno – osnovni cilj ovih melanholičnih melodija bio je da prenesu emociju čežnje za izgubljenim ili nikada dostignutim osećanjima ljubavi.
Jedna od glavnih karakteristika fado muzike jeste kombinacija tužne melodije i portugalske poezije – teksta, koji je, uglavnom, posvećen moru i tegobnom životu siromašnih ljudi portugalskog naroda u lukama Lisabona. Fado su pevali pomorci na dalekim putovanjima praćenim nostalgijom za svojim domom – jedno je od verovanja kada govorimo o ovoj muzici. Pored svakodnevnih briga naroda koje su poslužile za mnogobrojne tekstove pesama, žanr je inspirisan afričkim ritmovima.
Središnji pojam fada, naziv za muziku i emociju, je saudade. Ovaj pojam nije moguće prevesti. Saudade označava osećaj nostalgije, čežnje, žaljenja, tuge i melanholije. Portugalski narod voli da se hvali, ponose se time da samo oni imaju izraz za takvo složeno osećanje. Za njih je fado isto što i postojanje. Na našim prostorima mogli bismo ovaj pojam povezati sa sevdahom.
Postoje dva stila ovog muzičkog žanra, dve glavne, odnosno, najpoznatije vrste – lisabonski i koimbranski fado. Ovi stilovi usko su vezani sa podnebljem odakle potiču. Lisabonski stil je popularniji u odnosu na koimbranski koji se opisuje kao prefinjeniji. U Lisabonu ćete čuti velike i duge aplauze u znak odobravanja i pohvale, dok se u Koimbri isto oduševljenje publike tradicionalno prenosi nakašljavanjem. U Lisabonu iz mnogih taverni možete da čujete fado muziku, a posebno u starom delu grada Alfama – četvrti za siromašne gde su živeli Portugalci, Španci, Brazilci i Afrikanci, koji su uticali na nastanak i formiranje muzičkog žanra. Ovde je fado odisao tugom i melanholijom. Za razliku od lisabonskog stila muziciranja, muzika fada iz Koimbre vezana je za više klase i donosi vedriji pogled na život, nadu, veru i ljubav. Pored tematike koje obrađuju u pesmama, izvođenje fada u ovim gradovima razlikuje se i po izvođačima. Naime, dok u Lisabonu fado pevaju i muškarci i žene, u Koimbri fado izvode isključivo muškarci. Oni nastupaju uz pratnju klasične i portugalske gitare sa dvanaest žica. U savremenijim izvođenjima možemo čuti i bas-gitaru, harmoniku, saksofon, a u nekim slučajevima i ceo orkestar.
Gitara, glas i iskrena emocija tri su glavna i nezaobilazna elementa fada. Gledajući žanr, najsličniji je bluzu, ali uz više temperamenta i bola u glasu.
Prvi zabeležen izvođač fado muzike bila je Marija Severa. Jedan od simbola sa njenih nastupa bila je nezaobilazna crna marama. Kasnije je nošenje ovog modnog detalja postalo tradicija kod izvođača – mnoge pevačice ugledale su se na Severu. Neka od najpoznatijih imena fado muzike su Madelena de Melo i Alice Lemos Avila – iz tridesetih godina prošlog veka. Zatim, tu je Amalija Rodrigez – kraljica fada. Karlos do Karmo, Karlos Ramos, Herminija Silva, Marija Tereza de Norona i Fernanda Marija obeležili su sredinu 20. veka. Neki od najpopularnijih izvođača današnjice su Adelija Pedrosa, Mariza Dos reis Nunes – koja nosi nadimak nove Amalije – Marija Ana Bobine, Luz Sa da Bandeira i Ana Moura. Sara Koreja je mlada pevačica snažnog glasa i specifične boje kojoj predviđaju veliku karijeru, a tu je i srpska umetnica, Tamara Jokić.
Zahvaljujući današnjim izvođačima, zvuk fada izašao je iz nacionalnih okvira zemlje nastanka i postao svetska atrakcija. U vezi sa time, veliki broj ovih pevača – fadista – prepoznato je u svetu, važe za umetnike svetskog glasa i njihove koncerte danas prati brojna publika. Zanimljivo je istaći da je Ana Moura privukla pažnju nekih od najvećih svetskih zvezda, poput Roling Stounsa sa kojima je nastupala, i Princa koji je zbog njenog nastupa doputovao u Lisabon. UNESCO je ovaj muzički žanr 2011. godine uvrstio na listu nematerijalne svetske kulturne baštine.
Lisabon, grad u kojem se i dan-danas oseća autentičan duh davnih vremena, jedan je od najstarijih gradova sveta i druga je najstarija prestonica Evrope – u poređenju sa ovom prestonicom, samo je Atina starija na našem kontinentu. Muzej fada u Lisabonu i Legat Amalije Rodrigez – nezaobilazna su turistička atrakcija.
Muzej fada nesumnjivo je jedna od najznačajnijih znamenitosti prestonice žutih tramvaja, te, kada budete obilazili ovaj velelepni grad, obavezno svratite u Alfamu – boemsku četvrt Lisabona u kojoj se nalazi pomenuti muzej. Čitava postavka i građevina na najbolji mogući način oslikavaju važnost muzičke tradicije Portugalaca.
Kuća-legat „kraljice fada”, Amalije Rodrigez, još jedno je mesto koje bi bilo šteta zaobići. Ovde ćete, na jednom mestu, dobiti priliku da saznate koliko je tradicija fada važna za Portugal. Legat je otvoren za posetioce od 2001. godine. Amalijina želja je bila da svoj muzički put i privatni život do tančina približi publici. Pored autentičnog enterijera kuće i mnogobrojnih umetničkih dela koje možete videti u legatu, postavka obuhvata i kolekciju haljina, cipela i nakita koje je pevačica nosila na svojim nastupima, ali i njena lična pisma, telegrame i mnogobrojne nagrade. Amalija Rodrigez zaslužna je za međunarodnu popularnost fada nakon Drugog svetskog rata. Neretko je bila poređena sa Elom Ficdžerald i Edit Pjaf. Amalija je u fado unela najrazličitiju portugalsku poeziju: srednjovekovne balade, stihove najčuvenijeg portugalskog pesnika Luisa de Kamoisa, kao i reči velikih modernih pesnika.
Ukoliko vas put nanese u Portugal, ova melanholična muzika se ne propušta. Fado će naći put do vas, samo budite otvoreni da slušate i čujete. U fadu je prisutna neka specifičnost melodije i ritma koja vas dotakne. Bićete u prilici da čujete mnogobrone tradicionalne melodije ovog naroda koje bude osećaje duboko sakrivene i potisnute.
Ovom prilikom, za vas sam izdvojila nekoliko numera sjajnih izvođenja tradicionalne portugalske muzike. Tu su Fado Português, Amalija Rodrigez; Loucura, Ana Moura, Valeu a pena, Karlos Ramos; Fernanda Maria, Marija Severa; O Vento que Chegar, Tamara Jokić; Porquê Do Fado i Dizer Não Sare Koreje.
Saudade…
novembar, 2023.
