piše: Pavle R. Srdić
U prethodna dva teksta, posvećenim međunarodnom jeziku – esperantu – mogli ste pročitati i sagledati istorijski razvoj najrasprostranjenijeg konstruisanog jezika na svetu, kao i osnovne gramatičke karakteristike i pojedinosti o vokabularu. Međutim, jezikom govore ljudi, jezikom se stvaraju dela. Esperantu ne manjka ni ljudi, ni dela. U ovom tekstu, bavićemo se uopšte esperantom kao društvenim i kulturnim fenomenom – na koji se način esperantisti povezuju i udružuju i koji su dometi u kulturi i umetnosti izraženoj na esperantu.
Još jednom, iznećemo definiciju – ko se smatra esperantistom? Bulonjska deklaracija definiše da je esperantista lice koje tečno govori i koristi esperanto. Pored toga, navodi se da esperantista nije dužan da bude aktivan u esperanto pokretu, ali je to poželjno. Jedan esperantista je sirak tužni bez igdje ikoga, a Esperantujo (esperanto zajednica) – to je već nešto – jeste zajednica svih govornika esperanta na svetu. Ponavljamo, esperanto nije u zvaničnoj upotrebi niti u jednoj zemlji sveta, međutim, esperantistima prirodni element državnosti – teritorija – nije ni potreban. Teritorija esperanto zajednice je svako mesto na kojem se esperantisti sastaju i govore tim jezikom.
Smatra se da esperanto u svetu tečno govori oko 100 000 ljudi, međutim, da je broj esperantista koji poznaju ovaj jezik znatno veći – procene idu od 2 000 000 do čak 5 000 000 ljudi. Štaviše – variraju procene – da između 1 000 i 2 000 ljudi na svetu govori esperanto – kao primarni jezik od rođenja. Nećemo reći maternji, jer još uvek nije zabeležen esperantista – bar zvanično – koji je rođen i odrastao u porodici esperantista koji ovaj jezik govore od rođenja i koji pretežno ovaj jezik koriste u svojoj komunikaciji. Naravno, ne bi trebalo da budemo isključivi, ali esperanto nikada nije težio da ima maternje govornike – već samo da bude dominantni pomoćni jezik za sporazumevanje, pa ove govornike (na esperantu: denaskuloj, oni koji govore esperanto od rođenja) treba više posmatrati kao još jedan fenomen, a naročito su interesantni u domenu lingvistike, jer se često događa da upravo ovi govornici krše pravila iz Osnova i samim tim, katkad nesvesni svog čina, inoviraju i menjaju esperanto na sebi svojstven način, usput stvarajući novine i u esperanto slengu.
Kako smo esperanto zajednicu označili kao globalnu i neteritorijalnu, ne znači da ista nema svoja obeležja i svoja sveta mesta. Što se tiče obeležja, prepoznatljiv simbol esperanto pokreta je zelena petokraka zvezda (verda stelo). Zašto petokraka, zašto zelena? Pet kraka označava svaki od kontinenata na našoj planeti, a zelena boja je rezultat male prevare jednog irskog esperantiste, koji je predložio ovu boju, umesto dotadašnje zlatne, samom Zamenhofu, koji je pomislio da se radi o boji koja bi simbolizovala nadu – a ovaj esperantista je na umu imao svoju domovinu, Irsku. Zelena petokraka zvezda se nalazi i na zastavi esperanto pokreta – istom dominira zelena površina, a u gornjem levom uglu se nalazi beli kvadrat i na njemu zelena zvezda petokraka.
Himna esperanto pokreta je La Espero (Nada), koju je 1891. godine napisao Zamenhof. Značajni datumi pokreta su 15. decembar – Zamenhofov dan ili Dan esperanto knjige – i isti označava datum kada je Zamenhof rođen i kada je na proslavi svog 19. rođendana, doduše 17. decembra 1878. godine, obelodanio svoje prve spise o univerzalnom jeziku prisutnim gostima. Esperantisti se toga dana sastaju i čitaju esperanto literaturu i razmenjuju knjige, a običaj je i da čitalac sebi ili drugome kupi neku novu knjigu na esperantu. Drugi značajan datum je 26. jul, Dan esperanta, kada se obeležava godišnjica objave Prve knjige (Unua libro).
Esperantisti se najčešće okupljaju u lokalnim esperanto udruženjima, a zemlje sa značajnijim brojem govornika imaju i nacionalna esperanto udruženja. Nacionalna esperanto udruženja su dalje udružena u kontinentalna udruženja. Na globalnom nivou značajne organizacije okupljene oko ovog jezika su Svetska esperanto asocijacija (Universala Esperanto-Asocio), Svetska anacionalna asocijacija (Sennacieca Asocio Tutmonda) i Svetska omladinska esperanto organizacija (Tutmonda Esperantisto Junulara Organizo), a dva najveća događaja pod okriljem prvopomenute i trećepomenute organizacije su Svetski esperanto kongres (Universala Kongreso de Esperanto) i Međunarodni kongres mladih (Internacia Junulara Kongreso), koji se održavaju jednom godišnje.
Ukoliko biste hteli da proučavate esperanto na akademskom nivou, postoje – doduše, retke – obrazovne ustanove koje vam mogu ponuditi programe za izučavanje esperanta kao jezika i kulture. Ako biste hteli da postanete doktor nauka iz oblasti esperanta, morali biste da se otisnete na čudnovato putovanje. Osnovne studije možete završiti u kineskom gradu Caodžuanu – uz istovremeno izučavanje engleskog i kineskog jezika; master možete završiti u poljskom Poznanju ili u susednoj Mađarskoj, tj. Budimpešti. Ukoliko biste hteli da se nazovete doktorom nauka iz ove oblasti, put bi vas odveo nešto dalje – do kostarikanske prestonice San Huan. A ukoliko želite da pohađate kraće kurseve esperanta pri visokoškolskim ustanovama, ponuda postoji širom sveta osim, nažalost, u Africi i na Antarktiku.
Koliko su esperantisti predusretljivi, govori i postojanje institucije pod nazivom Pasporta Servo (Pasoška služba), preko koje esperantisti širom sveta mogu pronaći domaćine za boravak – a koji su, isto tako, esperantisti. Pored opštih pravila boravka i ostanka kod drugog lica, neophodno je da se i gost i domaćin u međusobnoj komunikaciji služe esperantom. U prošlosti, ovaj sistem je funkcionisao po principu prijave u adresar domaćina, ali sa razvojem tehnologija, 2009. godine, Pasporta Servo prelazi na internet, a nadzor nad ovom institucijom vrši Svetska omladinska esperanto organizacija. S vremenom, Pasporta Servo je prerastao svoju inicijalnu svrhu, pa danas služi i za razne vrste molbi za izvršenje izvesnih radnji, razmenu dobara, ali i povezivanje esperantista širom sveta unutar svojih profesija i poslovnih poduhvata.
Međutim, kada se esperantisti ne mogu lično sresti, u prošlosti nije bilo strano dopisivanje putem pošte. Štaviše, ekspanzija esperanta je tim putem i činjena, tako što potpuni stranac – pošiljalac – pošalje pismo kratke sadržine sa sumarnim pravilima esperanta potpunom strancu – primaocu – kako bi ovaj mogao i da mu odgovori! Međutim, u tim vremenima, esperantisti su komunicirali i preko periodične štampe, koja je i danas rasprostranjena. Među najpoznatijim časopisima na ovom jeziku se nalaze: Esperanto – mesečnik Svetske esperanto asocijacije; Kontakto – mesečnik Svetske omladinske esperanto asocijacije; Libera Folio – onlajn časopis; Monato – esperanto pandan listovima Time i Newsweek, kao i mnoštvo drugih časopisa i magazina, što štampanih, što elektronskih, sa raznim sadržajima, koji izlaze na svetskom, nacionalnom ili nivou profesionalnih organizacija.
Što se tiče esperanto književnosti, ista je relativno bogata. Iako se radi o jeziku koji nije naširoko zastupljen, esperantisti nisu bili lenji. Među najznačajnijim esperanto književnicima se izdvajaju mađarski pisac Đula Bagi, njegov sunarodnik i pesnik Kalman Kaločaj i britanski književnik Vilijem Old, koji je bio tri puta nominovan za Nobelovu nagradu za književnost. Pomenuti, kao i mnogi drugi esperantisti, dali su značajan doprinos u prevođenju dela svetske književnosti na esperanto. Od aktuelnih esperanto književnika poznati su Klod Piron, Trevor Stil, Manuel de Seabra, Baldur Ragnarson, Horhe Kamačo i Viktor Sedler. Na sajtu Svetske esperanto asocijacije možete pronaći i poručiti oko 4 000 dela, što prevedenih, što napisanih na esperantu. Esperanto je prisutan i u svetskoj književnosti. Smatra se da je ovaj jezik bio uzor za Newspeak, novogovor iz romana 1984. Džordža Orvela; glavni lik Koeljovog Alhemičara uči esperanto; Isak Asimov označava esperanto kao jezik Zemaljskog parlamenta u svojoj kratkoj priči Homo Sol, dokDžejms Džojs u Fineganovom bdenju nekoliko pasusa piše na esperantu.
U pogledu muzičke umetnosti, postoji izvestan broj umetnika i grupa koji deluju i izvode svoju muziku na esperantu. Među najpoznatijima su rok grupa Dolĉamar (naziv za biljku paskvicu ili gorkoslad), francuski muzičar JoMo, holandska akustičarska grupa Kajto (zmaj, u smislu dečje igračke), španski disk-džokej Solotronik, švedska rok grupa La Perdita Generacio(Izgubljena generacija) i kazačko-švedski folk duo Žomart i Nataša (Ĵomart kaj Nataŝa). Vredno je pomena i postojanje izdavačke kuće koja izdaje muzičko stvaralaštvo na esperantu, pod nazivom Vinilkosmo, koja se nalazi u francuskom gradu Tuluzi. Na veb-sajtu ove izdavačke kuće, možete naći izdanja i ista kupiti u formi kompakt-diska, gramofonske ploče ili u digitalnom formatu. U pogledu prisustva esperanta u muzici uopšte, britanska rok grupa Radiohead je na svom albumu OK Computer iz 1997. godine u nekoliko pesama koristila esperanto reči i fraze; američki rok bend Sonic Youth je naziv albuma i pesme na svom albumu SYR3: Invito al ĉielo, u saradnji sa Džimom O’Rurkom, naslovio na esperantu, dok su pesme bile na engleskom jeziku, a Majkl Džekson je svoj promotivni video za dupli studijski album HIStory: Past, Present and Future, Book I započeo govoreći na esperantu.
Do sada su ostala zabeležena četiri filma snimljena na esperantu. U pitanju su filmovi Agonije (Angoroj), Mora (Incubus), Gerda je nestala! (Gerda Malaperis!) i Otac (La Patro). Najviše pažnje javnosti je izazvao američki horor film Incubus, s obzirom na to da je u glavnoj ulozi bio Vilijem Šatner, budući Kapetan Kirk iz kultne naučno-fantastične franšize Zvezdane staze. Film je u celosti snimljen na esperantu, a reditelj Lesli Stivens je zabranio da film ikada bude sinhronizovan na drugi jezik, jer se ne bi čuo esperanto scenario. Srpskoj publici, film je ostao u sećanju po ulozi Miloša Miloševića, žestokog momka sa ulica Beograda i bivšeg telohranitelja francuskog glumca Alena Delona, a koji tumači lik po kojem je film i nazvan. Esperanto zajednica je film dočekala na nož, s obzirom na to da ugledni esperantisti nisu bili zadovoljni tematikom, niti kvalitetom scenarija i izgovora glumaca prilikom tumačenja likova.
Pored navedenih ostvarenja, esperanto je govoren ili zabeležen i u filmovima Ulični borac (Street Fighter, naslovna uloga Žan Klod Van Dam) iz 1994. godine, Gataka (Gattaca, sa Itanom Houkom i Umom Turman u glavnim ulogama) iz 1997. godine i Blejd: Trojstvo (Blade: Trinity, sa Veslijem Snajpsom, Džesikom Bil, Krisom Kristofersonom i Rajanom Rejnoldsom u glavnim ulogama) iz 2004. godine, kao i u serijalima The Jetsons, Crveni patuljak (Red Dwarf), Frasier, Zapadno krilo (West Wing) i Simpsonovi (The Simpsons).
Esperanto je zastupljen i u određenom broju video-igara, naročito u serijalu Elder Scrolls, igrama Final Fantasy XI, Castle Infinity, Divinity: Original Sin, dok je u video-igri Grand Theft Auto III, automobil, urađen po uzoru na Kadilak Eldorado, nosiv naziv – Esperanto! Pozitivno sam bio iznenađen činjenicom da su u određenom broju animestripova i filmova u Japanu, reči i fraze, pa čak i čitavi delovi teksta, napisani na esperantu.
Srbija i esperanto
U prošlom tekstu smo izložili sadržaj prvog udžbenika na srpskom jeziku za izučavanje esperanta, koji je napisao kragujevački učitelj Jovan P. Jovanović još 1908. godine, pod nazivom Esperanto – međunarodni jezik – uputstvo za izučavanje. Iako u komšiluku imamo Bugarsku, koja ima snažnu esperanto zajednicu i poznate esperanto književnike, druga Jugoslavija je bila domaćin Svetskog kongresa dva puta – u Zagrebu 1953. godine i Beogradu 1973. godine, a hrvatska prestonica je to bila još jednom 2001. godine. Štaviše, poznat je i zagrebački metod učenja esperanta. U Srbiji – ako je verovati APR-u – pored Udruženja esperantista Srbije i još par u Beogradu, postoje i esperanto udruženja u Senti, Subotici, Jagodini, Kragujevcu, Zaječaru i Nišu.
Autoru ovog teksta je naročito bila zanimljiva činjenica da Beograd ima železničko esperantsko udruženje „Branko Maksimović” – čudan spoj – ali istorijska spona postoji, utoliko što je esperanto u prošlosti ozbiljno konkurisao da postane lingua franca na železnici, a prvo železničko esperanto udruženje je osnovano čak daleke 1909. godine u Barseloni. Zanimljivo je još i da je naš glumac Saša Pilipović, član Knjaževskog-srpskog teatra iz Kragujevca, imao prilike da nastupa na svetskom esperanto kongresu i jedini je profesionalni glumac na Balkanu – možda i šire – koji glumi na ovom jeziku.
Ovim tekstovima, pokušao sam da vam približim esperanto – njegovu istoriju, sam jezik i kulturu. Pišući ih, i sam sam dosta naučio, a stečena znanja utvrdio. Možda ova trilogija nije kompletna bez neke vrste predistorije, a to su zasigurno priče o volapiku – starijem, ali zamrlom konstruisanom jeziku, čiji su govornici masovno prešli u redove esperantista, kao i priča o homaranizmu – Zamenhofovim filozofskim pogledima, shvatanjima i učenjima – koja suštinski predstavljaju aksiološki izvor esperanta. Za svoja filozofska učenja Zamenhof je rekao da predstavljaju njegova najvrednija dela, koja su mu daleko više značila od esperanta. Međutim, po homaranizmu ga ne pamtimo – već po esperantu! No, biće tekstova. Kome možda nije po volji da se upušta u avanturu zvanu esperanto – hvala na čitanju. Kome sam zagolicao radoznalost – eklernu! I bonŝancon!
Esperanto u žargonu i slengu :
Bonantagulo – (čovek zvani dobar dan) – čovek koji tvrdi da zna esperanto, a zna samo osnovne reči i fraze poput „dobar dan”.
Espo – skraćenica za esperanto
Gufujo – (gnezdo sove ušare) – neformalna lokacija na kojoj se skupljaju esperantisti, gde nema alkohola i pušenja i gde svako doprinosi onim što donese, mada može i novcem
Krokodili – (krokodilisati) – govoriti maternji ili bilo koji drugi jezik u situaciji kada prisutni razgovaraju na esperantu, što se smatra naročito drskim u situaciji kada taj jezik govori samo krokodil
Malkrokodili – (protivkrokodilisati) – govoriti esperanto u situaciji kada niko od prisutnih ne govori esperanto
Kabei – (glagol, nastao od prva dva slova imena i prezimena esperantiste Kazimjerža Beina) – potpuno neočekivano i bez ikakvog razloga, napuštanje esperanto pokreta i prekidanje svake vezu sa istim od strane osobe koja je bila aktivna u pokretu
Mojosa – biti kul ili pratiti trendove
Zulo – poput našeg gajba ili štek
Verda Koro – (Zeleno srce) – osoba koja dobro govori esperanto, srce mu je zeleno
Volapukaĵo – (volapikavština) – pričati nerazgovetno ili na način da vas niko ne razume šta govorite. Izraz vuče poreklo iz istorijskog antagonizma dva konstruisana jezika – volapika i esperanta – i predstavlja pežoraciju u odnosu na volapikiste
FDK – skraćenica za for de klavaro – udaljen od tastature
LMS – skraćenica za laŭ mia scio – prema mojim saznanjima, koliko ja znam
MFB – skraćenica za mi fartas bone – ja sam dobro
MTR – skraćenica za mi tuj revenos – odmah ću se vratiti
NDK – skraćenica za nedankinde – nema na čemu
februar, 2025.
