piše: Pavle R. Srdić
Sleng generacije mojih roditelja, globalno poznatijih i kao bumeri, znao je da me nasmeje. Ne sumnjam da će sutra neke novije generacije sa porugom gledati na naš sleng, ali tako to biva. Elem, pomenuta generacija je iz nekog razloga znala da za nekoga ko je otkačen ili ćaknut jednostavno kaže da je dilajla. E, sad, ja mogu pretpostaviti da je to zbog sličnosti sa rečju dileja, koja ima slično značenje. Međutim, ne bi se dilajla nikada zapatila u slengu da se pesma nije dogodila.
Onima koji čitaju ovu kolumnu nešto redovnije, jasno je da želim da istoj dam uvek neki originalniji naslov, ali sa nekim pesmama to jednostavno ne ide. Kada kažete Dilajla, malo će ljudi zaista pomisliti na biblijsku Dalilu, čiji je to anglicizirani naziv, dok će većina sigurno pomisliti na verovatno i najveći hit karijere velškog pop pevača, Toma Džounsa. Dilajla je prvo izdata kao singl februara 1968. godine, u okviru singl ploče Toma Džounsa Delilah/Smile. Singlica je najavila i izlazak šestog studijskog albuma Velšanina, pod nazivom Dilajla, koji je izdat juna iste godine.
Iza ove murder ballad pesme postoji priča – na svu sreću – ne inspirisana događajem poput onog u pesmi. Naime, jedan od autora ove numere, Beri Mejson, jednom prilikom je izneo da je pesma inspirisana njegovom dečačkom ljubavi sa letovanja, po imenu Dilija, a koja mu je istog tog leta brutalno saopštila da voli drugog i ostavila ga. Mejson ističe da je tada osetio upravo ono što oseća glavni lik u pesmi o kojoj danas govorimo, a to je želja da joj prekrati život koliko je bio besan i ljubomoran. Međutim, uradio je ono što je daleko bezbolnije – odlučio je da ovo svoje bolno iskustvo pretoči u pesmu.
Kako to obično biva, ništa bez bivše žene. Naime, gospođa Silven Mejson je, u jednom intervjuu, dala nešto drugačije viđenje porekla ove pesme. Ona tvrdi da je Berijeva priča izmišljena, te da nije bilo nikakve Dilije i rastanka kraj mora. Po njenim daljim tvrdnjama, ispostavlja se da je pesma zapravo potekla od drugog autora pesme, Lesa Rida, koji je već imao spremljenu muziku za pesmu i tekst refrena sa imenom Dilajla, ali mu je bio neophodan ostatak pesme. Tada se bračni par Mejson, sa kojima je Rid sarađivao, bacio na posao, i što je logično, pesmu je pokušao da izgradi po uzoru na biblijsku priču o Samsonu i Dalili, međutim, ta se priča više bazira na izdaji, negoli na klasičnoj ljubavnoj prevari, pa im je vetar inspiracije oduvao jedra u jedan drugi aspekt priče. Silven dalje svedoči da su se na kraju ugledali na scenario iz filma Karmen Džouns iz 1954. godine u kojem glavni lik, kog tumači Hari Belafonte, na kraju ubija svoju ljubavnicu, koju tumači Doroti Dandridž, i kraj njenog tela dočekuje vojnu policiju. Dakle, pesma nema onaj biblijski motiv, već više podseća ne neku moderniju verziju Karmen Žorža Bizea. Napomene radi, za one koji ne znaju tekst pesme, tema je ubistvo neverne drage od strane ljubomornog dragog, neposredno nakon što ga je prevarila sa drugim muškarcem.
Zanimljivo je i to da je pesma prvo ponuđena Pi Džeju Probiju, manje poznatom američkom pop pevaču, međutim, on ju je otpevao pod pritiskom, jer mu se nije svidela. Na kraju je čak nije ni objavio, već je to urađeno na kompilacijama mnogo godina kasnije, a autori su novog izvođača našli u Velškom tigru. Dosta godina kasnije Džouns je priznao da je mislio da ga neko zavitlava ovom pesmom, jer je smatrao da je veoma vesela, pogodna za veselja i pivnice, a ne za ozbiljnu pop scenu, čije je on doista i deo. Takođe, vrlo mu je bilo neuobičajeno, za ona shvatanja i pomalo morbidno, da jedna muzički vesela pesma u ritmu flamenka ima tako mračnu priču. Međutim, na nagovor svog menadžera ju je otpevao i nije pogrešio.
Pre svega zbog kontroverznog teksta, oko ove pesme su se povremeno dizale bujice i pozivi na njenu cenzuru. Međutim, ništa od toga nije uspelo da umanji njen planetarni uspeh. Godina je 1999, Vels je gost međunarodne ragbi utakmice sa Engleskom – dakle, veliki sportski, ali i međuetnički događaj u britanskim okvirima – na turniru Pet Nacija na londonskom Vembliju, a pre utakmice upravo Velšanin, Tom Džouns, otpevaće ovu pesmu. Sa njim je, naravno, uglas pevao i ceo stadion. Pošto su Velšani ubili Engleze na njihovom terenu, kao nesrećnik iz pesme Dilajlu u njenoj kući, navijači ragbi reprezentacije ove britanske konstituante su počeli neizostavno da pevaju ovu pesmu pred svaki nastup svoje ragbi selekcije, iako su to povremeno znali da urade još od dana kada je pesma i objavljena. Međutim, nije dugo prošlo, pojavili su se i kritičari – gle čuda, političari. Jedna velška političarka se osvrnula na nepodoban karakter ove pesme, posmatran kroz prizmu nasilja nad ženama, nakon čega je dobila brzi odgovor od Berija Mejsona da bi bolje bilo da se bori za smanjenje nezaposlenosti u Velsu, nego da se bavi zaštitom prava žena u popularnoj kulturi. Sa druge strane, više bure je izazvao tekst velškog političara Davida Ivana Džounsa, koji se zalaže da se nađe neka druga, podobnija pesma iz velške kulturne riznice, negoli pesma kojom se opeva ubistvo i nasilje nad ženama. Bio je to početak kontinuirane debate u pogledu javnog izvođenja ove pesme, a sam kritičar je više puta naglasio da ne poziva na zabranu, već samo na promenu pesme. Tom Džouns, bivši bračni par Mejson, ali i Velška ragbi unija decidno su opovrgavali ovakve tvrdnje i govorili da se radi o pesmi sa klasičnim motivom. Zanimljiv je bio odgovor Silven Mejson – da je pivo, čija prodaja nije zabranjena na stadionima, veći uzročnik nasilja nakon utakmica negoli Dilajla. Naročito je pomenuta sportska organizacija svako malo morala da se ograđuje i da objašnjava javnosti zašto pesma ne treba da bude zabranjena. Međutim, i ona je podlegla pritiscima. Naime, Velška ragbi unija je 2015. godine uklonila pesmu sa svoje plejliste pre utakmicu, a 2023. godine je i izričito saopštila da pesma ubuduće neće biti izvođena pred utakmice, te da mole i horove drugih selekcija da je ne izvode.
Muzička javnost je takođe bila podeljena. Na primer, američki pop pevač Ričard Marks je ubrzo nakon saopštenja imao koncert u velškoj prestonici, Kardifu, gde je pre izvođenja pesme rekao da je Dilajla daleko manji problem od mnogih problema koji potresaju današnji svet. Sa druge strane, australijski roker Nik Kejv je rekao da je to pravi potez, jer sve što je više pevana, Dilajla se više ispostavljala kao užasna pesma kojom se potpiruje nasilje nad ženama. Jula 2023. godine i sam Glas – jedan od nadimaka Toma Džounsa – održao je koncert na Tvrđavi u Kardifu, gde je samo konstatovao da ovu pesmu niko ne može da ugasi i da to što je hor ne peva pred utakmicu ništa ne znači, jer je peva publika, nakon čega je usledilo glasovito izvođenje ove pesme. U ragbiju je najvredniji pogodak – esej – tako da, na kraju svega – esej za Dilajlu!
Zanimljiva je i anegdota kako su navijači engleskog fudbalskog kluba Stouk iz istoimenog engleskog grada izabrali ovu pesmu za svoju himnu. Naime, navijači Stouka – a što je zajedničko i navijačima drugih klubova – pevali su uglavnom vulgarne pesme, gde god bi krenuli ili zaseli. Jednom prilikom, tokom večeri koja je obilovala alkoholom u jednom pabu, policija je prekinula slavlje i naložila da prestanu da pevaju vulgarne pesme, jer će u protivnom, pab biti ispražnjen. Jedan dovitljivi navijač je uključio džuboks iz kog se začula Dilajla, koja je usled toga postala himna Stoukovih navijača, kao sećanje na ovaj događaj.
Što se tiče top-lista i diskografskih dometa, pesma je završila na vrhu savremenih top-lista u Francuskoj, Zapadnoj Nemačkoj i Holandiji, u Ujedinjenom Kraljevstvu je bila na drugom mestu, dok iznenađuje nešto slabiji plasman i tek petnaesto mesto na američkim top-listama. Bila je četvrta najpopularnija pesma u 1968. godini u Ujedinjenom Kraljevstvu, a samo u toj godini je u istoj zemlji prodata u preko pola miliona primeraka, dok je od 2006. prodata u preko dve stotine hiljada primeraka. Veliku popularnost ova pesma ima i u tadašnjoj Jugoslaviji, u kojoj je prodata u preko dve stotine hiljada primeraka. Do danas, prodata je u preko pet miliona primeraka širom sveta. Pesma je neizostavna na Džounsovim nastupima, a izvodio ju je i na koncertu povodom Dijamantskog jubileja kraljice Elizabete II 2012. godine. Što se tiče modernih multimedijalnih platformi, nastup Toma Džounsa sa ovom pesmom u šou programu čuvenog Eda Salivena pregledalo je preko šesnaest miliona ljudi, dok na Spotifaju pesma beleži preko šezdeset i tri miliona preslušavanja, što dosta govori i o njenoj popularnosti među današnjom publikom.
Kao što sam pomenuo, pesma je doživela veliku popularnost u bivšoj nam zemlji, a to je rezultovalo i poznatom obradom zagrebačkog krunera Stjepana Đimija Stanića iz 1968. godine koja je i tematski pratila Džounsov original. Prateći isti lajtmotiv, pesmu je, ali na slovenačkom jeziku, otpevao pevač Edvin Flizer. Po stihovima drugačiju, ali vokalno najubedljiviju obradu sa sobom donosi veliki Miki Jevremović, a za naše tržište na mađarskom jeziku pesmu je otpevala novosadska radijska pevačica Mira Gubik Stepanović.
Prateće vokale na refrenu pesme Dilajla otpevao je – ni manje, ni više – budući velikan svetske pop scene, Elton Džon. Po sopstvenom priznanju, Džon je bio u egzistencijalnoj krizi, pa je ovaj angažman svakako dobro došao, a sve se dešava i pre nego što je postao popularan.
Što se tiče bračnog para Mejson… Silven Mejson je u prošlosti postavila pitanje svog koautorstva u pesmi. Naime, u samoj brakorazvodnoj parnici, Beri Mejson nije osporio svojoj bivšoj supruzi da je učestvovala u stvaranju ovog velikog hita. O tome su čak govorile i savremene novine, ali i Tom Džouns u svojoj autobiografiji. Spor je rešen vansudskim putem, pa je Silven dobila ono što zaslužuje. Ako ste pročitali Berijevu i njenu verziju nastanka pesme, možete sami prosuditi ko nije lagao. Sva sreća, Beri nije reagovao kao mučeni protagonista ove pesme, a Silven prošla kao Dilajla.
oktobar, 2023.
