„Dve Fride”, Frida Kalo

Kada smo prošle godine na našem Instagram profilu postavili pitanje „Da li vam je Frida Kalo poznatija po svojim slikama ili po obrvama?” rezultati su bili 60:40 posto glasova u korist obrva. Fridin lik je zaista karakterističan, a zahvaljujući brojnim proizvodima masovne kulture, i široko rasprostranjen, te nas ne čudi što su i slikarkine spojene obrve postale opšte mesto prepoznavanja. Ipak, da se ime Fride Kalo ne bi vezivalo samo uz obrve, u mesecu maju ćemo vas upoznati i sa jednim od njenih dela – slikom Dve Fride.

Nastala 1939. godine ova slika obeležena je traumatičnim događajem iz Fridinog života. To je godina kada se slikarka razvela od Dijega Rivere nakon čega će napustiti Detroit i vratiti se nazad u svoj rodni Meksiko. Na ovom duplom autoportretu, kao što i samo ime kaže, predstavljene su dve Fride. Istog lika, ali u dugačijem kostimu i sa drugačijim simbolima, ove dve žene povezane su krvlju koja spaja njihova srca, što nam stavlja do znanja da, ma koliko u njoj postojalo suprotnosti, baš te suprotnosti, makar i nepomirljive, čine njenu suštinu.

Leva Frida, prikazana u beloj viktorijanskoj haljini predstavlja evropeizovanu ženu, onu koju Dijego odbacuje i stoga njoj fali deo srca. Ova Frida u ruci drži arteriju koju je presekla hirurškim makazama, usled čega se njena bela haljina prlja krvlju. Treba uzeti u obzir da je slikarka, čije su detinjstvo i mladost bili ispunjeni nesrećama, lekarima i bolnicama, (imala je ukupno trideset i dve operacije) veoma dobro poznavala kako anatomiju tela tako i medicinske instrumente koji će se s vremena na vreme pojavljivati u njenom radu. Evropeizovana Frida za ruku drži svoju „sestru”, ženu potpuno istog lika, koja je obučena u tradicionalnu meksičku haljinu  zvanu „tehuana” i čije je srce, iako ogoljeno, još uvek celo. Njome slikarka predstavlja svoj drugi identitet, tradicionalnu ženu, korenima i srcem vezanu za tlo sa kojeg potiče i čiji će folklor, nošnja, biljni i životinjski svet ostaviti velikog traga na njenu umetnost. Meksička Frida u ruci drži medaljon u kojem je naslikan portret Dijega Rivere kada je bio dete.

Arterija kojom slikarka povezuje svoja dva lika naglašava vezu između njenih podeljenih identiteta, ili uloga između kojih je bila primorana da bira, izgubivši pritom deo srca. Krv je za Fridu simbol unije, a otvorenost srca ranjivost i emocionalna patnja koju je doživljavala usled razvoda. Sa tim u vezi može se tumačiti i mrlja krvi u njenom krilu – u ovom slučaju ona je metaforična mrlja na moralu žene koja se razvela. Presecanje arterije neki od tumača Fridinog dela videli su kao reference na paganstvo meksičkih starosedelaca čiji su rituali često zahtevali žrtvovanje krvi, a ponekad i samih života.

Moguće je da su slikarku za ovakvu predstavu inspirisale dve slike koje je videla prilikom posete Luvru. Jedna je slika nazvana Dve sestre, francuskog umetnika Teodora Šaserioa, po formi veoma slična slici Dve Fride, a druga je slika nepoznatog italijanskog majstora renesanse koji je naslikao Gabrijelu d’Este sa jednom od svojih sestara. Svakako, mnoštvu referenci koje je slikarka mogla imati na umu, ona kao i uvek daje lični pečat predstavom koju stvara na osnovu ličnih iskustava, ličnih patnji i bola koji doživljava.

Za razliku od većine nadrealista, Frida nije slikala snove ili nemoguće, lucidne situacije. Njene slike ispunjene su događajima iz stvarnog života, ali života koji većina nas posmatra kao san, film, legendu ili mit. Bila jednom jedna žena, užasno nesrećna, bolesna, izmučena i neshvaćena, koja je postala ikona umetnosti prve polovine dvadesetog veka, jedna od najpoznatijih žena umetnica i svakako najpoznatiji meksički umetnik ikada. Imajući u vidu događaje koji su uzrokovali nastanak slike Dve Fride, možemo reći da u pitanju nije dupli autoportret njenog lika, već autoportret njene podeljene, razlomljene, ali i dalje žive, duše.

piše: MoonQueen