piše: Aleksandra Vujić
Dugina Zmija ima mnogo uloga u aboridžinskoj mitologiji – stvaralac je sveta i ljudi, donositeljka vode (ali u isto vreme može da donese i poplavu koja ima razornu moć), učiteljica šamana, ima i ulogu mosta koji povezuje zemlju i nebo i preko nje ljudi mogu da dođu do mudrosti sveta duhova.
Priča o postanku prvih ljudi, sa Duginom Zmijom u glavnoj ulozi, vrlo je maštovita. Dugina Zmija je jako proždrljiva, i jedan dan, kada je bila naročito gladna, pojela je čak tri ptice. Kako već to zmije rade, plen je progutala ceo. Ptice su ostale žive u utrobi zmije i pokušale su da prokljucaju rupu u zmijskom stomaku. Uspele su, ali nisu izašle odatle kao ptice, već kao prvi ljudi. Osnaženi, ubili su Duginu Zmiju i nastavili život na zemlji.
Druga legenda, koja potiče od plemena Džuan, govori o postanku sveta – jednog dana je jedan ribar našao kosti retke ribe koju je dugo lovio. Rastužio se i zapevao pesmu zmiji, koja je zatim došla sa neba. Ova šarena zmija izazvala je poplavu koja je odnela sva susedna plemena, jedino su Džuani ostali. Nakon ove osvete, položila je jaja iz kojih su se izlegla brda i reke. Nakon ovoga, Džuani traže dozvolu od zmije kad god treba da uzmu vodu iz jezera, ili pre ribolova.
Dugina Zmija se zove još i Ngaliod, a potomak je Jingarne, pramajke Doba sna. Doba sna objašnjava nastanak sveta, tada se duhovi bude, oživljavaju sve, pa zatim ponovo tonu u san.
Za vreme Doba sna zemlja je spavala i ništa se nije kretalo, raslo niti napredovalo. Onda se probudila Dugina Zmija i krenula je preko zemlje u različitim smerovima, dok naposletku nije zaspala. Njeno kretanje ostavilo je krivudave tragove, a njeno telo dok je spavala ostavilo je otisak. Zatim je pozvala žabe, koje su bile sakrivene ispod zemlje i imale su pune stomake vode koja im je bila potrebna da prežive Doba sna. Zmija je onda zagolicala žabe koje su se počele smejati, pa su zbog toga ispljunule vodu iz tela. Voda je onda ispunila tragove koje je Zmija ostavila i tako su nastale reke i jezera. Zahvaljujući vodi, počele su rasti i različite biljke i drveće, a zatim su se sve životinje probudile i nastanile zemlju.
Pol Dugine Zmije zavisi od kulture i plemena, tako je negde Zmija muško, negde žensko, ponegde je i neodređenog pola ili hermafrodit ili biseksualno biće. Pojedina tumačenja govore o tome da Zmija predstavlja falusni simbol i da se zbog toga povezuje sa plodnošću i ritualima vezanim za plodnost. Druga pak kažu da zmija sa otvorenim ustima i isplaženim jezikom predstavlja ženski polni organ i menstrualnu krv koja ističe. U nekim pričama ulogu koju ima Dugina Zmija preuzimaju druge životinje – krokodil, dingo, gušter, pa čak i ptica.
Iako su najraniji prikazi Dugine Zmije stari preko šest hiljada godina, ovo stvorenje je deo aboridžinske kulture i danas, te je inspiracija različitim umetnicima, pokretima i religijama.
novembar, 2020.
