piše: Igor Diletant Belopavlović
Imajući na umu da ste savesni čitaoci KUŠ!-a, i da ste tako savesni ostali kod kuće, odstupamo od pravila da pišemo o filmovima koji se trenutno daju na velikom platnu (a nije da vam se ta opcija i nudi). U momentu kada smo zatvoreni u stanu nedeljama, mnogi će odgledati filmove koje su konstanto odlagali. Na primer, većina nas će tek sada odgledati The Irishman.
U takvim jedinstvenim okolnostima, izabrao sam film za koji verovatno niste čuli, po mom mišljenju, jedno od najpotcenjenijih i previđenijih dela 2019. godine, film braće Sadfi, Nebrušeni dijamant. Ironično, film je najunosnije ostvarenje produkcijske kuće A24, koji u svojoj postavi ima velika imena glume, muzike i sporta. Međutim, njihovi filmovi, i kada su najunosniji, premali su da bi došli do šire publike. A oni do kojih je ovaj film uspeo da se probije, dobrim delom su odbijeni kada su u glavnoj ulozi ugledali Adama Sendlera, koji je i pored odličnih dramskih uloga (Punch-drunk-love, The Meyerowitz Stories), najpoznatiji po svojim screw ball komedijama. Ipak, Nebrušeni dijamant se bez problema može nazvati krunom, ne samo njegove karijere, već i svih koji su učestvovali u radu na ovom filmu. Ukratko, pored svih uspeha koje je ostvario, ovaj film je svojim kvalitetom zaslužio mnogo veću pažnju publike i raznih nagradnih žirija.
Film prati Hauarda Ratnera (Adam Sendler), vlasnika zlatare za visoku klijentelu, koji manično pokušava da nađe balans između uterivača kockarskih dugova, bivše žene, sadašnje devojke, koja radi za njega, doktorskih pregleda prostate, jevrejske porodice i jednog velikog crnog opala, retke vrsta dragog kamena, koji pokušava da proda.
Kako je naš antiheroj sportski kockar, na više mesta sam pročitao i čuo, kako je centralna tema filma – šta sve čovek može uraditi zbog takvog naleta adrenalina. Slažem se da je kocka jedan od motora priče, i da predstavlja veliki deo Hauardovog psihološkog profila, no ona nije okosnica Dijamanta, nije čak ni glavni pokretač glavnog lika. Ono što njega pokreće, kao, u ostalom, i sve druge likove, jeste želja, ne da se bude dobar u nečemu, već da se bude najbolji. Super je ako osvojiš četiristo hiljada dolara, ali postoji šansa da osvojiš milion i dvesta. Zašto se smiriti sa kućom u predgrađu, prelepom ženom i dvoje dece, kada pored toga možeš imati i stan u centru i duplo mlađu ljuabvnicu? Zašto nositi skupu odeću, kada bi mogao najskuplju? Sve i da ste došli do finala košarkaške najbolje lige na svetu, ne dobijate pobednički dijamantski prsten. Što bi rekao jedna moj prijatelj: „Drugi, ko i poslednji”.
Hauardov život, prosečan gledalac ocenio bi kao život na visokoj nozi – vila u predgrađu, skupa kola, bogata klijentela. Ali svi ljudi oko njega i, što je najgore, on sam, veruju da zapravo nije postigao mnogo, tj. da je gubitnik. Samo je jedan pobednik, svi ostali su poslednji. A jedini način da postaneš taj jedan jedini je da ideš all-in.
Push it to the limit,
push it through the pain,
I push it for the pleasure like a virgin to the game.
A virgin to that money,
a virgin to the fame,
so this my only chance,
and when I’m over only pray.
The Weeknd
Nasuport Hauardovom kockarskom životu, stoji judeizam. Mislim da ne grešim kada kažem da je dobar deo Sendlerove odlične izvedbe proizišao iz mogućnosti da se poistoveti sa likom koji dolazi iz istočno-američke jevrejske porodice, koji su poznati to svojoj tradicionalnosti.
Ono što je zanimljivo u vezi sa ovim filmom je što se reditelji (i sami jevreji) nisu libili da prikažu čoveka koji se na površno gledanje može okaraktersati kao tipična negativna karikatura Jevrejina, kome je u životu stalo uvek i prvo do novca. Usudio bih se da čak napravim paralelu između rediteljskog dua i Arta Špigelmana, pisca kultnog grafičkog romana Maus, koji se smatra jednim od najboljih umetničkih prikaza holokausta. Naravno, same radnje njihovih dela nemaju dodirnih tačaka, ali ono što ih spaja jeste da se nisu bojali da predstave glavne likove (inače, oba zasnovana na svojim očevima) u negativnom svetlu, i time se opredelili da prikažu realne, pa čak likove s kojima se možemo poistovetiti. U oba dela, judeizam, sa familijom u njenom centru, predstavlja tezu kako treba živeti. Prema tome kako se junaci ova dva dela pridržavaju navedene teze, možemo predvideti koliko će biti uspešni u svojim ultimativnim ciljevima.
I pored dubine i opsega tema koje Nebrušeni dijamant obrađuje, film nije dosadna, spora drama, naprotiv. Već vam prvi kadar podiže puls koji će do poslednjeg kadra samo rasti. Poput grada u kome se dešava radnja, film ne staje i nemoguće ga je podvesti pod samo jedan žanr – ima elemente krimića, crne komedije, psihološke drame, a sve to u oklopu trilera. Prosto je neverovatno koliko se stvari događa istovremeno u svakom trenutku filma, da nećete biti sigurni da li je prošlo sat vremena ili deset minuta.
Tu je postavka u kojoj se, pored Sendlera, mešaju odlični performansi prekaljenih glumaca Ajdine Menzel, Erika Bogosjana, Džada Hirša sa muzičarima – The Weeknda i RZA (takođe glumac), kao i ljudi koji do sada nikada nisu bili pod svetlom reflektora, poput Džuli Foks, Kita Ričarda Vilijamsa i NBA zvezde Kevina Garneta. Kinematografija Dariusa Khondija i montaže Bendžamina i Ronalda Bronsteina (koji je učestvovao u pisanju scenarija), prave paralele između unutrašnjosti dijamanta, Njujorka, uma glavnog lika, a na kraju i same vasione. Sve je propraćeno muzikom Oneohtrix Point Never – Daniela Lopatina, koja stvara atmosferu Blade runera.
Samo zbog načina na koji uspevaju da vas vode kroz taj haos tako da uspevate da pohvatate sve konce radnje, jasno je da su Džošua i Bendžamin Sadfi buduće ikone režije.
Istorija filma nas je naučila da ne odlučuju nagrade i nominacije, već vreme, koji su filmovi stvarno doneli nešto novo i koji su zaista predstavljali eho svoje generacije. Čvrsto verujem da je Nebrušeni dijamant zakoračio među njih, i da će postati deo te istorije.
april, 2020.
