„Večernji oblaci”, Sava Šumanović, foto: Galerija slika Sava Šumanović, Šid

„…od onog u Parizu i Normandiji”, rekao je Sava Šumanović prilikom svog drugog povratka u Šid, 1928. godine.

Galerija slika Save Šumanovića smeštena je u slikarevoj porodičnoj kući koju je njegova majka, Persida Šumanović, poklonila gradu uz 417 slika svog sina koje čine kolekciju galerije, a od kojih je 101 delo izloženo u stalnoj postavci. Najveći deo ovih slika pripada poslednjoj deceniji Šumanovićevog stvaralaštva, takozvanom šidskom periodu, i izložene su hronološki.

Prvi deo postavke čine slike donete iz Pariza, kopija stuba pariske kafane La Cupole koju je Šumanović oslikao, kao i skica čuvene slike Pijani brod (original čeka neka lepša vremena u Muzeju savremene umetnosti). Ako se odlučite na posetu Šidu i Galeriji preporučujemo da sa sobom ponesete odštampanu istoimenu pesmu Artura Remboa i pročitate je pred ovom slikom.

„Pijani brod”, skica, Sava Šumanović, foto: Galerija slika Sava Šumanović, Šid

Nemali broj slika prikazuje Pariz, njegova naselja, crkve i izletišta u okolini. Iako se često pominje kako se slikar razočarao u Francusku i Pariz koji ga nije prihvatio na način na koji je on želeo, predeli ovog grada još uvek će se pojavljivati na njegovim platnima. U Parizu, Sava Šumanović je stekao veliko slikarsko znanje i veštinu, pogotovu posmatrajući i kopirajući velike majstore u Luvru, kao i Sezana. Kada je osetio potrebu za autohtonim, ličnim izrazom, vratio se kući tražeći pravu inspiraciju za svoj novi „zverski stil”, kako ga je nazvao zbog smelije upotrebe boje. Svetlost Srema polako se pripitomljavala na njegovoj slikarskoj paleti. Kako bi svoje oko i osećaj prilagodio tom drugačijem svetlu, enterijeru i okolini, skoro dve godine prilikom povratka u rodni grad nije slikao teme vezane za Šid i okolinu. Ipak, u rodnom mestu prepoznao je „devičanske pejzaže ravnice” u čijem je otkrivenom potencijalu bio pionir. Pejzaži će postati jedna od dve glavne teme kojima će se baviti sve do svoje smrti. Subjektivno govoreći, ako ni zbog čega drugog, galeriju bi trebalo posetiti zbog pogleda na Šid i okolinu pod snegom, i jednu do tada nenaslikanu predstavu pitome, mirne, idilične, ali ne romantizovane zime.

Tokom poslednje decenije svog života koju je proveo u rodnoj kući, naslikao je oko 600 slika. Osim pejzaža i aktova u galeriji je moguće videti i nekoliko zanimljivih mrtvih priroda na kojima se uočava uticaj Sezana. Tu su i dečji portreti, slike malih formata nazvane Kupačice i nekoliko žanr-scena na kojima Šumanović prikazuje dečiju igru i slučajno uhvaćene detalje svakodnevnog života svoje okoline – Seoska ulica, Vejavica, Tri devojčice u igri.

„Tri devojčice u igri”, Sava Šumanović, foto: Galerija slika Sava Šumanović, Šid

„Radim u ciklusima jer su svi veliki majstori radeći cikluse došli do sopstvenog stila ”

Godine 1935. Šumanovic počinje da radi na ciklusu šidskih kupačica, danas poznatijih kao Šiđanke. Ovaj ciklus dugo godina je zanemarivan od strane naučnika koji su cenili samo Savine pariske slike. Međutim, veliki ciklus sa mnoštvom figura, koji skoro da ispunjava jednu od prostorija galerije, ne bismo smeli tako lako odbaciti. O ciklusu bi se moglo pisati mnogo, ipak, ovde ćemo napomenuti da ako se nađete u Galeriji Save Šumanovića obratite pažnju na složenu mrežu geometrijskih oblika i odnosa koje figure čine pokretima svojih tela, posmatrate ciklus kao jednu priču koja se odmotava i prepoznate elemente klasičnog slikarstva u modernom. Takođe, prokušajte da odgovorite na pitanje – koliko je žena  predstavljeno na ciklusu šidskih kupačica ? Mnoštvo, ili samo jedna ?

„Kupačice”, Sava Šumanović, foto: Galerija slika Sava Šumanović, Šid

„Sunce sija kao da je juli…”

…na triptihu Beračice, poslednjem delu koje je Šumanovic naslikao. Na tri velika platna prikazana je tema bliska slikaru čiji su se roditelji bavili vinarstvom – berba grožđa. Vrelo sunce i bose noge žena koje beru grožđe ukazuju na toplu letnju atmosferu koja prosečnom posmatraču neupućenom u poljoprivredu ne odaje nikakve tajne. Međutim, Šiđani odrasli u vingoradarskim krajevima vrlo dobro znaju da se grožđe ne bere u julu već u septembru kada ipak nije moguće, a ni praktično, ići bos. Takođe, u okolini Šida ne postoji, a ni u Savino vreme nije postojao ni jedan vinograd koji je imao isključivo crno grožđe predstavljeno na slici. Čista stopala beračica, korpe u kojima se grožđe ne prenosi već skladišti (pune plodova bile bi preteške za nošenje), prejako sunce, sinu vinogradara ne bi tek tako promakli. U pitanju, dakle, nije realna berba, već poruka koju treba iščitati. Pozivamo se na vašu ličnu logiku – broj beračica naslikanih u prvom planu je 12. Svi prikazani grozdovi su crni. Na sredini, u daljini nazire se njiva sa žitom. Neke od beračica kleče, a triptih je vrsta slike nepogrešivo vezana za hrišćanske oltare. „Ja sam čokot tvoj, moj otac je vinogradar” govori se u jevanđelju po Jovanu.

„Beračice”, Sava Šumanović, foto: Galerija slika Sava Šumanović, Šid

Zanimljivo je pratiti i promene u potpisima na slikama. Blizina rata naterala je slikara da prestane sa potpisivanjem na ćirilici, da bi pred kraj života u potpunosti prestao da se potpisuje na radovima. Godine 1941. Šid pada u ruke Hrvata, tako da Šumanović prestaje da stavlja svoj potpis na slike, te na njima ostaju samo godine izrade. 28. avgusta 1942. godine ustaše upadaju u Savinu kuću i odvode ga zajedno sa 120 sugrađana u Sremsku Mitrovicu na streljanje. Na štafelaju je ostao da se suši treći deo triptiha Beračice.

U radu Save Šumanovića nije moguće uočiti tragove bolesti koja se često navodi kao relevantna prilikom proučavanja njegovog dela. On je bio obrazovan, precizan i disciplinovan slikar, koji ništa nije prepuštao slučajnosti. Njegova izolacija bila je deo svesne odluke. Predstava slikara kao „ludog genija” je ideološka boja koja je dodata njegovom liku u posleratnoj Jugoslaviji.

Legat – kuća Save Šumanovića

Nedaleko od Galerije nalazi se i kuća Save Šumanovića koja je danas njegov legat i u kojoj je moguće videti mnoge predmete koje je slikar korsitio, skoro netaknut ambijent soba u kojima je živeo i stvarao, komade nameštaja prepoznatljive na pojedinim slikama, kao i mnogo fotografija i dokumenata koji pričaju priču o slikaru i njegovoj porodici.

Šumanović potiče iz imućne i obrazovane porodice, i s očeve i sa majčine strane. Kada su prihvatili da će im sin postati slikar, roditelji su se složili da mu u tome moraju pružiti punu podršku i obezbediti sve; najbolje školovanje u inostranstvu, a pri povratku u Šid najveću prostoriju za atelje, kočijaša za obilazak okoline i ribača boja koje je Šumanović spravljao sam. I nakon Savine tragične smrti, njegova majka nastavila je da sprovodi sinovljev san. Uspela je da sačuva slike od granata koje su potresale Sremski front i da izdejstvuje da se u jednoj od porodičnih kuća otvori galerija. Ukoliko vas put nanese ka Šidu, ne propustite da posetite galeriju i rodnu kuću slikara velikog talenta, neshvaćene vizije i tragične sudbine. Pronađite devičansko u okolini grada i popijte čašu dobrog crnog vina, u čast Savine poslednje slike.

*Na informacijama, pomoći i divnim pričama o Savi Šumanoviću zahvaljujemo se autorki stalne postavke galerije, istoričarki umetnosti Vesni Burojević.

piše: MoonQueen

Leave a Reply

Your email address will not be published.