Prethodna dva teksta iz ove rubrike bila su posvećena crtaćima i pticama. Sada je nekako došlo do njihovog spoja i to u vidu zmajeva — u mitološkom smislu — verovatno inspiraciji naših kljunatih i pernatih drugara, koji svakako jesu potomci gmizavaca, a možda samim tim i dinosaurusa koji su, pored zmija, krokodila i par karakterističnih sisara, najsličniji ovim krilatim stvorenjima koja bljuju vatru. Drakon, drako iz starogrčkog, dracon, draco iz latinskog i dragon, drago iz francuskog i engleskog jezika, reči su za zmaja. Gotovo da nema područja na kojem zmajevi nisu dospeli do mitova, legendi i narodnih bajki. Daleki istok ih od davnina i danas neguje u svakodnevnoj kulturi; u srednjovekovnim legendama evropskih naroda bili su česti neprijatelji vitezova, čuvali su blago, štitili utvrđenja. U srpskoj epskoj poeziji, od njih su (kao i od vila) rođeni junaci, a nadimak zmaj često je pripadao pojedinim istorijskim ličnostima. Pored zmajeva, u slovenskoj i staroj srpskoj mitologiji, razlikujemo još i ale, aždaje i lamje. U zavisnosti od tradicije, zmajevi su posmatrani često kao opasna i strašna bića, sa izvesnim moćima u vezi sa vatrom (karakteristično uglavnom za zapadnu tradiciju), ali je bilo i onih dobrodušnih (u istočnoj tradiciji se smatralo da donose sreću i dovođeni su u vezu sa vodom). Nebrojana su umetnička dela iz različitih epoha sa motivom zmaja, ali u današnjem Dese(r)tu podsetićemo se na crtaće čiji su nam glavni ili sporedni junaci ostali u sećanju kao dobri, zabavni i uvek dragi zmajevi.
Grupa autora, Snebivljiva aždaja, Ser Žile i Snebivljiva aždaja (The Reluctant Dragon), 1941.
Da ne bi ispalo da sam i ja samo bedno piskaralo, počeću od ovog crtaća, jednog od najranijih Diznijevih animacija zmaja sa toliko puta ovde pomenutom kultnom domaćom sinhronizacijom (iako aždaja nije isto što i zmaj, ovaj naš prevod je verovatno bio izabran jer je reč o jednoj zmajici), koji kroz zabavu pokazuje kako neka ustaljena mišljenja mogu vrlo lako da se opovrgnu. Umesto očekivanog opasnog zmaja koji bljuje vatru, otima devojke iz sela i sukobljava se sa vitezovima, nailazimo na plemenitu aždaju koja će otvoriti vrata za predstavu zmaja prijatelja u animiranim filmovima, koja takođe piše poeziju, ne želi nikakvu borbu i divi se Slatkoj maloj izvrnutoj torti.
Ken Anderson, Eliot, Pitov zmaj (Pete’s Dragon), 1977.
Još jedan dobroćudni zmaj nastao po uzoru na orijentalne koji donose sreću – mada je ovaj i pored njegove dobre volje, pomalo smotanko i baksuz – Eliot pomaže deci u nevolji, u ovom slučaju sirotom dečaku Pitu koga želi da zaštiti od Goganovih, porodice koja ga je usvojila, ali ne vodi računa o njemu i maltretira ga. Visok i zelen, sa ružičastim malim krilima i sa velikim stomakom na kome Pit stalno sedi, Eliot ima moć da postane nevidljiv. Po svojoj suštini mjuzikl, ovaj igrani film zanimljiv je po animiranom zmaju, prvoj animaciji u kojoj nije učestvovala originalna Diznijeva ekipa od devet animatora, takozvanih Devet staraca (Nine Old Men). Rimejk filma napravljen je 2016. godine.
Grupa autora, Smrgol i Gorbaš, Let zmajeva (The Flight of Dragons), 1982.
Crtani nastao u saradnji američke i japanske produkcije, ostao je u sećanju svima onima koji su rasli osamdesetih godina prošlog veka, ne samo zbog sjajne animacije, već i zbog priče. Čarobnjaci koji se u srednjem veku bore da sačuvaju magiju usled njenog nadjačavanja od strane logike i nauke, ali ujedno i od zlog čarobnjaka; vitezovi, životinje koje pričaju i fantastična bića poput zmajeva doprinose glavnoj ideji ovog crtanog filma, koja počiva na istoimenoj knjizi Pitera Dikinsona i romanu Zmaji Georgije Gordona Diksona, a to je istovremeno postojanje magije i nauke. Dva izuzetno dopadljiva zmaja, Smrgol i Gorbaš, ujak i sestrić, nastala po uzoru na istočnjačke zmajeve, u toj borbi pomažu prvenstveno čarobnjaku Karolinusu, čuvaru i zaštitniku prirode. Uvodnu muzičku numeru za ovaj crtani film otpevao je Don Meklin.
Grupa autora, Beskrajna priča (The Neverending Story), 1984.
Iako je reč o filmu u kom je srećni zmaj prikazan kao neko belo krzneno biće koje voli da ga neko češka iza ušiju (glava psa, a telo krokodila) Falkor predstavlja jednog od kultnih zmajolikih likova, a njegovo ime na japanskom Fukuryū upravo i znači srećan zmaj (odnosno zmaj koji donosi sreću). Beskrajna priča zasnovana je na istoimenom romanu nemačkog autora Mihaela Endea iz 1979. godine, a potom je snimljena 1984. godine kao najskuplji nemački film u dotadašnjoj istoriji. Dečak koga nevaljali vršnjaci iz škole zadirkuju, otkriva u školskoj biblioteci jednu knjigu i avantura počinje. Ako se nekim slučajem ne sećate ovog filma, onda ste sigurno čuli njegovu istoimenu muzičku numeru grupe Limahl.
Grupa autora, Zmaj iz tunela (The Railway Dragon), 1989.
Da je mene iko pitao, naziv ovog crtanog filma bio bi preveden kao: železmaj. Ali nije. Zato sam se ja dugo pitala kako se zove ovaj crtani i isto tako ga dugo tražila. Ono što je verovatno svima koji su ga gledali u detinjstvu ostalo upečatljivo je scena u kojoj se zmajevi stapaju sa drvećem jer ne žele da budu pronađeni. Devojčica Emili najpre upoznaje zmaja iz železničkog tunela koji joj otkriva da postoji još pripadnika njegove vrste, te zajedno odlaze da ih pronađu, a potom prisustvuju njihovom tajnom okupljanju, igrajući i jedući kokice. Narotor filma bio je Lesli Nilsen, a 1992. Godine Zmaj iz tunela dobio je nastavak pod imenom Rođendanski zmaj.
Mark Petlok, Ognjeni zmajevi (Blazing Dragons), 1996-1998.
Jedan od onih crtaća koji se emitovao svakog jutra pre polaska u školu, bio je zapravo serijal sa neobičnim humorom o antropomorfnim zmajevima, u kome je njihova tradicionalna uloga zamenjena sa ljudima. Ovi zmajevi su, dakle, pozitivni likovi, dok su ljudi glavni negativci, a pričaju nam priče o zmajevima vitezovima u doba srednjeg veka i renesanse. Urađen u kanadskoj produkciji, a po ideji Terija Džounsa, jednog od članova Monti Pajton ekipe, crtać na duhovit način deci prenosi arturovske legende i šekspirovske priče. Scenario prate i sjajna imena likova i epizoda, poput Ekskaliburna – igre rečima koje spajaju pomenute periode i zmajevsku terminologiju. Tradicionalno neočekivane uloge ima i par: Fliker (Ognjenko, ako se dobro sećam prevoda) i Princes Flejm, koji pokazuje da princeza nije uvek dama u nevolji i da vrlo lako može da se snađe i sama. Nakon crtaća usledila je i istoimena igrica.
Den Vagner, Devon i Kornvol, Čarobni mač (Quest for Camelot), 1998.
Još jedan par zmajeva, ali ovog puta drugačijeg tipa, vrlo neobičan i izuzetno komičan, našao se u crtanom filmu Potraga za Kamelotom (Čarobni mač u zvaničnom prevodu kod nas). Devon i Kornvol, nazvani po dvema najjužnijim oblastima Engleske, koje se nalaze jedna do druge, čine ovaj par. U pitanju je zapravo dvoglavi zmaj, klasični simpatični dvojac u jednom telu koji zapravo ne želi da bude u takvoj situaciji. Po svemu suprotni (jedan mršavko, drugi debeljuca) ne umeju da lete i ne bljuju vatru, zbog čega su odmalena bili zadirkivani od strane drugih zmajeva, a najveća želja im je da se odvoje i postanu dve individue. Međutim, kada sarađuju i imaju isti cilj, sposobni su da lete, bljuju vatru i da savladaju svaku prepreku.
Grupa autora, Mušu, Mulan, 1998.
Mnogima verovatno omiljeni lik kada je u pitanju ova tema, Mušu je sjajan omaž drevnim kineskim zmajevima u vidu vernog pratioca i pomoćnika glavnog junaka, u ovom slučaju heroine Mulan. Međutim, za razliku od velikih, krilatih orijentalnih zmajeva, Mušu je malen, brzoplet, pričljiv i pun samopouzdanja. Njegovu komičnu crtu još više naglašava činjenica da mu je glas pozajmio Edi Marfi. Iako često nepromišljen, zbog čega je i izgubio nekadašnju časnu poziciju čuvara duhova porodice Fa, postaje zaštitnik Mulan i pomaže joj u borbi protiv Huna. Ljubitelji ovog crtanog filma sa nestrpljenjem očekuju da saznaju hoće li se legendarni Mušu pojaviti i u novom Diznijevom filmu planiranom za 2020. godinu.
Grupa autora, Zmajica, Šrek, 2001.
Najpre tradicionalno opasan zmaj koji čuva utvrđenje od uzurpatora, postaje pozitivac kada zapravo saznamo da je reč o zmajici u trenutku u kom čuveni Magarac (Donkey) počinje da joj podilazi svojom slatkorečivošću i šarmom, ne bi li se izvukao iz njene nemilosti. U nastavcima filma njih dvoje čak imaju i mladunce (simpatičnu kombinaciju zmaja i magarca). Zmajica je predstavljena uobičajeno, kao ogroman ružičasti zmaj sa krilima koji bljuje vatru, s tim što ona, za razliku od mnogih, voli da stavlja karmin.
Grupa autora, Bezubi (Toothless), Kako da dresirate svog zmaja (How to Train Your Dragon), 2010.
Jedan pripadnik retke vikinške vrste zmajeva pod imenom Night Fury, našao se u ovom serijalu filmova Kako da dresirate svog zmaja. Bezubi (Toothless) je zmajić sav prekriven crnim krljuštima, sa dva para krila, jednim ogromnim, a drugim blizu repa. Nedostaje mu jedan deo repnog peraja, koji mu kasnije nadoknadi dečak Hikap. Kada je srećan, oči su mu krupne i sijaju kao kod kučenceta, a ime je dobio zbog uvučenih zuba.
piše: Ana Samardžić
septembar, 2019.
