piše: Nevena Stajković
Antiheroina
Istorija se potrudila da kraljicu Dragu pamtimo kao Dragu Mašin, a ne kao Dragu Obrenović. Oni koji su hteli da bace senku na dinastiju Obrenović, koristili su se instrumentom zvanim mizoginija, te je uz kraljicu Dragu ostala i odrednica nerotkinja. Ona, u stvari, postaje antiheroina onog trenutka kada je Aleksandar Obrenović odlučio da se oženi njome (1900. godine) jer je bila deset godina starija od njega, sa brakom iza sebe u kojem nije ostvarila poroda. Nazivana je još i „litrom mesa bajatoga”, bludnicom i ocvalom lepoticom. Prema rečima Ane Stolić u knjizi Kraljica Draga Obrenović, njeni nedostaci upravo se ogledaju u njenim „ženskim osobinama”. Njeno privatno, žensko telo trebalo je da postane javno, vladarsko, političko, a problem je ležao u tome što njeno lično telo nije doraslo zadatku političkog tela, te je zato izbrisana iz pogrebnih dosijea i isključena iz pogrebne ceremonije, a u istoriji je ostala poznata pod prezimenog svog pokojnog muža, Svetozara Mašina.
Školovanje i književni rad
Iako u 19. veku osnovno obrazovanje nije bilo obavezno za svu decu, Draga i njena starija sestra Hristina pohađale su Viši ženski zavod, poznatiji kao „Cermankin zavod” (Zavod gospođe Cerman) u Beogradu. Tu su učile hrišćansku nauku, istoriju srpskog naroda, srpski, nemački i francuski jezik i prirodne nauke. Draga je pokazala smisao za učenje jezika i čak su oni koji su joj kasnije bili nakolonjeni voleli da istaknu da je bila smerna i povučena devojka koja obožava da čita, a neki su tvrdili da je bila načitanija i od kraljice Natalije Obrenović. Pre svoje osamnaeste godine prevela je sa francuskog kriminalistički roman Gzavijea de Montepena Policajka ’Mačje oko’.
Njena ljubav iz studentskih dana bio je Bogdan Popović, kasnije čuveni književni kritičar. Međutim, Dragin otac, Panta Lunjevica, odredio je za njenog budućeg muža Svetozara Mašina. Draga je svoju nesrećnu, neispunjenu ljubav opisala u priči Je li moralo biti?
Posle muževljeve smrti živi sa majkom, braćom i sestrama i brine o njima. Spala je na udovičku penziju, te se bavila prevođenjem u redakciji lista Zastava, a bila je i članica Beogradskog novinskog udruženja. Jedan od njenih prvih prevoda objavljen je 1883. u časopisu Otadžbina, a kasnije je prevela i nekoliko romana i novela i pozorišnih komada, uz pomoć Bogdana Popovića. Pesma Na kolima je jedna od njenih prvih autorskih radova.
Feminističke ideje
Draga je bila članica Beogradskog ženskog društva. Ovo humanitarno društvo (jedno od najstarijih u Srbiji) zalagalo se za to da očekivane rodne uloge da se žene staraju o slabijima i nemoćnima dobiju javnu potvrdu. Njihove delatnosti bile su daleko od emancipatorskih i feminističkih, ali svakako stoji da su uspele da osposobe veliki broj žena da vode poslove, upravljaju, komuniciraju i pregovaraju s vlastima. Draga je bila članica od 1886. do 1891. godine. Bila je u Odboru lista Domaćica, koji od 1888. godine postoji pri Beogradskom ženskom društvu, i svakog meseca izlazili su njeni prevodi tekstova iz stranih ženskih časopisa potpisani inicijalima D. S. M. (Draga Svetozara Mašina), dok je autorske radove objavljivala i potpisivala pseudonimom „Rudničanka”. Inspirisale su je teme neispunjenih nada, neostvarene ljubavi, udaje bez mogućnosti sopstvenog izbora – ono što je i sama doživela. Posle udaje za kralja Aleksandra Obrenovića bila je pokroviteljka Ženskog društva, a pomagala je i časopis Neven koji je pokrenuo Jovan Jovanović Zmaj.
Iz današnje perspektive govoreći, Draga jeste zastupala emancipatorske ideje svojim delovanjem u Ženskom društvu, međutim, ona sama nije sebe videla kao feministkinju. Govorili su za nju da je „prečitana” i nazivali je „plavom čarapom” (Bluestockins – grupa obrazovanih žena u engleskoj koje su pisale i priređivale literarne rasprave; posetiocima rasprava bilo je dopušteno da, umesto u svilenim, dođu u plavim čarapama), što bi trebalo da svedoči činjenici da je jedna od začetnica feminističkog pokreta u Srbiji, ali je ona ipak u potpunosti bila žena svog vremena i sredine, a mi danas uviđamo da je izlazila iz okvira onoga što je bilo uobičajeno za život žena u Srbiji.
jun, 2022.
