piše: Ana Samardžić
Rubrika Detalj za kraj svaki put donosi neko drugo umetničko delo, tako da se ime autora i naziv dela ne pominju nigde u tekstu. Ideja je da na osnovu jednog detalja kompozicije sami saznate o kom delu i umetniku je reč i da svoje odgovore podelite sa nama u komentarima na tekst na sajtu ili društvenim mrežama, a u svakom sledećem broju, biće otkriveno rešenje prethodnog zadatka.
Napomena: U cilju da vaša potraga bude zanimljivija, u tekstovima će se reč umetnik odnositi i na umetnice i na umetnike, a biće reči o stranim i domaćim autorima iz svih umetničkih epoha, kao i savremene umetnosti. Period nastanka umetničkog dela biće naznačen, a kao pomoć, savet je da što više obratite pažnju na detalje koji se nalaze i oko uveličanog predstavljenog motiva.
Važno: Autori i izvori fotografija korišćenih u tekstovima biće objavljeni u svakom narednom broju kako čitaoci ne bi odmah otkrili o čemu je reč.
Dobro de, nije baš sasvim ovaj naš Dorćol, ALI…
…Ono što najpre treba reći o ovoj slici je to da gotovo svaki njen deo, prepun detalja, može da predstavlja sliku za sebe. Ono što još treba reći (a što vam takođe neće mnogo pomoći da je odgonetnete kao što nije ni prethodna informacija) je to da nam je baš ovu sliku predložio verni čitalac, što svakako govori o tome da onaj ko primećuje detalje, ume da prepozna i jednu izuzetnu narativnu istorijsku kompoziciju. Koju priču nam priča ova slika? Priča nam jednu davnu, tačnije antičku priču. Ona svedoči o jednom istorijskom događaju, ali (avaj!) on nije verodostojno predstavljen, ni u istorijskom, niti u geografskom smislu. No, poći ćemo ipak od geografije koja je malo preciznija, ne bismo li odvezali klupko ove namerno zamršene analize.
Na detalju slike vidimo morski pejzaž, obasjan suncem. Po obali su rasuti visoki tornjevi katedrala zbog čega ovaj pejzaž podseća na neki srdnjovekovni gradić, toliko idealizovan, da se postavlja pitanje da li je uopšte realan (posebno za ovakav ambijent). Pored toga, van zidina grada, jedan do drugog šćućureno stoje brojni šatori, koji dodatno zbunjuju posmatrača. Ako se uzme u obzir simbolika koju nude dva motiva na slici — Sunce koje vidimo na ovom detalju i Mesec (tačnije polumesec) u delu slike koji ne vidimo, ona bi mogla da se tumači kao izvestan kontrast, pa i sukob dva načela. No, kako bismo ustanovili o kom sukobu je reč, treba napomenuti i da neki istraživači u ovom pejzažu vide Mediteran, i to — deltu Nila sa sedam rukavaca, Sinaj i Kipar. O kom sukobu je reč, otkriva nam natpis na latinskom jeziku u kartušu (dekorativnom polju) predstavljen u centru kompozicije, koji kao da stoji na nebesima i svedoči o ovom istorijskom događaju. Iako predstavlja antičku istoriju, pojedini istraživači smatraju da je ova slika sa mnoštvom figura, nastala 1529. godine, alegorijski prikaz između dobra i zla, a zbog konkretnog datuma i analogija na sukob između Turske i Beča, što objašnjava polumesec i srednjovekovni grad kojima tu nije mesto. To je godina kada se desio jedan od bezuspešnih, ali mnogoljudnih turskih napada na Beč. A kad smo kod Turaka, da se vratimo geografiji. Mesto odakle bi mogli da se vide pomenuti Nil ili Kipar je antičko mesto koje se danas može identifikovati kao Kinet Hojuk, u selu Jesilkoj, blizu Dortjola (što na turskom znači — četiri puta, raskršće, pa otuda i naš Dorćol) u turskoj provinciji ili vilajetu Hataj. Da li sada možete da saznate o kojoj slici je reč i ko je njen autor?
Rešenje prethodnog broja: Uroš Predić, Vesela braća, 1887, Narodni muzej
novembar 2022.
