piše: MoonQueen
U aprilu vam predstavljamo mladog istoričara umetnosti Mihajla Kirila Plankoša i njegov diplomski rad – kreativni dokumentarni film Arača posvećen istoimenoj crkvi iz 13. veka, podignutoj u blizini Novog Bečeja. Iz filma saznajemo da je crkva Arača podignuta tokom prve polovine 13. veka, ali da, usled manjka pisanih izvora, ne znamo ko ju je podigao i kojim povodom. Crkva je bila u funkciji do turskih osvajanja ovog podneblja nakon čega se služba u njoj više nije obavljala. Danas je očuvana delimično, ali u dovoljnoj meri da njeni ostaci svedoče o veličini i moći nekadašnje građevine koja čak i u ruševinama izaziva poštovanje i divljenje.
Osim Mihajla koji je bio idejni tvorac, reditelj, snimatelj, narator, montažer (zapravo sve, osim prevodioca) o istoriji podneblja na kojem je crkva podignuta, njenoj arhitekturi, plastici, sudbini i budućnosti, u filmu govore tri intervjuisana sagovornika: Endre Rafai, istoričar umetnosti iz Budimpešte, subotički slikar Hunor Đurkovič koji je ovu crkvu naslikao mnogo puta i Ljubica Kiselički, naučnica koja je objasnila značaj prirodnog rezervata Slano Kopovo pored kojeg se Arača nalazi.
Film Arača pretpremijerno je prikazan prilikom odbrane Mihajlovog diplomskog rada na Filozofskom fakultetu u Beogradu, premijerno u Savremenoj galeriji Subotice, nedavno u prostorijama Doma kulture Novog Bečeja, a uskoro će biti viđen na još nekim mestima. Film je snimljen sa namerom da se prikazuje dvojezičnoj publici, srpskoj i mađarskoj, zbog čega je titlovan na oba jezika. U planu je i prevod na engleski.
Mihajlu smo postavili nekoliko dodatnih pitanja:
Zanimalo nas je ko je sve učestvovao u realizaciji filma i pomogao mu prilikom njegovog stvaranja?
Prvi impuls za istraživanja o Arači sam dobio od svojih profesora, dr Jelene Erdeljan i dr Ivana Stevovića, a snimanje filma se nadogradilo kao moj začin. Film je bio vizuelni deo mog diplomskog rada uz koji sam uradio i tradicionali tekstualni deo. Koleginica Tamara Kucor i drug Zoltan Dudaš zaslužni su za lekturu mog mađarskog prevoda. Filma ne bi bilo ni da mi roditelji nisu omogućili česta putovanja do Arače i Budimpešte. Puno ljudi pružilo mi je i moralnu podršku koja mi je bila i te kako značajna i kojima sam iskreno zahvalan.
Koliko dugo su trajale pripreme, snimanje i montiranje, tj. proces rada na filmu?
Recimo da sam pola godine radio na filmu, ali ne konstantno. Okupirale su me razne druge obaveze. Ideje oko čije izvedbe se čovek trudi nije loše ponekad ostaviti po strani. Kada im se nakon nekog vremena ponovo vratite, najbolje možete zapaziti nedostatke. Kod mene je bar tako.
Svoje sagovornike si pitao koja su njihova prva sećanja na ovu crkvu. A kada si ti prvi put video Araču?
Moram da priznam da meni Arača nije prijatelj iz detinjstva. Ja sam za nju čuo tokom studija, ali sam je posetio čim mi se ukazala prilika i od tada je počela da se pojavljuje svuda oko mene. A počeo sam vrlo brzo da primećujem i u kolikoj meri je ona prisutna u svakodnevici okoline u kojoj sam odrastao.
Šta misliš da je potrebno uraditi kako bi više ljudi došlo do Arače i videlo je?
Treba biti svestan postojanja izuzetne ruševine koju posedujemo, čuvati je od prirodnih nepogoda, propadanja i oko nje organizovati prikladne događaje. Uključiti je na taj način u život okoline što više, ali i odrediti optimalnu granicu između njenog očuvanja i popularizovanja po svaku cenu koje bi je eventualno ugrozilo.
Da li planiraš da snimiš još sličnih filmova?
Da! Planova imam, volje imam i nadam se da ova godina neće proći, a da ne uradim ništa slično. Za kraj volela bih da pomenem da, iako je snimanje dokumentarnih filmova kojima se kulturno i umetničko blago prezentuje na zanimljiv način široj publici odavno praksa u svetu, u našoj sredini još uvek postoji izuzetno veliki broj umetničkih ostvarenja o kojima nema puno ili nimalo snimljenog materijala. Mihajlovu inicijativu zbog toga treba dodatno istaći i pohvaliti, a ja se nadam da će Arača biti film koji je probio led naučničkog zaziranja od modernih medija i koji će istraživačima, ali i studentima dati podstrek da na sličan način dokumentuju nasleđe gradova i mesta koja su im bliska.
April. 2020.
