piše: Aleksandra Vujić
Počelo je vreme proslava i praznika, te vam u ovom broju približavamo grčkog boga zahvaljujući kojem ovaj članak možete da čitate sa čašom kuvanog vina u ruci. Reč je o Dionisu, bogu vina, uživanja, vegetacije, života i zaštitniku glumaca.
Početak Dionisovog života nije nimalo lak, a kako bi i bio kada mu je otac Zevs, a znamo koliko nezgodne umeju biti zapetljancije sa Zevsom. Elem, da krenemo od početka. Semela, kćerka tebanskog kralja Kadma, zapala je zaoko Zevsu i ona je postala njegova ljubavnica, pa je uskoro i zatrudnela. Kada je ljubomorna Hera to saznala, ubedila je Semelu da Zevs mora da joj se pokaže u božanskom obličju kako bi dokazao svoju ljubav. Semela je od Zevsa izmamila obećanje da će tako i biti. Zevs joj se prikazao kao moćan bog gromovnik i iako je pokušao da je sačuva, ubio ju je svojim gromom. Zevs je potom uzeo nerođenog Dionisa, zasekao sebi butinu, i tu ga je čuvao dok nije došlo vreme da se rodi.
Beba je preživela prvu nedaću, međutim, Hera nije odustajala. Poslala je titane koji su Dionisa rastrgli, i da nije bilo njegove bake Ree, Dionis ne bi bio jedan od najpoznatijih bogova grčkog panteona. Naime, Rea je pokupila komade, sastavila ga i on je oživeo. Nakon toga je Persefona pokušala da ga zaštiti tako što ga je odnela Atamantu, kralju Orhomena, koji je pokušao da ga preruši u devojčicu i tako ga odgaja, ali Hera je i za to saznala i kaznila je kralja i kraljicu ludilom. Nakratko je potom Zevs uspeo da zamete trag Dionisu, tako što je naredio Hermesu da ga pretvara u različite životinje, i dao ga je kišnim nimfama da ga čuvaju. Kao zahvalnost, Zevs ih je stavio kao Hijade među zvezde.
Dionis je porastao, ali Hera ga nikako nije ostavljala na miru. Prepoznala ga je i poslala mu ludilo. Od tada Dionis luta po svetu upoznajući ljude sa kulturom vina i učeći ih kako da odgajaju vinovu lozu u pratnji vaspitača Silena, njegove vojske satira, kao i menada. Satiri su pola ljudi pola jarci, poznati po pohoti i uživanju u alkoholu. Menade su pohotne i divlje žene, koje su igrale obučene u prozirne haljine i svoju snagu su crpele iz Dionisa, pa njihov ples nije bilo moguće prekinuti nikakvom silom.
Dionis je opisivan kao vrlo privlačan mladić čija obeležja su bik, zmija, bršljan i vino. Često je prikazivan sa peharom i lišćem vinove loze u kosi. Neretko je nosio i krzno lisice – simbol novog života. Zbog svoje lepote dešavalo se i da upadne u nevolje, pa su ga tako jednom, dok je putovao Sredozemljem, zarobili mornari koji su planirali da ga opljačkaju i seksualno napastvuju. Dionis je, zahvaljujući svom odgoju, bio blaže naravi nego njegov otac – čvorovi kojima je bio vezan sami su se odrešili, a on je oslobođen pretvorio jabole i užad u vinovu lozu, more oko broda u vino, a zločeste mornare u delfine. Složićete se, mnogo pitomija kazna od mnogih na koje smo navikli u grčkoj mitologiji.
Ipak, pod izgovorom ludila, Dionis je počinio i mnoga ubistva. Tako je, kada je krenuo u Indiju da širi svoju mudrost, živog odrao damaskog kralja koji je pokušao da ga spreči. Na povratku su mu se isprečile Amazonke, koje je rasterao, ali je značajan broj njih i nastradao.
Dionizije i bahanalije su grčki i rimski naziv za svetkovine koje su održavane u čast boga Dionisa. Ove događaje odlikuje velika količina vina, održavanje muzičkih i dramskih takmičenja, ali i orgija.
Dionis je sa svojom svitom stigao u Tebu i njegove svetkovine privukle su majku tebanskog kralja Penteja, Agavu, koja se priključila transu i igri. Prema jednoj legendi Pentej je pokušao da okuje Dionisa, ali mu to nije pošlo za rukom. Dionis mu je potom obećao da može da posmatra svetkovinu ali prerušen ili sakriven. Pentej je to i učinio i, videvši ponašanje svoje majke, pokušao je da zaustavi ples. Menade su ga zatim rastrgle, a u tom činu je učestvovala i njegova majka, isprva pomislivši da je on lav. Kada se osvestila iz transa i shvatila šta je učinila, otišla je u izgnanstvo i nikada se nije vratila.
Jednako loše su bahanalije prihvaćene i u Rimu, pa je kult Bahusa, rimske verzije boga Dionisa, uredbom Senata bio očišćen od bluda i razvrata.
I unutar hrišćanstva možemo videti fragmente Dionisovog kulta, odnosno paralela između Dionisa i Isusa, a najočigledniji primeri su pretvaranje vode u vino i vaskrsnuće.
Na svojim putovanjima, Dionis je stigao i na ostrvo Naksos. Tu je video Arijadnu i odmah se u nju zaljubio. Činima je naterao Tezeja da je zaboravi, a zatim joj je poklonio krunu načinjenu od sedam zvezda, a potom se njome i oženio.
novembar, 2022.
