Devica – Prah

Među mnogim mitovima koji se dovode u vezu sa astrološkim znakom Device, vredelo bi izdvojiti dva: mit o Erigoni i mit o Persefoni.

Erigona je bila ćerka Ikara Atinskog, zemljoradnika koji je jednom prilikom ugostio samog Dionisa, koji mu je u znak zahvalnosti na toplom prijemu podario vinograd iz koga je Ikar pravio vino nadaleko čuvenog kvaliteta. Jednom prilikom, par pastira je prolazilo pored Ikarove kuće, a ovaj, jednako gostoprimljiv, usluži ih vinom. Opijeni vinom i zadivljeni njegovim ukusom, pastiri na prevaru ubiše Ikara u nameri da se dokopaju svih zaliha. Kada je Erigona, Ikarova ćerka, videla očevo telo, sahranila ga je ispod jednog drveta, o koje se kasnije obesila. Potrešen događajima i osećajući se u neku ruku odgovornim, Dionis postavlja Erigonu na nebo, u sazvežđe Device, u znak njene velike ljubavi prema ocu.

Mit o Persefoni je jedan od čuvenijih u grčkoj mitologiji: grčka boginja plodnosti, Demetra, imala je prelepu ćerku – Persefonu. Znajući za stepen požude u grčkih bogova, Demetra je sakrila Persefonu daleko od radoznalih očiju. Mit kaže da ju je „utkala u samu prirodu”. Ipak, ovo nije učinila pre nego što se glas o njenoj lepoti proširio Heladom. Štaviše, Demetra je morala da odbija i Hermesa i Apolona koji su došli da joj zavedu ćerku. Na kraju je mladu Persefonu uočio Had, vladar podzemnog sveta i najstariji od velike trojice: Zevsa, Posejdona i Hada.

Dobivši od Zevsa dozvolu da je otme, jer teško da bi Demetra dala ćerku za boga podzemlja, Had je čekao pravi trenutak i kada je Persefona otišla zajedno sa Artemidom i Atinom da bere cveće, izašao је iz zemlje ispred nje i kidnapovao je.

Videvši da joj nema ćerke, Demetra se dala u potragu koja je trajala mesecima. Očajna majka za to vreme zapostavila je svoju brigu nad njivama, usevima i plodovima svake vrste, a po drugoj verziji čak je i zabranila zemlji da rađa. Naposletku, svevideći Helios, bog Sunca, rekao joj je šta se dogodilo, a suočivši se sa pomorom celokupnog živog sveta na Zemlji, Zevs je morao da naredi Hadu da Persefonu vrati, na šta je ovaj i pristao uz izvestan uslov: u mesecima koja je boravila kod njega, Persefona je pojela nar. Po pravilu, ko jednom okusi nešto iz podzemnog sveta, ne može više nikada u potpunosti da se vrati na površinu. Od tada, Persefona trećinu vremena provodi kod svog muža, suvladarka podzemnog sveta i duša umrlih, neumoljiva i nemilosrdna, bez ljubavi kako za ljude tako i za bogove, a početkom proleća se vraća svojoj majci, koja u svojoj sreći odbacuje haljine žalosti i sebe, zajedno sa celom prirodom, oblači u veselo ruho.

U oba mita provlače se elementi prevare, izdaje, gubitka, kao i velikih ljubavi koje su uzrok velikog bola. Ako su mitovi kolektivno sećanje čovečanstva, kao što ih neki smatraju, ako su sve priče odavno proživljene, samo se u određenim varijantama ponavljaju, ako svi mi doživljavamo, u manjoj ili većoj meri, verzije mitova znakova pod kojima smo rođeni, onda bi ovi mitovi mogli donekle objasniti pomalo melanholičnu prirodu koja se neretko pripisuje osobama rođenim od 22. avgusta, do 22. septembra, kada Zemljom vlada sazvežđe Device.

piše: Andrej Pipović

avgust, 2017.