U prethodnom broju pisali smo o ljubavi koja je krajem 19. vekа planula između ekscentričnog kompozitora Erika Satija i smele slikarke Suzan Valadon i „posledicama” koje je ova ljubav ostavila na njihov umetnički rad. Zahvaljujući toj romansi, „mala Suzan”, kako ju je slikar Tuluz-Lotrek zvao, osmelila se da započne rad u tehnici ulja na platnu, ali njene ljubavne avanture uticaće na istoriju umetnosti mnogo više nego što je to verovatno planirala. Ignorišući strogi moralni kod svog vremena, ova slikarka upuštala se u mnoge ljubavne avanture, mahom sa umetnicima, kojima je pozirala za neka od danas najpoznatijih dela i od kojih je učila slikarski zanat. No, krajem 1883. godine, kada joj je bilo svega osamnaest godina, dan nakon katoličkog Božića, mala Suzan na svet je donela dečaka koji će ubrzo postati jedna od najvećih zagonetki Monmartra.
Suzan Valadon nije znala ko je bio otac deteta. U izboru za ovu poziciju našla su se mnoga uveliko poznata i priznata slikarska imena. Anegdota kaže da se Suzan sa bebom prvo pojavila na pragu slikara Pjera-Ogista Renoara, kojem je pozirala devet meseci ranije. „Dete ne može biti moje, njegova boja je užasna!”, odbacio je Renoar sumnju zalupviši joj vrata ispred nosa. Suzan se zatim pojavila na drugim vratima, kroz koja je devet meseci ranije prolazila na putu do ateljea u kojem je pozirala, a iza kojih ju je čekao drugi čuveni impresionista, Edgar Dega. „Dete sigurno nije moje, njegova forma je užasna!”, odgovorio je Dega odbacujući mogućnost očinstva. Očajna zbog bebe kojoj nije mogla da obezbedi čak ni prezime, Suzan je utehu potražila u piću. Sudbina je htela da se za susednim kafanskim stolom nađe manje poznati slikar, voljan da sasluša probleme lepe uplakane devojke. Kada mu je ispričala šta se desilo, ovaj čovek je ponudio da dečak ponese njegovo prezime. „Biće mi neizmerno drago da stavim svoje ime na nešto što je uradio ili Renoar ili Dega!”, rekao je u nameri da ispadne duhovit, ni ne sluteći da će ovim neobičnim poklonom obezbediti večnu slavu svom prezimenu.
Ukucate li danas u bilo kojem pretraživaču reč „Utrillo”, svi ponuđeni sajtovi odvešće vas ka pričama o životu i delu tog dečaka bez oca, nazvanom Moris. Moraćete posebno uporno da tragate za nekom informacijom o španskom slikaru Mikelu Utrilu čije je prezime proslavio jedan usputni velikodušni gest, a ne njegova kičica. Jer Moris Utrilo, u svakom smislu reči istinsko dete Monmartra, postaće jedan od najznačanijih hroničara ovog pariskog kvarta i najpoznatijih slikara pariske moderne s početka 20. veka.
Odgajan uglavnom pod budnim oko svoje bake, Suzanine majke, koja je zajedno sa dečakom često pozirala svojoj ćerki slikarki, mali Moris je rano pokazao sklonost ka alkoholizmu koji će obeležiti njegov kasniji život. Sa svega dvadest i jednom godinom, na pragu novog stoleća, Morisu Utrilu dijagnostikovani su i psihički poremećaji, kada ga majka podstiče da krene da se bavi umetnošću. Iako zagonetka njegovog porekla nikada nije rešena, bilo je očigledno da su kroz Morisovu krv tekla dva umetnička gena. Mladić se uskoro pokazao kao izuzetno talentovan, a pariska svakodnevica i burni život boemskog Monmartra postaće glavna tema njegovog interesovanja. Turisti i danas prilikom posete Parizu tragaju za raskrsnicama, ulicama i kućama koje je Moris Utrilo zabaležio svojom rukom, i koji su, pored kadrova filma Čudesna sudbina Amelije Pulen najpoznatiji, najčešće reprodukovani i fotografisani prikazi Monmartra. I tako se priča, započeta krajem dugog devetnaestog veka, genima prenela i na dvadeseti.
U muzeju Monmartra u okviru kojeg se čuva nekadašnji stan i atelje slikarke Suzan Valadon, nalazi se i spavaća soba malog Morisa Utrila. Iako nameštaj nije originalan, kustosi muzeja su se trudili da, oslanjajući se na pisma, beleške i fotografije koje su ostale za porodicom, što vernije rekonstruišu prostor. Ukoliko se nađete u ovom muzeju, imaćete prilike da vidite dečju sobu s kraja 19. veka, heklani prekrivač za krevet i jednog starog plišanog medu, ambijent u kojem je odrastao Suzanin talentovani sin.
Ako vas je naša oktobarska priča o Morisu Utrilu zainteresovala da dodatno istražite njegove slike, dobra vest je ta da nećete (odmah) morati da idete čak do Pariza. Za početak na Jutjub kanalu Learn From Masters možete pogledati video Maurice Utrillo: A collection of 596 works u kojem će vam, u trajanju od jednog sata, biti prikazana gotovo sva Utrilova dela. Zatim posetite Narodni muzej u Beogradu u čijoj vas stalnoj postavci čeka nekoliko Utrilovih monmartrovskih pejzaža, među kojima je i meni omiljeni kabare Lapin Agile pod snegom. Uverite se svojim očima zašto je Utrilovo ime danas poznato širom sveta. A u istoj prostoriji, odmah do Morisa, videćete i jednu vazu sa cvećem koju je u tehnici ulja na platnu naslikala njegova mama, Suzan Valadon.
piše: MoonQueen
