Danas nam je divan dan…

… Našem „KuŠ!”-u rođendan! Živeo  i srećan nam bio!

Dok redakcija uživa u proslavi jednogodišnjeg postojanja vašeg omiljenog časopisa, pogledajte neke od vizuelnih predstava na temu rođendana kroz istoriju umetnosti i kulture.

Vajn Tibo, Rođendanska torta, 1975.

Kad smo već kod deserta i rođendana ne može se zaobići torta. Za umetnika Vajna Tiboa može se reći da je „slikar poslastica”. Ne zna se da li je i kome bila posvećena baš ova rođendanska torta, ali sigurno je slavljenik uživao u njoj (ona se jede očima!). Tiboove slike torti, kolača, lizalica i drugih slatkiša deo su tipične američke popularne kulture. Samo zamislite onaj milkšejk u dugačkim staklenim čašama sa glaziranom trešnjicom na vrhu iz čuvenih „dajnersa” iz kojih dopiru zvuci rokenrola pedesetih godina –  njegovo stvaralaštvo je asocijacija na ovakav prizor. Kao umetnika kome su ovakve predstave zaštitni znak, kompanija Gugl ga je 2010. godine  izabrala za ilustraciju „dudla” (Google doodle) za njihov 12. rođendan.

Norman Rokvel, Srećan rođendan, draga majko! (Majčin rođendan), 1963.

Ili klasična „blago majci” scena. Fantastičan slikar Norman Rokvel, za koga smo u septembarskom broju već rekli da je majstor žanr scena američke popularne kulture i nostalgičnih prizora iz detinjstva, kreirao je ovaj crtež na kome članovi porodice (otac i troje dece) sa posluženjem, cvećem i poklonom uz pratnju kućnih ljubimaca, žele da iznenade majku za njen rođendan. U kućnom izdanju i toploj atmosferi, likovi sa ovog crteža odišu vedrinom, spontanošću i svakodnevnicom karakterističnim za Rokvelovo stvaralaštvo. Njegove slike pune narativa momentalno uvlače posmatrača u predstavljenu epizodu. Ipak, najpoznatija Rokvelova slika na temu rođendana je verovatno „Srećan rođendan gospođice Džouns”, naslovnica za The Saturday Evening Post  iz 1956. godine, a tu je i još jedan crtež „Rođendan” iz pedesetih ili šezdesetih godina 20. veka.

Edvard Armitidž, Irodova rođendanska gozba, 1868.

Poznata i kao Irodova gozba, ova biblijska scena uglavnom podrazumeva Salomin ples. Naime, Iroda koji se drugi put oženio suprugom svoga brata Irodijadom, Jovan Krstitelj je stalno korio i krivio zbog takve nemoralne odluke sve dok nije bio bačen u tamnicu. Na Irodov rođendan, Irodijadina ćerka Saloma je svojim plesom očarala sve prisutne, a posebno Iroda koji joj je zbog toga obećao da će dobiti šta god poželi. Na nagovor majke, Saloma je od Iroda tražila Jovanovu glavu na tanjiru. Priču o stradanju Jovana Krstitelja, viktorijanski slikar Armitidž ilustrovao je svojstveno njegovim savremenicima. Viktorijanski slikari voleli su istorijske, mitološke i biblijske teme i trudili se da što vernije dočaraju ambijent prošlosti uz mnoštvo detalja vidljivih u kostimu i arhitekturi, te je čitava scena dobijala teatralni karakter.

Džon Henri Lorimer, Bakin rođendan, 1893.

U stvaralaštvu škotskog slikara Lorimera zastupljeni su portreti i svakodnevne žanr scene, smeštene uglavnom u intimne enterijere poput ovog. Na slici je prikazano jedanaestoro dece koja sa bakom sede za stolom u trenutku molitve. Iza njih su tri guvernante, od kojih jedna drži bebu u naručju. Ako su sva ova deca njena unučad, ovo je bila jedna srećna baka.

Frederik Morgan, Dedin rođendan, krajem 19. veka

Gde je baka, tu je i deda. Baba za dedu, deda za – ogradu. Naslonjen na kameni zidić i drvenu kapiju, deka s osmehom uživa u poklonima koje mu donose unučići. Tu su cveće, jabuke, korpa sa toplim pecivom i jastuk. Morgan je bio još jedan engleski slikar idiličnih, sentimentalnih scena iz detinjstva smeštenih u seoski ambijent.

Ferdinand Georg Valdmiler, Rođendanski sto, 1840.

Majstor austrijskog bidermajer slikarstva na ovoj mrtvoj prirodi još jednom je pokazao svoje umeće i osećaj za detalj. Na damskom stolu pored ogledala, prefinjenih komada nakita i posuda, nalazi se cveće u dve luksuzne vaze, od kojih je jedna u centru slike mermerna sa predstavom Tri gracije. Ova dama mora da je zaslužila tako raskošne rođendanske poklone.

Artur Hjuz, Rođendanski  piknik, oko 1866. 

Prerafaelitski slikar Hjuz naslikao je portrete šestoro dece Vilijama i Ane Petinson u šumskom prolećnom okruženju. U centru slike, na travi, sedi majka Ana koja pravi venčiće od plavih zvončića kojima kiti malog slavljenika Normana, dok ga stariji brat Hju Li grli, a najmlađa sestra Etel Nora iznad njih pravi sopstveni venčić da ukrasi kosu. Sa desne strane slike, mali brat Volter bere zvončiće dok njegov pogled luta zamišljeno, a iza njega zagrljene sestre Margaret i Edit Eni šetkaju po šumi.

Mark Šagal, Rođendan, 1915.

Za Šagala je ljubav oduvek bila u vazduhu, ali i u njegovim bojama, a ovo delo naslikao je samo nekoliko nedelja pre nego što se venčao sa Belom, pa su figure koje vidimo upravo ovaj zaljubljeni par. Spojeni poljupcem, oni lebde u malom enterijeru dekorisanom u ruskom stilu, koji ukazuje na njihovo poreklo. Bela je ovde možda počela da pravi rođendansku tortu, ali ju je Mark iznenadio buketom cveća, te su u vrtoglavom zanosu odlučili da torta može da sačeka.

Džon Vilijam Godvard, Njegov rođendanski poklon, 1889.

Još jedan antički ambijent nastao u 19. veku koji su ukrašavale dame u dokolici. U njenom mermernom enterijeru, dekorisanom antičkim nameštajem i predmetima poput šlema i oklopa na zidu, grčke vaze i skulpture krilate Nike, ova dama se divi narukvici koju je dobila za rođendan, verovatno od svog udvarača.

Nepoznat autor, Rođendan  Alfreda  Hičkoka, 1955.

Ova fotografija na kojoj Grejs Keli i Keri Grant proslavljaju 56. rođendan režisera Alfreda Hičkoka, nastala je na setu filma Drž’te lopova, a mnogima je asocijacija na njegovu izjavu „For me, the cinema is not a slice of life, but a piece of cake” koja kao zanmljiva igra reči može da se tumači na više načina.

piše: Ana Samardžić

februar, 2017.