,,… ja sam vas zamišljao kao nekog bucova, a Vi se otegli ko gladna godina!”, rekao je Urošu Prediću arhimandrit manastira Grgeteg kada ga je prvi put video, a početak ovog citata poslužio je Oliveri Skoko, kustoskinji Narodnog muzeja u Zrenjaninu kao naziv izložbe. Citat nam već sa vrata galerije SANU, u kojoj izložbu možete posetiti do 15. aprila, govori o njenom konceptu – upoznavanje sa likom i delom čuvenog slikara koji je rođen pre jubilarnih 160 godina, koje izložba i proslavlja.
Iako se neke od najatraktivnijih Predićevih slika nalaze u stalnim postavkama muzeja širom zemlje, zbog čega nisu mogle da gostuju u galeriji SANU, ovu izložbu vredi posetiti zbog onih dela koja su javnosti manje poznata, a koja nemamo prilike da viđamo često. Osim nekoliko pozajmica, poput Kosovke devojke (koju je ustupio Muzej grada Beograda), većina izloženih slika i predmeta čini Predićev legat i čuva se u Zrenjaninu. Kako zaposleni u muzeju vole da kažu – oni poseduju prve i poslednje Predićeve radove, jer se tu nalaze njegovi crteži iz detinjstva i školskih dana, kao i njegova poslednja slika, koja je nedovršena ostala na štafelaju u trenutku slikareve smrti – Kamenovanje Svetog Stefana.
Izložba je podeljena u mnoštvo segmenata koji nam prikazuju različita doba slikarevog života ili faze stvaralaštva, kao i prijateljstvo sa znamenitim ljudima svog doba, ili mesta na koja je putovao. Tako ćete moći da vidite Predićeve dinastičke i dečje portrete, crteže za kapelu na Lovćenu, prikaze životinja, zatim njegove lične predmete, medalje i odlikovanja. Čitaćete o članstvu u ,,Ladi”, odnosu sa savremenicima – Stevanom Aleksićem i Pajom Jovanovićem i pokroviteljskom odnosu koji je imao prema mladim slikarima i vajarima. Tu je i Predićev Dnevnik iz Italije, zemlje koju je planirao da istražuje dve ili tri godine, ali koju je, sticajem okolnosti, morao da proputuje za samo nekoliko meseci.
Možda i najzabavnija za tumačenje je, postavljena na štafelaj, sa printom i objašnjenjima iza, slika Vizija u oblacima, biser Predićevog stvaralaštva i poslastica za ljubitelje alegorija. Opisom ove složene kompozicije sam slikar završava svoju Autobiografiju, na čemu smo mu mi, novi istraživači, večno zahvalni, jer nam je ostavio popis ličnosti, smernice i strelice kako je potrebno tumačiti odnose mnogobrojnih figura prikazanih u oblacima. Na panou pored slike odštampan je taj deo Autobiografije, ali ukoliko se izgubite u tumačenju brojnih ličnosti, predlažem da svratite na neko od stručnih vođena kustoskinje Olivere Skoko ili volontera galerije SANU, koji će vas uputiti kako da raščivijate mračne (i svetle) kutke Predićeve Vizije.
Posebno zanimljiv detalj izložbe predstavlja portret nastavnika pančevacke gimnazije, Koste Isakovića, rad Predićevog školskog druga, mladog Mihajla Pupina.
Priča oko legata koji je iz Beograda stigao u Zrenjanin nije nevažna. Kada je slikar preminuo, 1953. godine, u svom studiju u Beogradu, Beograđani su ispratili njegovo telo u rodni Orlovat. Još pre nego što je bilo pomena da će nas veliki slikar napustiti, njegov prijatelj, Bogdan Dunđerski je zatražio vajaru Đorđu Jovanoviću bistu za kapelu na njegovom imanju u Bečeju, u kojoj je trebalo da se sahrane obojica. Međutim, Orlovćani šalju pismo slikaru u kojem ga mole da im napiše dozvolu da nakon smrti njegovo telo ipak sahrane na seoskom groblju. Predić pristaje, tako da, ukoliko planirate da mu nekada posetite grob, moraćete da posetite njegov rodni Orlovat. Stvari koje su za slikarom ostale u stanu i ateljeu prenete su, godinu dana kasnije, u Narodni muzej u Zrenjaninu koji se od tada stara o Uroševom legatu. Ako vas put ne nanese ka ovim krajevima, prošetajte barem Svetogorskom ulicom u Beogradu i na kući broj 27 potražite tablu postavljenu 2008. godine kao podsetnik da je na tom mestu veliki slikar boravio nekoliko poslednjih decenija života.
piše: MoonQueen
