ilustracija: Mia Džidara

priredila: Nevena Stajković

NEBO – 1. vasionski svemirski prostor koji se, gledan sa zemlje, vidi u obliku velikog svoda; 2. zamišljeni stan, prebivalište boga, božanstava, duša svetaca, umrlih pravednika, raj; bog, bogovi, proviđenje, promisao; 3. tavanica; 4. nepce.

Mnogi izrazi vezani za nebo utkani su u naš jezik. Kao grom iz vedra neba – iznenada; biti na sedmom nebu – biti blažen ili zaljubljen; biti ni na nebu ni na zemlji – nalaziti se u sasvim neodređenom stanju; uzdizati nekoga ili nešto u nebesa – prekomerno hvaliti nekog ili nešto. Nebo je sveprisutno, a koliku važnost sa sobom nosi postane nam jasno kada osvestimo da od njega zavisi boja svega u prirodi.

Dušan Vasiljev, Decembarsko nebo

Pod ovim olovnim plaštom sivim
ja nemam toplog mesta,
i nemam muškog gesta –
ja ne živim.

Ja se spasavam ispred sebe.

Jer da l’ je život:
pijan od srama
valjat se po mračnim kapijama?

Ja bežim ispred sebe:
od svake se biljke pomoći nadam,
od svakog oblaka pokrova tražim,
od svake magle zaklona želim,
od svakog čoveka milosti molim.

Ali pomoći ni s koje stran’
 (ja valjda moram da stradam)
 jer kroz bele poljane duge
teškim topotom u grob me prate
moje bolesne Tuge…
Moje bolesne Tuge…

Emili Dikinson, Postoji još jedno nebo

Postoji još jedno nebo

uvek mirno, plavo, vedro,

postoji još jedno sunce

i kroz njega tame zrnce.

Zaboravi sušne šume, Ostine,

zaboravi polja tišine.

Evo jedne male šume

čiji list je boje zelene.

Evo jedne svetle bašte

bez mraza, ko iz mašte,

i u njoj cveće boje snuje,

čujem pčele kako zuje

brate moj, molim te,

dođi do moje bašte!

ilustracija: Mia Džidara

Stevan Raičković, Nebo

U toj dubini
Plavoj
I bez ruba
Tražio sam, odavno,
Goluba.
Al sve što se iznad diglo
Nestalo je.
Gore su još samo plave boje.
Tražiću ga još po krugu
Vrtoglavom:
Makar oči izgubio
Sam
U plavom.

Milica Stojadinović Srpkinja, Kad se nebo muti

Кad se nebo muti, ne kaže zašto,
Niti rosna kiša radi koga pada,
a srce moje da kaže na što
Što ono samo zna za se sada?
Ja zar da kome čuvstva izjavim?
Ta pre ću mrtva da se utajim.

Skriva se zemlja pod pokrov noći
Dok zvezda trepti na nebu sjajna.
A zaves srca zar treba poći
Da snimim čuvstva i javim tajna?
Nek tuga, radost, u njem počiva:
A tajnu nebu tek nek ne otkriva.

U podne, ili veče života svoga
potuži svaki na zemlji ovoj.
I ja bi glasa imala toga
Кo mnogi pesnik u pesmi svojoj;
Al’ da mi sudba zar bude javna?
Ta pre će me primit zemlja me tavna.

Vilijam Batler Jejts, Nebeske tkanine

Kad bih imao nebom vezene prostirke,
prostirke od zlatnog i srebrnog sjaja,
plave i sive i tamne prostirke
Noći i svetlosti i polusjaja,
Stavio bih te prostirke pod stopala tvoja,
Ali ja, ubog, bogat sam tek mojim snovima.
I moje snove stavio sam pod stopala tvoja.
Koračaj nežno, jer koračaš po mojim snovima.

decembar, 2021.

Leave a Reply

Your email address will not be published.