piše: Nevena Stajković
Milošu Crnjanskom i Danilu Kišu zajedničko je mnogo šta. Obojica su velikani srpske književnosti, stvarali su tokom 20. veka, obojica odrasli severno od Dunava, liričari – čak i kad pišu prozu – i obojica po jedno značajno delo počinju rečenicom o jeseni.
Rečenicom „Jesen i život bez smisla” počinje Crnjanski roman Dnevnik o Čarnojeviću, dok Kišova zbirka priča Rani jadi počinje rečima: „S jeseni, kad počnu vetrovi…”. Ovako melanholični počeci i jesen kao godišnje doba u kojem zatičemo glavne junake ovih dela, uopšte ne treba da nas čude. Setimo se da je Dnevnik o Čarnojeviću lirski roman o mladom čoveku, učesniku u Prvom svetskom ratu, njegovim sećanjima na detinjstvo, kao i o doživljajima rata. Rani jadi govore o dečaku Andreasu Samu i njegovom teškom odrastanju bez oca i u siromaštvu.
Ipak, darujući vam izbor pesama o jeseni, nemam nameru da vas učinim melanholičnim, samo da vam dan učinim bogatijim i poetičnijim.
Milan Mladenović, Jesen
Jesen,
u koži dolazi mi jesen
Jesen, u krznu dolazi mi jesen
Mislim
na voće i mislim na nju
Mislim na žuto, na hranu i buđ
Vidi,
da nije možda stigla jesen
Traži, i naći ćeš u sebi truo hrast
Gore
u nama je bujica reči
Dole u nama je jesenji strah
Vojislav Ilić, U poznu jesen
Čuj, kako jauče vetar kroz
puste poljane naše,
I guste slojeve magle u vlažni valja do…
Sa krikom uzleće gavran i kruži nad mojom glavom,
Mutno je nebo svo.
Frkće okiso konjic i žurno u
selo grabi,
I već pred sobom vidim ubog i stari dom:
Na pragu starica stoji i mokru živinu vabi,
I s repom kosmatim svojim ogroman zeljov s njom –
A vetar sumorno zviždi kroz crna i pusta polja,
I guste slojeve magle u vlažni valja do…
Sa krikom uzleće gavran i kruži nad mojom glavom,
Mutno je nebo svo.
Rastko Petrović, Jesen
Snim,
haj! kao puno grožđe da zrim
Po dobrom čvrstom čokoću.
Gle, bdim,
Zrim kao teško grožđe noću,
Haj! Haj! Pa tešku berbu čekam.
I hoću za noćima zelenu zoru,
Pa potom za brdima goru,
I opet za noćima vinogradsku zoru
Snim.
I tako uvek dalje.
Žudnje mi čuče obalama k’o vredne pralje,
Кad se iz sela nebu diže visoki tanki dim;
Dok se očima zelenim, čudni heruvim crni,
Na planinama spim, sa očima duboko zlim.
Ali šta snim,
Šta snim?
Кad znam: Pođi, pođi, pa svrni!
I tako stalno dalje:
Pođi, pođi, sokole, pa svrni!
Кroz večeri, gle, cele, i sve noću, i sve noću, i sve dalje…
A snim, a snim, a snim;
Pa mnim:
Кo crno grožđe da zrim,
Da me pokriva plava magla po čokoću,
Da nosim u sebi sitost, plodnost, sve vrenje,
Sve žute kiše jesenje,
К’o teško grožđe noću;
Ja bdim, snim,
К’o teško grožđe noću.
Ili kao heruvim da samo po planinama spim
U očajanju,
I da širim ruke danju
Jednoj berbi i jednom obećanju:
Gde sve biva i sve može da ja hoću,
К’o puno grožđe noću.
Ivo Andrić, Jesenji predjeli
Lagana magla i blijedo nebo
I puno želja
A poljem, kud je polegla trava,
Ko dašak nečijeg sna da leži,
Tanana rosa.
Noćas je tu prenoćila jesen.
Lagana magla i blijedo nebo
I malo dima
Vrh starih kuća. Izgleda kao
Da im to posljedni dah života
Lebdi nad njima,
I stare kuće umiru tiho.
Lagana magla i blijedo nebo
I malo nada.
Marko Tomaš, Prvi dan jeseni
Ne
želim biti dostupan za smrt
iako po kašlju
koji odzvanja jutrom
čujem kako se raspituje za mene.
Prvi je dan jeseni,
a već sam u nesporazumu s kišom.
Ne želim biti dostupan
za sve te ozbiljne prijatelje
koji uvijek imaju neku lekciju
i rješenje za moj beznadežan položaj
i nikako ne žele povjerovati
da mi je sasvim dobro.
Ne želim biti dostupan
za prodavce instant rješenja
za reklame koje me podsjećaju
što mi sve nedostaje.
Ne želim biti tu kada dođu
sa svojim obećanjima.
Sutra neće biti bolje.
Gotovo da uživam.
Ne želim biti dostupan
za to što nazivamo ljubavlju.
Zavedeni smo vjerom očajnika.
To je stari trik žudnje
ali nitko nikome nije spas.
Ne želim biti na usluzi
tvojoj nježnosti
tijelo mi je modro od milovanja
a ti nisi zaslužila suze
za svoj tihi rad
na mom duševnom zdravlju.
Anđeli proklinju Boga
i gase cigarete na raspelo
ali i on se navikao na samoću
koju su mu ljudi namijenili.
Ni kazna nas neće stići.
Nemoj se penjati na ovo drvo
na kojem pokušavam postati list.
Tvoja predanost je uvrijeda
Mojim nastojanjima.
Više nikada
ne želim lagati.
Pišem sve ovo
zato što želim
uništiti svijet.
septembar, 2020.
