ilustracija: Bogdana Perović

piše: Marko Vesić


Inovativnost u stvaralaštvu, insistiranje na drugačijim pristupima materijalu i njegovoj obradi (bilo da je reč o zvuku, glini – auditivnoj, taktilnoj ili vizuelnoj prirodi dela) i/ili publici, odnosno komunikaciji sa njom, neke su od najvažnijih dimenzija savremenog umetničkog izraza. Ipak, kompozitori su i ranije tokom istorije pokazivali različite tendencije ka eksperimentu, drugačijim sonoritetima i konceptima koje su kroz svoja dela sprovodili te nas ne čudi da od renesanse nailazimo na najrazličitija kompozitorska ostvarenja. U narednim redovima ćemo se susresti sa deset zanimljivih i provokativnih primera iz istorije muzike sa ciljem da prikažemo ne stvaralački genij pojedinih autora, već način na koji dela (mogu, pretenduju da) komuniciraju sa publikom.

#1

Jozef Hajdn, jedan od napoznatijih kompozitora klasicizma, najveći deo svog života proveo je u službi kneza Esterhazija sa kojim je, između ostalog, puno i putovao. Kako je knez leta uglavnom provodio u Mađarskoj, neretko bi sa njim pošli muzičari koji bi ga zabavljali tokom odmora. Zanimljivo je da se jednog leta poseta muzičara odužila, što se njima nikako nije dopalo. Dugo su bili odvojeni od svojih porodica, a Hajdn je, kako bi o tome obavestio kneza, smislio duhovit način da novonastali problem prikaže kroz muziku. Tokom Finala Oproštajne simfonije (Op. 45, fis-mol), čiji je naslov sada sasvim jasan, muzičari su, jedan po jedan, gasili sveće ispred svojih nota i napuštali scenu (što je Hajdn, očekivano, vrlo vešto iskomponovao i orkestrirao). Na kraju dela ostale su svega dve violine, Hajdn i koncertmajstor, koji zajedno odlaze u tihim tonovima ovih instrumenata. Knez je, već sutradan, raspustio muzičku trupu i oni su se vratili u Ajzenštat.

#2

Đerđ Ligeti, mađarski kompozitor, i danas predstavlja jednu od najzanimljivijih ličnosti savremene muzike, pre svega zbog svoje „slušljive” i zabavne muzike. Naime, Musica ricercata (delo pisano za klavir), ima dvanaest stavova, gde je prvi izgrađen od svega jednog tona u varijantama njegovog ritmičkog ponavljanja, a dvanaesti od svih dvanaest tonova hromatske lestvice (sve bele i crne dirke od jednog do drugog tona „do”). Na kraju svakog stava kompozitor je uveo jedan novi ton ostvarujući, na samom kraju, zamišljenu ideju – ričerkar, baroknu formu! Tri bagatele za klavir iz 1961. godine još su radikalnije – reč je o kompozicijama koje su zasnovane na pauzama – ćutanju (i četvrtoj iste prirode koju izvođač, po želji, može da „odsvira”). Na kraju ustaje od klavira i poklanja se publici. Zašto ćutanje, ko u tome pravi buku i „muziku” i zašto ponovo asocijacija na barok kroz naslov – razmislite.

#3

Helikopter – gudački kvartet naziv je Štokhauzenove kompozicije koja je premijerno izvedena 1995. godine, a nastala je kao porudžbina jednog profesora sa Muzičke akademije u Salcburgu. Štokhauzen je, zanimljivo, negodovao povodom ove porudžbine – nije želeo da posle svega piše za „mali” gudački kvartet, ali je jedna noć promenila njegov pogled na to. Usnio je kako četiri helikoptera poleću istovremeno noseći četiri izvođača – jasno ih je video kroz prozor kako simultano sviraju. San se ponavljao u najrazličitijim oblicima gde je „zujanje” insekata u okolini postao dominantni motiv. Spram toga, kompozitor je zaista napisao ovo delo zasnovano na svega tri tona u različitoj instrumentaciji pri čemu su, kao pred san, izvođači morali da broje do osam, pa do četiri. Naposletku, delo je postalo i deo jednog scenskog ostvarenja sa frenetičnim visokim tonovima instrumenata i robusnim zvukom propelera!

#4

Manje poznat od mise kao važnog dela katoličke tradicije, motet je bio važna forma srednjovekovne i renesansne muzike iako, čak i danas, pojedini kompozitori preferiraju ovaj kompozicioni oblik. Reč je o vokalnoj, višeglasnoj i višestavačnoj (najčešće tri) kompoziciji koja se zasnivala, pre svega, na latinskom religijskom tekstu i melodijama iz Gregorijanskog korala – propisanih melodijskih obrazaca koje su crkvenici skupili kao najlepše iz narodne tradicije. S vremenom su različite vokalne deonice, komponovane tako da se slogovi i tonovi ne poklapaju „jedan na jedan”, dobijale različite tekstove kako bi se obogatila njihova tematika i kako bi svaka kompozicija, istovremeno, pričala više priča. Kako ljudima iz naroda latinski jezik nije bio blizak, već je bio rezervisan za više društvene slojeve, kompozitori su odlučili da pišu polijezične motete (na koncu i mise!) ne bi li narodu približili priču na kojoj se muzika zasnivala. Iako su mislili da je to sjajno rešenje i način da svi razumeju radnju dela (istovremeno na francuskom, latinskom i nemačkom?!), došlo je do potpunog haosa i kakofonije. Da renesansni kompozitor Pjerluđi da Palestrina crkvene zvaničnike nije ubedio kako višeglasna muzika može biti razumljiva, skladna i organizovana, Tridentski koncil bi verovatno presudio u korist jednoglasne muzike čime bismo se vratili korak nazad – ko zna kako bi muzika danas zvučala!

#5

Eksperimentalne umetničke prakse srećemo i u savremenoj srpskoj muzici, a možda najzanimljiviji primer pronalazimo u stvaralaštvu Maje Bosnić. Njena kompozicija \com.app.data koristi besplatne aplikacije za pametne telefone kao konceptualnu i estetsku osnovu za kompoziciju i koje su integralni deo izvođenja. Aplikacije diktiraju muzički materijal, reaguju na žive zvuke u realnom vremenu menjajući „pravila” sviranja za izvođače (oni sviraju sasvim intuitivnu muziku spram onoga što aplikacija „govori”), prave i puštaju zvukove, diriguju muzičarima, snimaju ih uživo i reprodukuju sa efektima. Sve aplikacije koje se koriste u kompoziciji \com.app.data kreirali su različiti programeri i sve su dostupne za besplatno preuzimanje u Google Play i Apple prodavnici. [N]ever-ending kompozicija nastala je 2018. godine, ali će svako izvođenje uvek biti drugačije tako da godinu nastakna, zapravo, nikada ne možemo „uhvatiti”. Kompozicija je pisana za veliki ansambl koji uključuje gudače, klavir trubu i druge.

#6

Iako naziv dela Sonate i interludijumi aludiraju na ne tako blisku prošlost, Džon Kejdž je, krajem prve polovine 20. veka, napravio veliku estetsku revoluciju. Razmišljajući o prirodi zvuka, muzičkog zapisa i tehnike, Kejdž je shvatio da klavir ne mora uvek biti milozvučni harmonski instrument koji nam „donosi” pastoralnu atmosferu ili žestoku noć i impresionističke iluminacije – on može poslužiti kao izvor najrazličitijih zvukova od perkusionih (udaračkih) do trzalačkih i blurovanih tonova. „Preparirani” klavir vodi poreklo od Džona Kejdža. Kejdž je prvi put „preparirao” klavir (što znači umetnuo razne objekte u njegove žice, zaglavio ih i/ili im onemogućio proizvodnju „običnog tona” – viljuškama, šrafovima, lopticama za ping-pong…) kada mu je 1938. godine naručena muzika za Bahanalije, ples Sivila Forta. Ranije je Kejdž pisao isključivo za ansambl udaraljki, ali sala u kojoj je trebalo da bude izvedena Fortova igra nije imala prostora za njih. Jedini instrument koji mu je bio na raspolaganju bio je samo jedan klavir. Nakon dugog razmišljanja, Kejdž je shvatio da rešenje postoji: dati u ruke jednog pijaniste čitav orkestar udaraljki… „Sa samo jednim muzičarom zaista možete da uradite neograničen broj stvari u unutrašnjosti klavira ako imate na raspolaganju klavijaturu u njenoj eksploziji.”

#7

Lučano Berio je bio, sasvim skromno priznajemo, vrlo intrigantan, u izrazu eklektičan i načitan kompozitor. Svoje veliko petostavačno delo Sinfonia za veliki orkestar i osam glasova napisao je 1968. godine kada je pročitao Levi-Strosovo delo The Raw and the Cooked u kome autor piše, između ostalog, da narodna mitologija obiluje formama sličnim muzičkim, poput sonate i fuge (reč je o načinima komponovanja). Kako je knjiga veoma zainteresovala kompozitora, veći deo pevanog teksta je, pored Beketovih i Malerovog spisa, bio Levi-Strosov. Kompoziciju možemo razumeti kao veliki kolaž u vremenu velikog broja atmosfera i citata drugih autora, ali je posebno zanimljivo da je Berio u jednom stavu pokušao da prikaže i rekonstruiše formu o kojoj je antropolog govorio, ali koju nije mogao da pronađe u postojećoj muzičkoj literaturi. Svoje oduševljenje Malerom prikazao je kroz nebrojane muzičke i tekstualne citate, kao i kroz specifičnu orkestraciju.

januar, 2022.

Leave a Reply

Your email address will not be published.