piše: Marko Vesić Demokratija je ubila Sokrata! Hm, kako vam se čini prethodna rečenica? Ukoliko je odgovor prilično strašno, možda vas naredna još više uplaši. Naime, Vinston Čerčil, britanski premijer u doba Drugog svetskog rata, govorio je da je demokratija najgori oblik vladavine – ukoliko se izuzmu svi drugi; a Ruso, svestan problematične prirode demokratije,…
piše: Teodora Rebić Svako ko je imao priliku da se susretne sa barem jednim Platonovim dijalogom, mogao je da primeti njegovu visoku književnoumetničku vrednost. Platonov stil pisanja odiše kreativnošću, poetičnošću i zvučnošću. Ipak, on o umetnosti nema lepo mišljenje. Preciznije, nešto kao Platonovo mišljenje o umetnosti i ne postoji. Kako je to moguće? Za pravo…
piše: Dorijan Dobrić Svaki pojedinac mora biti osiguran od povrede prava na slobodu govora i nikome ne sme da se ograniči pravo na izraz, ma kakvog tipa on bio. Libertarijanci su, kao i ostali pripadnici tradicije slobode, u načelu, protiv cenzure interneta, umetnosti, kao i verbalne i neverbalne komunikacije. Moguće je konzumirati pornografiju, slušati podkaste…
piše: Mladen Ilić U prethodnom tekstu o filmskoj identifikaciji bavili smo se pojmom primarne identifikacije. Taj pojam u teoriji filma podrazumeva gledaočevo identifikovanje sa samim aktom percepcije, sa „kamerom”. Pored toga, videli smo da je primarna identifikacija u određenom smislu bitnija od sekundarne identifikacije, odnosno identifikacije sa likovima. Da nema primarne identifikacije, prema Mezu i…
piše: Dorijan Dobrić Od svih fundamentalnih sposobnosti čoveka, pravilno izvođenje zaključaka se najteže stiče. Ljudi pri odrastanju nauče da vezuju pertle, peru ruke, rukuju escajgom. Ubrzo potom nauče da voze kola i izgovaraju gramatički koherentne rečenice. Postoje pojedinci koji čitav život prožive ne savladavši sposobnost zaključivanja, da nikada ni ne pomisle na mogućnost da je…
piše: Teodora Rebić Umetnost, a ponajviše poezija, apstraktna je i mistična. Čitaoci, pa i stručnjaci često ne znaju šta je pesnik hteo da kaže. Zavisno od pravca kome pripada, pesma može imati razne uloge i svrhe. Ali, šta je poenta pesme koju ne možemo da razumemo? Simbolizam, pravac u umetnosti, posebno značajan za poeziju, nastaje…
piše: Marko Vesić Iskoristiću priliku da vas odmah zateknem pitanjem! In medias res – Zašto je Lana del Rej planetarno poznata pevačica? Ukoliko ste ekonomista, verovatno ćete mi reći da je osnovni i glavni razlog tome činjenica da dolazi iz bogate porodice (ruku na srce, to jeste istina, budući da je njen otac multimilioner!). Ipak,…
piše: Mladen Ilić Kada se govori o identifikaciji u kontekstu filma, najčešće se misli na identifikaciju sa likovima ili situacijama na filmu. Najčešće ćemo pričati prijateljima o tome kako smo se potpuno poistovetili sa nekim likom na filmu, kako smo osetili ono što on oseća, kako smo se poistovetili sa likom preko situacije u kojoj…
piše: Dorijan Dobrić Sokrat je bio, između ostalog, kriv za to što je kvario omladinu. To sugeriše da su koncepti ispravnog i neispravnog obrazovanja potomstva od izuzetne važnosti kako za filozofiju tako i za politički život pojedinca. Sadržaj obrazovanja ima tendenciju da bude univerzalan, otvoren za bezvremenu primenu na buduće generacije koje obavezno moraju živeti…
piše: Teodora Rebić Šta se dešava u Africi? Pesak, vrućina, plemena, žirafe, slonovi… filozofija? O arapskoj kulturi, islamskim misliocima imamo prilike da čitamo i saznajemo. Istorija severenoafričke misli umrežena je sa evropskom. Znamo da je postojao viševekovni međusobni uticaj ovih kultura, filozofija i ideologija. Ali šta Evropljani znaju o podsaharskoj Africi? Manjak informacija, manjak znanja…
piše: Marko Vesić Verujem da ne postoji tema iz psihologije i neuronauke koja je više puta bila predmet mistifikacije i pseudonaučnog zlostavljanja do – inteligencije. Reč je, nesumnjivo, o fenomenu koji se i iz perspektive savremene nauke čini vrlo kontroverznim, te koji je neretko predmet vrlo opasnih i naučno neosnovanih napada od strane aktivista (čitajte:…
piše: Mladen Ilić Više puta je u ovoj rubrici pisano o manama filozofskog mišljenja, o nedovoljnosti razuma i blebetanju filozofa. Sada bih hteo da promenim ploču i izložim jedan od svojih omiljenih filozofskih sistema – pragmatizam. Konkretno, izložio bih način na koji se koncipira pojam istraživanja u toj teoriji. Začetak pragmatizma se nalazi u misli…
piše: Dorijan Dobrić „U sobi sede tri čoveka – sveštenik, kralj i bogataš. Između njih stoji plaćenik, čovek skromnog porekla i ne preterano velike pameti. Svaki od tri čoveka zahteva od plaćenika da ubije drugu dvojicu. Ko će preživeti, ko će umreti? ” Ova zagonetka je jedan od retkih primera gde je književnost nadmašila filozofiju…
piše: Teodora Rebić Chaosmos – chaos + cosmos. Haos, od grčkog –χάος. Mitološki, originalno – praznina, zjap, prostor između zemlje i neba; kasnije – nered. Kosmos, od grčkog, κόσμος. Mitološki, originalno – red; kasnije – poredak, svet, univerzum. Paradoksalno ili ne, ove dve suprotnosti u osnovi su funkcionisanja sveta. Može se reći da je ova…
piše: Marko Vesić Meditiraj, opusti se i nemoj da misliš ni na šta – prazna glava. Ako ne možeš, ništa, šta da radim. Čoveče, šta ti je?! Ma, nema veze, ionako ništa nema smisla… Razmišljati ni o čemu – da li je to uopšte moguće? Da li, naposletku, ništa nema smisla ili ništa nema smisla?…