Apsolutna metafora nikakva metafora – Incident prvi

piše: Dorijan Dobrić „Znaš, povlačim sve što sam rekla ranije vezano za to da izgledaš kao serijski ubica. Ne, ne, ne, ti nemaš dispoziciju za tako nešto. Ti si preveliki slabić da bi bio u stanju da ubiješ nekoga.” „Jedna od tendencija modernističkog filma jeste da bude autopoetički diskurs razvijan u smeru teorije filma ili…

Filozofija plesa

piše: Teodora Rebić Zaokret ka telu Ples se dugo doživljavao kao pojava nedostojna naučnog proučavanja. Filozofi su svoju pažnju mahom usmeravali na intelektualnije i važnije teme. U tim kontekstima nije bilo mesta za nešto tako neozbiljno poput plesa, telesnosti i radosti. Najveću zaslugu za uvođenje plesa u akademski diskurs ima nemački filozof Fridrih Niče. Ples…

Filozofija samoće i usamljenosti

piše: Mladen Ilić Tuga, očaj, praznina, uključen televizor u pozadini, učestalo izlaženje i pozivanje prijatelja, šetnja kroz prirodu, slušanje muzike u šetnji. Sva ova osećanja, raspoloženja i ponašanja ulaze u svežanj fenomena koje povezujemo sa usamljenošću. Sa druge strane, samodovoljnost, mir, posvećenost, čitanje knjige kod kuće, neka vrsta blagostanja su fenomeni koje povezujemo sa samoćom…

Pakao, čistilište ili…raj? Apsurdni slučaj Albera Kamija

piše: Marko Vesić Albera Kamija, poznatog pisca i nobelovca poreklom iz Alžira, čitalačka publika poznaje, pre svega, preko njegovog kratkog, ali intrigantnog i misaono prilično teškog romana Stranac. Međutim, Alber Kami je mnogo više od toga i svako ko ga uistinu poznaje, priznaje mu dve stvari – britak i direktan stil, ali pre svega iskrenost…

Odnos između filma i filozofije

piše: Dorijan Dobrić Ajzenštajn tvrdi sledeće: „Gledalac je primoran da proputuje onim istim kreativnim putem kojim je umetnik proputovao stvarajući sliku. Gledalac ne samo da vidi predstavljene elemente dovršenog dela, već istovremeno proživljava dinamički proces pojave i stvaranja slike isto onako kako ga je proživeo autor […] svaki gledalac […] stvara sliku u skladu sa…

Da li vanzemaljci moraju da se vakcinišu ukoliko žele da dođu na Zemlju?

piše Marko Vesić Pod pretpostavkom da nismo istomišljenici, pitanje vakcinacije vanzemaljaca nikako ne bi trebalo smatrati trivijalnim, naprotiv. Koliko god da priželjkujemo da oni nama dođu u goste, moramo im, pre svega, obezbediti uslove za sigurnu egzistenciju. Zašto je to važno, pokušaćemo da objasnimo u sledećim redovima skidajući veo neznanja sa nekih opštih mesta i…

Dobra i loša umetnost: ko odlučuje, etika ili estetika?

piše: Mladen Ilić Da li je Mona Liza lepa slika? Da li je Zločin i kazna dobar roman? Da li je Odiseja u svemiru: 2001 očaravajući film? Da li su pesme Bitlsa zabavne? Siguran sam da je većina čitalaca dalo manje ili više definitivan odgovor na ova pitanja, koliko god iznijansiran. Da li je Trijumf…

Granice razuma nisu granice bića: Kjerkegorov iracionalizam

piše: Teodora Rebić U našoj je prirodi da težimo znanju. Volimo kada su nam stvari jasne i objašnjene. Konstantno se trudimo da sve shvatimo i obrazložimo. Tražimo u životu logičke veze, uzroke i posledice. Međutim, ne pronalazimo ih baš uvek. Šta radimo onda kada nam razum nije od pomoći? Sve češće se suočavamo sa stvarima…

Samantin seks sa…filozofom? (nekoliko crtica o filmu Seks i grad 2)

piše: Marko Vesić Jedan od najzanimljivijih filmova među pripadnicama lepšeg pola je, tokom prošle decenije, bio film Seks i grad kome je prethodila istoimena serija. Njegov drugi deo, ujedno i predmet naše filozofske analize, pojavio se na bioskopskom platnu davne 2010. godine sa autentičnim likovima i prilično zanimljivim životnim pričama. Za one koji nisu gledali…

O brutalizmu

piše: Dorijan Dobrić Jednom je o slikama Kaspara Davida Fridriha rečeno sledeće: „Uzvišeno – posmatrajte to na sledeći način: to je onaj osećaj koji usledi kada ste svedok neke teške oluje ili posmatrate planinu koja je masivna u svojoj veličini i udaljena, ili kada razmišljate o slikama Kaspara Davida Fridriha. Te stvari imaju takvu vrstu…

Filozofija nauke ili šta filozofi imaju da zamere prirodnjacima

piše: Marko Vesić Istorijska podela nauka na društvene i prirodne proizvela je, u izvesnom smislu, nejednakost među disciplinama, sa jedne strane, i istraživačima i naučnicima, sa druge. Sa tom nejednakošću smo imali prilike da se susretnemo u prvom ciklusu obrazovanja kada su roditelji (neretko i nastavnici) više vrednovali decu čija su interesovanja bila usmerena ka…

Platonova teorija o pesničkoj umetnosti

piše: Teodora Rebić Umetnost je područje koje privlači pažnju mnogima. Umetnost interesuje filozofe, naučnike, kritičare, istoričare umetnosti, teologe i druge. Svi oni pokušavaće da umetnost opišu i objasne na različite načine. Koristiće se drugačijim metodama, drugačijim pojmovima i drugačijom logikom. Tako, nećemo imati jedinstvene odgovore na pitanja o tome kako se umetnost definiše i šta…

Ko koga ne razume? Vi filozofa ili filozof vas?

piše: Mladen Ilić Malo ko je uporan kao filozofi. Ako im postavite pitanje, dobićete iscrpnu analizu i pregršt informacija, ali sigurno ne i jednostavan odgovor, a ako vas nešto pitaju, dobićete isto što i u prethodnom slučaju, samo bez vaše želje da to čujete. Uobičajena je misao da filozofi žive u nekom drugom svetu, neukaljanom…

Šta je genije?

piše: Dorijan Dobrić Filozof Imanuel Kant je u svojoj Kritici moći suđenja rekao da je „genije talenat (prirodna obdarenost) koji umetnosti propisuje pravilo”. Pošto talenat kao urođena stvaralačka sposobnost samoga umetnika spada u prirodu, to bismo mogli reći i ovako: genije je urođena duševna sposobnost pomoću koje priroda propisuje umetnosti pravilo. Kant eksplicitno kaže na…