Dobra i loša umetnost: ko odlučuje, etika ili estetika?

piše: Mladen Ilić Da li je Mona Liza lepa slika? Da li je Zločin i kazna dobar roman? Da li je Odiseja u svemiru: 2001 očaravajući film? Da li su pesme Bitlsa zabavne? Siguran sam da je većina čitalaca dalo manje ili više definitivan odgovor na ova pitanja, koliko god iznijansiran. Da li je Trijumf…

Granice razuma nisu granice bića: Kjerkegorov iracionalizam

piše: Teodora Rebić U našoj je prirodi da težimo znanju. Volimo kada su nam stvari jasne i objašnjene. Konstantno se trudimo da sve shvatimo i obrazložimo. Tražimo u životu logičke veze, uzroke i posledice. Međutim, ne pronalazimo ih baš uvek. Šta radimo onda kada nam razum nije od pomoći? Sve češće se suočavamo sa stvarima…

Samantin seks sa…filozofom? (nekoliko crtica o filmu Seks i grad 2)

piše: Marko Vesić Jedan od najzanimljivijih filmova među pripadnicama lepšeg pola je, tokom prošle decenije, bio film Seks i grad kome je prethodila istoimena serija. Njegov drugi deo, ujedno i predmet naše filozofske analize, pojavio se na bioskopskom platnu davne 2010. godine sa autentičnim likovima i prilično zanimljivim životnim pričama. Za one koji nisu gledali…

O brutalizmu

piše: Dorijan Dobrić Jednom je o slikama Kaspara Davida Fridriha rečeno sledeće: „Uzvišeno – posmatrajte to na sledeći način: to je onaj osećaj koji usledi kada ste svedok neke teške oluje ili posmatrate planinu koja je masivna u svojoj veličini i udaljena, ili kada razmišljate o slikama Kaspara Davida Fridriha. Te stvari imaju takvu vrstu…

Filozofija nauke ili šta filozofi imaju da zamere prirodnjacima

piše: Marko Vesić Istorijska podela nauka na društvene i prirodne proizvela je, u izvesnom smislu, nejednakost među disciplinama, sa jedne strane, i istraživačima i naučnicima, sa druge. Sa tom nejednakošću smo imali prilike da se susretnemo u prvom ciklusu obrazovanja kada su roditelji (neretko i nastavnici) više vrednovali decu čija su interesovanja bila usmerena ka…

Platonova teorija o pesničkoj umetnosti

piše: Teodora Rebić Umetnost je područje koje privlači pažnju mnogima. Umetnost interesuje filozofe, naučnike, kritičare, istoričare umetnosti, teologe i druge. Svi oni pokušavaće da umetnost opišu i objasne na različite načine. Koristiće se drugačijim metodama, drugačijim pojmovima i drugačijom logikom. Tako, nećemo imati jedinstvene odgovore na pitanja o tome kako se umetnost definiše i šta…

Ko koga ne razume? Vi filozofa ili filozof vas?

piše: Mladen Ilić Malo ko je uporan kao filozofi. Ako im postavite pitanje, dobićete iscrpnu analizu i pregršt informacija, ali sigurno ne i jednostavan odgovor, a ako vas nešto pitaju, dobićete isto što i u prethodnom slučaju, samo bez vaše želje da to čujete. Uobičajena je misao da filozofi žive u nekom drugom svetu, neukaljanom…

Šta je genije?

piše: Dorijan Dobrić Filozof Imanuel Kant je u svojoj Kritici moći suđenja rekao da je „genije talenat (prirodna obdarenost) koji umetnosti propisuje pravilo”. Pošto talenat kao urođena stvaralačka sposobnost samoga umetnika spada u prirodu, to bismo mogli reći i ovako: genije je urođena duševna sposobnost pomoću koje priroda propisuje umetnosti pravilo. Kant eksplicitno kaže na…

Kako izgleda biti slepi miš? Problem tuđih svesti

piše: Dunja Perković Verovatno su ovakvi naslovi razlog za pretpostavke koje imamo o filozofima. Ali, iza zabavnog naslova krije se stari epistemološki problem – kako da znamo da fizički svet oko nas, uključujući i naše sopstveno telo, zaista postoji? U filozofiji se ova pozicija naziva skepticizam o prirodi. On može da ide čak do skepticizma…

Da li škola proizvodi znanje ili nejednakost?

piše: Marko Vesić Možda bi, za ovu priliku, bilo zanimljivo da počnemo od jedne veoma frekventne i stereotipične rečenice koju najčešće čujemo nakon roditeljskih sastanaka – Ma…samo neka je on meni živ i zdrav. Ta rečenica, uz ton duboke rezignacije, želi da obavesti sagovornika o tome da škola i nije najvažnija na svetu, ali i…

Filozofija dosade

piše: Mladen Ilić Termine „filozofija” i „dosada” najčešće možemo čuti u kontekstu: „Jao, što si dosadan, ne filozofiraj!”  S pravom izrečena ili ne, ova rečenica nam već otkriva nešto o dosadi. U najmanju ruku, kazuje nam da se dosada javlja kada se susretnemo sa nečim što nam, u najširem smislu te reči, ne odgovara. Kada…

Filozofija kao terapija

piše: Teodora Rebić Nakon velikih osvajanja Aleksandra Makedonskog i njegove smrti, u vreme procvata Rimskog carstva, na Mediteranu nastupa helenistički period. To jeste period propadanja antičkog polisa i čitavog sistema vrednosti koji je vekovima bio ustrojen u skladu sa političkim uređenjem. Jačanje carstva i svega novog što sa njim dolazi dovelo je do velikih promena…

Meritokratija

piše: Igor Ilić Meritokratija je pojam iz političke filozofije, odnosno politike i ekonomije (ukoliko te dve sfere uopšte imaju jasne granice). U korenu reči stoje izrazi iz starogrčkog (κράτος) – vladavina/snaga/moć i latinskog jezika (mereō) – zasluga/vrednost/učinak. Prema ovom sistemu ideja, vladajuća klasa u politici i ekonomiji jeste ona koja doprinosi najviše učinka u društvu,…

Tri razloga zašto će ti Kant promeniti život

piše: Dunja Perković U jednom trenutku u istoriji filozofija i nauka su se trudile da objasne svet i naše mesto u njemu. Nauci je objašnjavanje sveta odlično pošlo za rukom i ona je išla sve dublje i dublje u prirodne zakonitosti, dok se filozofija i dalje borila sa našim mestom. Trenutno je ceo svet i…

Autonomija umetničkog dela: monistički pristup

piše: Dorijan Dobrić Estetika je filozofska disciplina koja je u stalnom procesu zasnivanja. To znači da ona stalno pokušava da se vrati na početak, da pruži nacrt ophođenja prema osnovnim pojmovima i da se vraća na opštu ideju poimanja lepog i poimanja umetnosti, što je upravo i namera ovog teksta. Rezultati ideje koja će biti…