Aristotel i revitalizacija etike vrlina

piše: Dorijan Dobrić Zašto biti moralan? Da li je ispravno lagati onda kada time ne štetimo nikome, ali ćemo utešiti onoga koga lažemo? Da li sam u obavezi da pomažem siromašne? Ovo su pitanja čije odgovore najbolje može da pruži etika, i to u svojoj normativnoj formi. Etika, onda kada zauzme svoj osnovni, strogi stav,…

Zašto dižemo famu oko glasina?

piše: Mladen Ilić U Odbrani Sokratovoj, govoreći sudu o onima koji ga tuže, Sokrat kaže: „Ti ljudi koji su takav glas raširili, to su oni opasni tužioci moji”. U engleskom prevodu na mestu sintagme takav glas stoji that rumor, ali i bez ulaženja u tehnikalije, i iz kasnijeg teksta vidi se da Sokrat misli na…

Ikigai – japanski koncept životne svrhe

piše: Teodora Rebić Ceo svet traga za tajnom dugovečnosti. Svi bi želeli da žive dug i srećan život. Vekovima je upravo to naše centralno pitanje: šta je poenta života i kako da je pronađem? Zapadna civilizacija polako je postala sasvim fokusirana na načine za unapređivanje sopstvenog života. Knjige iz oblasti psihologije samopomoći sve su popularnije.…

Filozofija kreativnosti

piše: Teodora Rebić Malo je stvari koje oblikuju ljudsko iskustvo na način na koji to radi kreativnost. Kreativnost pokreće napredak u svakom čovekovom poduhvatu, prožima sve domene ljudskog života, od umetnosti, preko nauke, do svakodnevnih aktivnosti. Skloni smo da slavimo i veličamo ljude zbog njihove kreativnosti; prema svojim kreativnim dostignućima, izdvajaju se izuzetni pojedinci, ali…

Može li blagostanje biti cilj čovečanstva?

piše: Dorijan Dobrić Ako pod blagostanjem podrazumevamo apsolutno blaženstvo u pogledu društvenog i političkog života, gde su ljudi u rajskim uslovima, gde svako ima dovoljno hrane i pića u izobilju, gde ratovi ne postoje, svi sukobi se rešavaju mirnim putem; ako pod blagostanjem podrazumevamo mesto gde su svi srećni, onda je sasvim izvesno da takvo…

Neznanjem do pravednog društva

piše: Mladen Ilić Veliki deo istorije filozofije politike zauzima razmišljanje o adekvatnom uređenju društva i njegovih institucija. U tom kontekstu, jedan od centralnih pojmova je društveni ugovor, odnosno zamisao formiranja ili opravdanja političkog uređenja kroz saglasnost pojedinaca koji to društvo čine. Najpoznatiji teoretičari društvenog ugovora su moderni filozofi poput Hobsa, Loka i Rusoa. Svako od…

Šta [ne] znamo o demokratiji?

piše: Marko Vesić Demokratija je ubila Sokrata! Hm, kako vam se čini prethodna rečenica? Ukoliko je odgovor prilično strašno, možda vas naredna još više uplaši. Naime, Vinston Čerčil, britanski premijer u doba Drugog svetskog rata, govorio je da je demokratija najgori oblik vladavine – ukoliko se izuzmu svi drugi; a Ruso, svestan problematične prirode demokratije,…

Zašto je Platonu smetala muzika?

piše: Teodora Rebić Svako ko je imao priliku da se susretne sa barem jednim Platonovim dijalogom, mogao je da primeti njegovu visoku književnoumetničku vrednost. Platonov stil pisanja odiše kreativnošću, poetičnošću i zvučnošću. Ipak, on o umetnosti nema lepo mišljenje. Preciznije, nešto kao Platonovo mišljenje o umetnosti i ne postoji. Kako je to moguće? Za pravo…

Ograničena sloboda govora – nikakva sloboda govora

piše: Dorijan Dobrić Svaki pojedinac mora biti osiguran od povrede prava na slobodu govora i nikome ne sme da se ograniči pravo na izraz, ma kakvog tipa on bio. Libertarijanci su, kao i ostali pripadnici tradicije slobode, u načelu, protiv cenzure interneta, umetnosti, kao i verbalne i neverbalne komunikacije. Moguće je konzumirati pornografiju, slušati podkaste…

Sekundarna filmska identifikacija: odnos prema filmskom liku

piše: Mladen Ilić U prethodnom tekstu o filmskoj identifikaciji bavili smo se pojmom primarne identifikacije. Taj pojam u teoriji filma podrazumeva gledaočevo identifikovanje sa samim aktom percepcije, sa „kamerom”. Pored toga, videli smo da je primarna identifikacija u određenom smislu bitnija od sekundarne identifikacije, odnosno identifikacije sa likovima. Da nema primarne identifikacije, prema Mezu i…

Kako razmišlja Šerlok Holms?

piše: Dorijan Dobrić Od svih fundamentalnih sposobnosti čoveka, pravilno izvođenje zaključaka se najteže stiče. Ljudi pri odrastanju nauče da vezuju pertle, peru ruke, rukuju escajgom. Ubrzo potom nauče da voze kola i izgovaraju gramatički koherentne rečenice. Postoje pojedinci koji čitav život prožive ne savladavši sposobnost zaključivanja, da nikada ni ne pomisle na mogućnost da je…

Pol Valeri – poezija koja se obraća intuiciji

piše: Teodora Rebić Umetnost, a ponajviše poezija, apstraktna je i mistična. Čitaoci, pa i stručnjaci često ne znaju šta je pesnik hteo da kaže. Zavisno od pravca kome pripada, pesma može imati razne uloge i svrhe. Ali, šta je poenta pesme koju ne možemo da razumemo? Simbolizam, pravac u umetnosti, posebno značajan za poeziju, nastaje…

Koliko je opasan epistemološki monizam?

piše: Marko Vesić Iskoristiću priliku da vas odmah zateknem pitanjem! In medias res – Zašto je Lana del Rej planetarno poznata pevačica? Ukoliko ste ekonomista, verovatno ćete mi reći da je osnovni i glavni razlog tome činjenica da dolazi iz bogate porodice (ruku na srce, to jeste istina, budući da je njen otac multimilioner!). Ipak,…

Primarna filmska identifikacija: uslov mogućnosti filma

piše: Mladen Ilić Kada se govori o identifikaciji u kontekstu filma, najčešće se misli na identifikaciju sa likovima ili situacijama na filmu. Najčešće ćemo pričati prijateljima o tome kako smo se potpuno poistovetili sa nekim likom na filmu, kako smo osetili ono što on oseća, kako smo se poistovetili sa likom preko situacije u kojoj…

Dete u lavirintu

piše: Dorijan Dobrić Sokrat je bio, između ostalog, kriv za to što je kvario omladinu. To sugeriše da su koncepti ispravnog i neispravnog obrazovanja potomstva od izuzetne važnosti kako za filozofiju tako i za politički život pojedinca. Sadržaj obrazovanja ima tendenciju da bude univerzalan, otvoren za bezvremenu primenu na buduće generacije koje obavezno moraju živeti…