piše: Dorijan Dobrić Zašto je Isadora Dankan (Isadora Duncan) mrzela ples na špic patikama? Ona je balet smatrala lažnom i skandaloznom umetnošću koja je na dobrom tragu da ne bude umetnost uopšte. Sa druge strane, nije mogla da ostane ravnodušna na bajkovitost plesa Matilde Kšesinske koja lebdi na sceni ukidajući u svom plesu svaku iluziju…
piše: Mladen Ilić Sunce izlazi svaki dan (ma kako to filozofi objašnjavali), svakog jutra se budimo, ustajemo iz kreveta, obavljamo svoju rutinu, higijena, hrana, oblačenje, put do posla, rad, šetnja, odmor, hobi, rutina, sunce zalazi, spavanje. Ovakve ili slične sheme sačinjavaju nam skoro svaki dan. U svakom trenutku najverovatnije radimo nešto što smo radili juče…
piše: Teodora Rebić Kako zamišljate život i svet 500 godina pre nove ere? Kako su tada izgledali ljudi, njihovi razgovori, njihova razmišljanja i pitanja? Šta se podrazumevalo, šta se uzimalo kao zakon, zdravo za gotovo, a o čemu se najčešće polemisalo? Kakav li je bio njihov svet, a kakvo je bilo razumevanje istog? Odgovore na…
piše: Dorijan Dobrić Malo je filozofskih dela koja govore o svemu. Još je manje dela koja su u stanju da obuhvate sve o svemu i iz jedne perspektive sagledaju celokupnu stvarnost, onakvu kakvom je čovek poima. Delo koje je ovo postiglo, a koje se ne može u potpunosti ni nazvati delom, jeste Poredak diskursa Mišela…
piše: Marko Vesić Susreti u gradskom prevozu, uvek nepredvidivi i baš nikada dosadni, neretko pružaju značajan impuls mojim promišljanjima o slobodnoj volji. Pre svega, tu je i nulto pitanje svesti – da li su ovi ljudi, uopšte, pri sebi?! – nakon čega se otvara čitav spektar duboko intimnih pitanja, no začuđenost – moja i njihova…
piše: Dorijan Dobrić Zašto biti moralan? Da li je ispravno lagati onda kada time ne štetimo nikome, ali ćemo utešiti onoga koga lažemo? Da li sam u obavezi da pomažem siromašne? Ovo su pitanja čije odgovore najbolje može da pruži etika, i to u svojoj normativnoj formi. Etika, onda kada zauzme svoj osnovni, strogi stav,…
piše: Mladen Ilić U Odbrani Sokratovoj, govoreći sudu o onima koji ga tuže, Sokrat kaže: „Ti ljudi koji su takav glas raširili, to su oni opasni tužioci moji”. U engleskom prevodu na mestu sintagme takav glas stoji that rumor, ali i bez ulaženja u tehnikalije, i iz kasnijeg teksta vidi se da Sokrat misli na…
piše: Teodora Rebić Ceo svet traga za tajnom dugovečnosti. Svi bi želeli da žive dug i srećan život. Vekovima je upravo to naše centralno pitanje: šta je poenta života i kako da je pronađem? Zapadna civilizacija polako je postala sasvim fokusirana na načine za unapređivanje sopstvenog života. Knjige iz oblasti psihologije samopomoći sve su popularnije.…
piše: Teodora Rebić Malo je stvari koje oblikuju ljudsko iskustvo na način na koji to radi kreativnost. Kreativnost pokreće napredak u svakom čovekovom poduhvatu, prožima sve domene ljudskog života, od umetnosti, preko nauke, do svakodnevnih aktivnosti. Skloni smo da slavimo i veličamo ljude zbog njihove kreativnosti; prema svojim kreativnim dostignućima, izdvajaju se izuzetni pojedinci, ali…
piše: Dorijan Dobrić Ako pod blagostanjem podrazumevamo apsolutno blaženstvo u pogledu društvenog i političkog života, gde su ljudi u rajskim uslovima, gde svako ima dovoljno hrane i pića u izobilju, gde ratovi ne postoje, svi sukobi se rešavaju mirnim putem; ako pod blagostanjem podrazumevamo mesto gde su svi srećni, onda je sasvim izvesno da takvo…
piše: Mladen Ilić Veliki deo istorije filozofije politike zauzima razmišljanje o adekvatnom uređenju društva i njegovih institucija. U tom kontekstu, jedan od centralnih pojmova je društveni ugovor, odnosno zamisao formiranja ili opravdanja političkog uređenja kroz saglasnost pojedinaca koji to društvo čine. Najpoznatiji teoretičari društvenog ugovora su moderni filozofi poput Hobsa, Loka i Rusoa. Svako od…
piše: Marko Vesić Demokratija je ubila Sokrata! Hm, kako vam se čini prethodna rečenica? Ukoliko je odgovor prilično strašno, možda vas naredna još više uplaši. Naime, Vinston Čerčil, britanski premijer u doba Drugog svetskog rata, govorio je da je demokratija najgori oblik vladavine – ukoliko se izuzmu svi drugi; a Ruso, svestan problematične prirode demokratije,…
piše: Teodora Rebić Svako ko je imao priliku da se susretne sa barem jednim Platonovim dijalogom, mogao je da primeti njegovu visoku književnoumetničku vrednost. Platonov stil pisanja odiše kreativnošću, poetičnošću i zvučnošću. Ipak, on o umetnosti nema lepo mišljenje. Preciznije, nešto kao Platonovo mišljenje o umetnosti i ne postoji. Kako je to moguće? Za pravo…
piše: Dorijan Dobrić Svaki pojedinac mora biti osiguran od povrede prava na slobodu govora i nikome ne sme da se ograniči pravo na izraz, ma kakvog tipa on bio. Libertarijanci su, kao i ostali pripadnici tradicije slobode, u načelu, protiv cenzure interneta, umetnosti, kao i verbalne i neverbalne komunikacije. Moguće je konzumirati pornografiju, slušati podkaste…
piše: Mladen Ilić U prethodnom tekstu o filmskoj identifikaciji bavili smo se pojmom primarne identifikacije. Taj pojam u teoriji filma podrazumeva gledaočevo identifikovanje sa samim aktom percepcije, sa „kamerom”. Pored toga, videli smo da je primarna identifikacija u određenom smislu bitnija od sekundarne identifikacije, odnosno identifikacije sa likovima. Da nema primarne identifikacije, prema Mezu i…