piše: Marko Vesić Tanane filozofske čežnje svih nas često su sposobne da se obračunaju tek sa partikularnim ili, ako ne njima, ono bar sa fenomenima koji su, prema sistemima naše uobrazilje, lokalni, no koji zahtevaju već uspostavljene temelje koje najčešće ne dovodimo u pitanje – oni su ili preveliki za konkretan, lokalni problem (kada razmišljam…
piše: Dorijan Dobrić Ukoliko se filozofija ne bavi delatnom stranom života, koja je uopšte onda njena svrha? Biti upoznat sa kosmologijama, različitim idejama kako je nastao univerzum, znati logiku i prirodne zakone, ispitivati univerzalije i njihov realitet – teoretska su važna saznanja, ali ništa od toga ne utiče direktno na život pojedinca. Stoga stoici smatraju…
piše: Teodora Rebić Postoje autori koje čitamo zbog jezika, zbog lepote izraza, oblika i ritma; i postoje oni koji nas primarno zaokupljaju mišlju – konceptom, pogledom na svet, metafizičkom tezom. Retki su oni koji ove dve sfere spajaju na način koji ih ne nivelira, već međusobno pojačava. Njegoš je upravo među tim retkima – figura…
piše i fotografiše: Pavle R. Srdić Sednicu je otvorila članica upravnog odbora ILEI Laura Bracabeni, pozdravila prisutne i suštinski bila konferansije. Nakon nje, govorio je Vuk Mladenović i pozdravio prisutne ispred Udruženja esperantista Srbije. Zatim se obratila Aranka Laslo, predsednica organizacionog odbora Kongresa, a na kraju se obratio i predsednik ILEI, Ahmad Mamduhi, uključenjem iz…
piše: Mladen Ilić Jedan od glavnih argumenata vlasti od početka trenutnih studentskih blokada jeste da su one nezakonite. Tako smo mogli čuti od različitih državnih zvaničnika da plenumi nisu legalni način studentskog organizovanja, da česte blokade saobraćaja, kao i blokade institucija nisu zakonite. Hteli mi da priznamo to ili ne, potpuno su u pravu, ništa…
piše: Dorijan Dobrić Koju obavezu pojedinac ima prema vlastitim integrisanim idejama? Da li je zaista moguće znati razliku između onoga što smo naučili i onoga što smo imali u duhu od samog početka? Da li je razgraničavanje dobra od zla upisano u ljudskoj svesti ili čovek mora da iskusi i jedno i drugo da bi…
piše: Teodora Rebić U svetu u kome je skoro sve dostupno, deluje da je sve potrebno, a da ništa nije dovoljno. Uvek može još, dakle, uvek treba još. Još uspeha, još novca, još stvari, još obaveza, još iskustava, još dece, još prijatelja, još šolja za kafu, još petica u školi, još pečata u pasošu, još…
piše: Marko Vesić Ne kaže se za džabe – ’glupa maso’ glupom pojedincu. Razmislite o tome. – Anonimni Pojedinac Najpoznatija misao o ljudskoj gluposti sigurno je ona Ajnštajnova o tome da dve stvari na svetu nemaju granicu: kosmos i ljudska glupost, premda za prvu, kako je kazao, nije sasvim siguran! Poetična izjava, priznaću, od velikog…
piše: Dorijan Dobrić Henri Dejvid Toro (Henry David Thoreau) je 1849. godine artikulisao termin građanske neposlušnosti u svom eseju koji nosi upravo to ime. Služio je kao inspiracija mnogim reformatorima i borcima za pravdu, kao što su Mahatma Gandi i Martin Luter King. Ovaj esej je postavio okvire građanske neposlušnosti i opisao njenu prirodu. Mnogi…
piše: Mladen Ilić Nisam bio veliki ljubitelj horor filmova. Uvek su mi se činili suvišnim – zašto bih gledao nešto gde će mi na svakih deset minuta nešto iskočiti i naterati me da poskočim (jeste, toliko glupim sam zamišljao horore)? To ne mogu da kontrolišem, ne mogu da razmišljam o tome zašto sam se uplašio,…
piše: Teodora Rebić Heraklita iz Efesa, starogrčkog filozofa iz predsokratovskog perioda, zvali su još i Heraklit Mračni. Neki istoričari filozofije smatraju da je nadimak dobio zbog svoje zatvorene i nedruželjubive prirode, dok drugi razloge pronalaze u hermetičnom i dvoznačnom izražavanju ovog filozofa. O njegovom specifičnom stilu pisanja svedoče sačuvani fragmenti. Oni su uglavnom o obliku…
piše: Marko Vesić Svim prijateljima koji su isključili vidljivost na društvenim mrežama. Koliko smo, kroz istoriju, morali da nedostajemo jedni drugima kada smo trenirali golubove da prenose pisma miljama daleko od nas? Čini se mnogo, posebno ako se prisetimo da su to činili čak i Persijanci, a kasnije Grci i Rimljani, premda najčešće u vojne…
piše: Dorijan Dobrić Zašto je Isadora Dankan (Isadora Duncan) mrzela ples na špic patikama? Ona je balet smatrala lažnom i skandaloznom umetnošću koja je na dobrom tragu da ne bude umetnost uopšte. Sa druge strane, nije mogla da ostane ravnodušna na bajkovitost plesa Matilde Kšesinske koja lebdi na sceni ukidajući u svom plesu svaku iluziju…
piše: Mladen Ilić Sunce izlazi svaki dan (ma kako to filozofi objašnjavali), svakog jutra se budimo, ustajemo iz kreveta, obavljamo svoju rutinu, higijena, hrana, oblačenje, put do posla, rad, šetnja, odmor, hobi, rutina, sunce zalazi, spavanje. Ovakve ili slične sheme sačinjavaju nam skoro svaki dan. U svakom trenutku najverovatnije radimo nešto što smo radili juče…
piše: Teodora Rebić Kako zamišljate život i svet 500 godina pre nove ere? Kako su tada izgledali ljudi, njihovi razgovori, njihova razmišljanja i pitanja? Šta se podrazumevalo, šta se uzimalo kao zakon, zdravo za gotovo, a o čemu se najčešće polemisalo? Kakav li je bio njihov svet, a kakvo je bilo razumevanje istog? Odgovore na…