piše: Dorijan Dobrić Henri Dejvid Toro (Henry David Thoreau) je 1849. godine artikulisao termin građanske neposlušnosti u svom eseju koji nosi upravo to ime. Služio je kao inspiracija mnogim reformatorima i borcima za pravdu, kao što su Mahatma Gandi i Martin Luter King. Ovaj esej je postavio okvire građanske neposlušnosti i opisao njenu prirodu. Mnogi…
piše: Mladen Ilić Nisam bio veliki ljubitelj horor filmova. Uvek su mi se činili suvišnim – zašto bih gledao nešto gde će mi na svakih deset minuta nešto iskočiti i naterati me da poskočim (jeste, toliko glupim sam zamišljao horore)? To ne mogu da kontrolišem, ne mogu da razmišljam o tome zašto sam se uplašio,…
piše: Teodora Rebić Heraklita iz Efesa, starogrčkog filozofa iz predsokratovskog perioda, zvali su još i Heraklit Mračni. Neki istoričari filozofije smatraju da je nadimak dobio zbog svoje zatvorene i nedruželjubive prirode, dok drugi razloge pronalaze u hermetičnom i dvoznačnom izražavanju ovog filozofa. O njegovom specifičnom stilu pisanja svedoče sačuvani fragmenti. Oni su uglavnom o obliku…
piše: Marko Vesić Svim prijateljima koji su isključili vidljivost na društvenim mrežama. Koliko smo, kroz istoriju, morali da nedostajemo jedni drugima kada smo trenirali golubove da prenose pisma miljama daleko od nas? Čini se mnogo, posebno ako se prisetimo da su to činili čak i Persijanci, a kasnije Grci i Rimljani, premda najčešće u vojne…
piše: Dorijan Dobrić Zašto je Isadora Dankan (Isadora Duncan) mrzela ples na špic patikama? Ona je balet smatrala lažnom i skandaloznom umetnošću koja je na dobrom tragu da ne bude umetnost uopšte. Sa druge strane, nije mogla da ostane ravnodušna na bajkovitost plesa Matilde Kšesinske koja lebdi na sceni ukidajući u svom plesu svaku iluziju…
piše: Mladen Ilić Sunce izlazi svaki dan (ma kako to filozofi objašnjavali), svakog jutra se budimo, ustajemo iz kreveta, obavljamo svoju rutinu, higijena, hrana, oblačenje, put do posla, rad, šetnja, odmor, hobi, rutina, sunce zalazi, spavanje. Ovakve ili slične sheme sačinjavaju nam skoro svaki dan. U svakom trenutku najverovatnije radimo nešto što smo radili juče…
piše: Teodora Rebić Kako zamišljate život i svet 500 godina pre nove ere? Kako su tada izgledali ljudi, njihovi razgovori, njihova razmišljanja i pitanja? Šta se podrazumevalo, šta se uzimalo kao zakon, zdravo za gotovo, a o čemu se najčešće polemisalo? Kakav li je bio njihov svet, a kakvo je bilo razumevanje istog? Odgovore na…
piše: Dorijan Dobrić Malo je filozofskih dela koja govore o svemu. Još je manje dela koja su u stanju da obuhvate sve o svemu i iz jedne perspektive sagledaju celokupnu stvarnost, onakvu kakvom je čovek poima. Delo koje je ovo postiglo, a koje se ne može u potpunosti ni nazvati delom, jeste Poredak diskursa Mišela…
piše: Marko Vesić Susreti u gradskom prevozu, uvek nepredvidivi i baš nikada dosadni, neretko pružaju značajan impuls mojim promišljanjima o slobodnoj volji. Pre svega, tu je i nulto pitanje svesti – da li su ovi ljudi, uopšte, pri sebi?! – nakon čega se otvara čitav spektar duboko intimnih pitanja, no začuđenost – moja i njihova…
piše: Dorijan Dobrić Zašto biti moralan? Da li je ispravno lagati onda kada time ne štetimo nikome, ali ćemo utešiti onoga koga lažemo? Da li sam u obavezi da pomažem siromašne? Ovo su pitanja čije odgovore najbolje može da pruži etika, i to u svojoj normativnoj formi. Etika, onda kada zauzme svoj osnovni, strogi stav,…
piše: Mladen Ilić U Odbrani Sokratovoj, govoreći sudu o onima koji ga tuže, Sokrat kaže: „Ti ljudi koji su takav glas raširili, to su oni opasni tužioci moji”. U engleskom prevodu na mestu sintagme takav glas stoji that rumor, ali i bez ulaženja u tehnikalije, i iz kasnijeg teksta vidi se da Sokrat misli na…
piše: Teodora Rebić Ceo svet traga za tajnom dugovečnosti. Svi bi želeli da žive dug i srećan život. Vekovima je upravo to naše centralno pitanje: šta je poenta života i kako da je pronađem? Zapadna civilizacija polako je postala sasvim fokusirana na načine za unapređivanje sopstvenog života. Knjige iz oblasti psihologije samopomoći sve su popularnije.…
piše: Teodora Rebić Malo je stvari koje oblikuju ljudsko iskustvo na način na koji to radi kreativnost. Kreativnost pokreće napredak u svakom čovekovom poduhvatu, prožima sve domene ljudskog života, od umetnosti, preko nauke, do svakodnevnih aktivnosti. Skloni smo da slavimo i veličamo ljude zbog njihove kreativnosti; prema svojim kreativnim dostignućima, izdvajaju se izuzetni pojedinci, ali…
piše: Dorijan Dobrić Ako pod blagostanjem podrazumevamo apsolutno blaženstvo u pogledu društvenog i političkog života, gde su ljudi u rajskim uslovima, gde svako ima dovoljno hrane i pića u izobilju, gde ratovi ne postoje, svi sukobi se rešavaju mirnim putem; ako pod blagostanjem podrazumevamo mesto gde su svi srećni, onda je sasvim izvesno da takvo…
piše: Mladen Ilić Veliki deo istorije filozofije politike zauzima razmišljanje o adekvatnom uređenju društva i njegovih institucija. U tom kontekstu, jedan od centralnih pojmova je društveni ugovor, odnosno zamisao formiranja ili opravdanja političkog uređenja kroz saglasnost pojedinaca koji to društvo čine. Najpoznatiji teoretičari društvenog ugovora su moderni filozofi poput Hobsa, Loka i Rusoa. Svako od…