O brutalizmu

piše: Dorijan Dobrić Jednom je o slikama Kaspara Davida Fridriha rečeno sledeće: „Uzvišeno – posmatrajte to na sledeći način: to je onaj osećaj koji usledi kada ste svedok neke teške oluje ili posmatrate planinu koja je masivna u svojoj veličini i udaljena, ili kada razmišljate o slikama Kaspara Davida Fridriha. Te stvari imaju takvu vrstu…

Filozofija nauke ili šta filozofi imaju da zamere prirodnjacima

piše: Marko Vesić Istorijska podela nauka na društvene i prirodne proizvela je, u izvesnom smislu, nejednakost među disciplinama, sa jedne strane, i istraživačima i naučnicima, sa druge. Sa tom nejednakošću smo imali prilike da se susretnemo u prvom ciklusu obrazovanja kada su roditelji (neretko i nastavnici) više vrednovali decu čija su interesovanja bila usmerena ka…

Platonova teorija o pesničkoj umetnosti

piše: Teodora Rebić Umetnost je područje koje privlači pažnju mnogima. Umetnost interesuje filozofe, naučnike, kritičare, istoričare umetnosti, teologe i druge. Svi oni pokušavaće da umetnost opišu i objasne na različite načine. Koristiće se drugačijim metodama, drugačijim pojmovima i drugačijom logikom. Tako, nećemo imati jedinstvene odgovore na pitanja o tome kako se umetnost definiše i šta…

Ko koga ne razume? Vi filozofa ili filozof vas?

piše: Mladen Ilić Malo ko je uporan kao filozofi. Ako im postavite pitanje, dobićete iscrpnu analizu i pregršt informacija, ali sigurno ne i jednostavan odgovor, a ako vas nešto pitaju, dobićete isto što i u prethodnom slučaju, samo bez vaše želje da to čujete. Uobičajena je misao da filozofi žive u nekom drugom svetu, neukaljanom…

Šta je genije?

piše: Dorijan Dobrić Filozof Imanuel Kant je u svojoj Kritici moći suđenja rekao da je „genije talenat (prirodna obdarenost) koji umetnosti propisuje pravilo”. Pošto talenat kao urođena stvaralačka sposobnost samoga umetnika spada u prirodu, to bismo mogli reći i ovako: genije je urođena duševna sposobnost pomoću koje priroda propisuje umetnosti pravilo. Kant eksplicitno kaže na…

Kako izgleda biti slepi miš? Problem tuđih svesti

piše: Dunja Perković Verovatno su ovakvi naslovi razlog za pretpostavke koje imamo o filozofima. Ali, iza zabavnog naslova krije se stari epistemološki problem – kako da znamo da fizički svet oko nas, uključujući i naše sopstveno telo, zaista postoji? U filozofiji se ova pozicija naziva skepticizam o prirodi. On može da ide čak do skepticizma…

Da li škola proizvodi znanje ili nejednakost?

piše: Marko Vesić Možda bi, za ovu priliku, bilo zanimljivo da počnemo od jedne veoma frekventne i stereotipične rečenice koju najčešće čujemo nakon roditeljskih sastanaka – Ma…samo neka je on meni živ i zdrav. Ta rečenica, uz ton duboke rezignacije, želi da obavesti sagovornika o tome da škola i nije najvažnija na svetu, ali i…

Filozofija dosade

piše: Mladen Ilić Termine „filozofija” i „dosada” najčešće možemo čuti u kontekstu: „Jao, što si dosadan, ne filozofiraj!”  S pravom izrečena ili ne, ova rečenica nam već otkriva nešto o dosadi. U najmanju ruku, kazuje nam da se dosada javlja kada se susretnemo sa nečim što nam, u najširem smislu te reči, ne odgovara. Kada…

Filozofija kao terapija

piše: Teodora Rebić Nakon velikih osvajanja Aleksandra Makedonskog i njegove smrti, u vreme procvata Rimskog carstva, na Mediteranu nastupa helenistički period. To jeste period propadanja antičkog polisa i čitavog sistema vrednosti koji je vekovima bio ustrojen u skladu sa političkim uređenjem. Jačanje carstva i svega novog što sa njim dolazi dovelo je do velikih promena…

Meritokratija

piše: Igor Ilić Meritokratija je pojam iz političke filozofije, odnosno politike i ekonomije (ukoliko te dve sfere uopšte imaju jasne granice). U korenu reči stoje izrazi iz starogrčkog (κράτος) – vladavina/snaga/moć i latinskog jezika (mereō) – zasluga/vrednost/učinak. Prema ovom sistemu ideja, vladajuća klasa u politici i ekonomiji jeste ona koja doprinosi najviše učinka u društvu,…

Tri razloga zašto će ti Kant promeniti život

piše: Dunja Perković U jednom trenutku u istoriji filozofija i nauka su se trudile da objasne svet i naše mesto u njemu. Nauci je objašnjavanje sveta odlično pošlo za rukom i ona je išla sve dublje i dublje u prirodne zakonitosti, dok se filozofija i dalje borila sa našim mestom. Trenutno je ceo svet i…

Autonomija umetničkog dela: monistički pristup

piše: Dorijan Dobrić Estetika je filozofska disciplina koja je u stalnom procesu zasnivanja. To znači da ona stalno pokušava da se vrati na početak, da pruži nacrt ophođenja prema osnovnim pojmovima i da se vraća na opštu ideju poimanja lepog i poimanja umetnosti, što je upravo i namera ovog teksta. Rezultati ideje koja će biti…

There is one old joke…Tri Žižekove šale koje su mnogo više od toga

piše: Marko Vesić Kao što je već svima poznato, Slavoj Žižek je poznati slovenački filozof  koji se pre svega bavi savremenim filozofskim strujanjima, ali je u duši pravi marksista i hegelijanac. Kako njegovo delo obiluje šalama, primerima i ozbiljnim zapažanjima iz psihoanalize, moramo reći da to duguje Žaku Lakanu (Jacques Lacan), francuskom psihoanalitičaru koji se…

Loš uticaj video-igara: seksizam i nasilnost

U prošlom broju smo izdvojili tri istraživanja sa vrlo zanimljivim zaključcima. Sva tri ukazivala su na potencijalni, ali i štetni, uticaj seksualizovanih sadržaja na one koji su njima izloženi. Međutim, na samom kraju, obećali smo i kritiku i protivargumente.    Vreme je da pogledamo primere istraživanja koji bi se mogli iskoristiti u odbrani video-igara po…