Poruke(Messages) – Neša Paripović: svet između slike i teksta

piše: Marko Vesić Umetnost fotografije se često vidi kao istraživanje imanentne umetničke logike vizuelnog ili estetskog, istraživanje različitih formalnih i drugih organizacija vizuelnog materijala koje treba da doprinesu ili ostvare bezinteresno estetsko iskustvo. Sa druge strane, fotografija može biti i dokumentarna i onda problematizuje aktuelne ili istorijske političke, ekonomske, ekološke i druge društvene probleme. Ne…

Heliogabalove ruže, Lorens Alma-Tadema

Hiljade i hiljade cvetnih stabljika posečeno je tog proleća ne bi li rimski car Heliogabal napravio banket vredan pamćenja, kakav rimsko plemstvo do tada nije videlo. Ono što dvorski baštovani nisu znali, bila je namera cara da svoje goste u trenutku opuštanja nakon bogate gozbe ubije bujicom latica koje će se na njih sručiti sa…

Nedeljno popodne na ostrvu Grand Žat, Žorž-Pjer Sera

piše: Aleksandra Biro Nakon što ponovo možemo izaći u bilo koje doba dana i otići kuda god nas želja povede, mnogi biraju provod u vidu letnjih većeri na keju, uz fino društvo, muziku i piće. Međutim, ima i onih koji se pakuju i sa porodicom ili prijateljima odlaze na obalu neke reke, i tako, sunčajući…

Nadežda Petrović, Žena sa suncobranom

piše: Irena Radovanović Nadežda Petrović je rodonačelnica moderne u srpskom slikarstvu, jedna od najvažnijih slikarki srpskog impresionizma i, slobodno možemo reći, najpoznatija nacionalna umetnica. Nadeždu je, s druge strane, jako teško svrstati u određen umetnički pokret, jer je ona, iznad svega, bila individualna, svojstvena sebi i jedistvena. Ona nije bila slikarka građanskog sveta, već Srbijanka,…

Sikstinska Madona, Rafael Santi

piše: Irena Radovanović Ljudima je svojstveno da pamte i sećaju se. Kolektivno sećanje na nekoga ili nešto, obezbeđuje se, između ostalog različitim godišnjicama, stogodišnjicama ili, u slučaju ovog današnjeg teksta, petstogodišnjicama. Šestog aprila obeležava se 500 godina od rođenja i smrti velikog renesansnog umetnika Italije i celog sveta, Rafaela Santija. Rođen je 1483, umire 1520.…

Konstantin Brankuzi, Princeza X

piše: MoonQueen Kada je 1920. godine na Salonu nezavisnih u Parizu izložena bista princeze Mari Bonaparte, delo rumunskog vajara Konstantina Brankuzija, ugledna publika zgledala se i komentarisala u pola glasa ono što vidi. Pitanje je bilo trenutka kada će se, kao u bajci, pojaviti neko dete koje će viknuti „Car je go!” Umesto deteta, neki…

Johanes Vermer Mlekarica

piše: Aleksandra Biro Zamislite, slučajno ste ugledali vremensku mašinu na ulici! Malo ste zbunjeni, ali više radoznali, pa ipak odlučujete da uđete u nju. Unutra je samo jedno dugme, ispod kog piše „Holandija, šezdesete godine 17. veka”. Mislite da je to sigurno neka šala, putovanje kroz vreme još uvek nije moguće, i zato skeptično pritiskate…

Đan Lorenco Bernini, „Zanos svete Tereze”

  Ako ste ikada bili u Rimu i ako ste zapazili prelepe fontane, spomenike i skulpture u bazilikama i privatnim kapelama, verovatno ste se zapitali ko je autor i kada je to sve nastalo. Reč je, u većini slučajeva, o osobi koja, ne samo što je učestvovala u formiranju Rima tokom sedamnaestog veka, već je…

Beatriks Poter, „Božićna čestitka”

Decembar, mesec u kojem nas praznična atmosfera nostalgično vraća u detinjstvo i dane kada smo zapravo jedva čekali da napada što više snega, pravo je vreme da u fokus stavimo delo Beatriks Poter, britanske spisateljice i ilustratorke na čijim su knjigama odrastale generacije. Kao velika ljubiteljska životinja, Beatriks Poter ostala je upamćena po maštovitim slikovnicama…

Vivijen Mejer, „Autoportret”

Mladi istoričar Džon Maluf našao se u neprilici kada mu je 2007. godine izdavač knjige koju je pisao zatražio dvesta dvadeset starih i kvalitetnih fotografija Čikaga. Ne znajući kako drugačije da ih nabavi, Džon se uputio u lokalnu aukcijsku kuću u kojoj je, za manje od četiristo dolara, otkupio kutiju u kojoj se nalazilo deset…

Anđelika Kaufman, „Portret žene obučene kao Vestalka”

Plamen večne vatre nikada ne sme biti ugašen – verovale su Vestalke, sveštenice boginje Veste, pripadnice najmoćnijeg ženskog svešteničkog reda starog Rima. Njihov zadatak bio je čuvanje tog plamena, simbola ognjišta, simbola velike i snažne, nepokorive rimske države. Od njihovog angažovanja zavisila je sudbina otadžbine, to su znali svi, čak i imperatori koji su sa…

Silvija Fleri, „Prvi svemirski brod na Veneri”

Pre pedeset godina čovek je sleteo na površinu Meseca i otisak te prve astronautske čizme postao je simbol dostignuća o kojem su naši preci vekovima unazad razmišljali, pisali i maštali. Nebeska tela i nepregledna prostranstva po kojima su ona rasuta okupirala su maštu drevnih filozofa, naučnika, pisaca i umetnika, a, počevši da upoznaje i osvaja…

Džordžija O’Kif, „Ovnova glava, beli slez i mala brda”

Sredinom tridesetih godina 20. veka, na jugozapadu Amerike u državi Novi Meksiko, jedna četrdesetosmogodišnja žena svakog jutra seda u svoj automobil i odvozi se daleko od naseljenog područja, tragajući za nečim što njeni sugrađani ne razumeju. Ponekad se vraća džepova punih kamenja, kostiju i bilja pokupljenog usput, najčešće ruku umazanih bojom, srećna, ako su je…

„Gospa od Škrpjela”, Jacinta Kunić-Mijović

Širom sveta u obale raznih mora predanja su uplela mnoge priče o onima koji odlaze i onima koje ostavljaju, da ih na kopnu čekaju i naslućuju sa plimom i vetrovima. Žena koja čeka muža mornara skoro da se može nazvati arhetipskom figurom koja se javlja u legendama primorskih mesta čitavog sveta, pa i ovim našim,…