Nije to to – Studije Fausta

piše: Igor Diletant Belopavlović Dok su države zatvarale granice, jednoj predstavi je pošlo za rukom da spoji Sarajevski teatar SARTR, Zetski dom sa Cetinja, festival MESS i Beogradsko dramsko pozorište. Ali i pored nesvakidašnje produkcije, ono što je stvarno izdvaja od drugih jeste njen sadržaj. Nije to to – Studije Fausta je skup igranih celina…

„Šta ako je ovo stvarno?” (o predstavi „Đavolijada”)

piše: Ivana Pavićević Nije moguće da je ovo stvarno. Ovo je samo neka Đavolijada. Pa, da. Samo u paklu belo može da bude crno, veliko – malo, prljavo – čisto. Samo ako Đavo uplete prste, normalno postaje nenormalno, glupost – lucidnost, a zdrav razum – bezumlje. A šta ako je zaista stvarno? Na ovo pitanje…

Od trinaest do pedeset i prve države na Brodveju – mjuzikl Hamilton

piše: Igor Diletant Belopavlović Mada ne bih voleo ništa više nego da odgledam neku od predstava koje najavljuju da se vraćaju na repertoar u septembru, bezbednost ljudi koji rade u pozorištima je i dalje upitna. Tako da, dok se slika još malo ne iskristališe, ostajem pri malom ekranu za svoje pozorišne potrebe. No, kako je…

„Ko ranu ne zna, ožiljku se ruga” (o predstavi …I ostali)

piše: Ivana Pavićević Lazić Snimak predstave nikada neće moći da zameni samu „živu” izvedbu, ali u okolnostima u kojima se nalazimo, svakako nam pruža adekvatnu opciju. U svakom slučaju, loša predstava ni sa snimka ne poseduje kapacitet da dopre do nas, ali kvalitetno pozorište raspolaže sposobnošću da „prebaci rampu” čak i sa video-zapisa, pa do…

Upotreba visoke tehnologije u savremenom pozorištu

piše: Tisa Milić Pinakes, najraniji oblik pozorišne scenografije u antičkoj Grčkoj predstavljao je oslikane ploče, pomoću kojih je dočaravano mesto dešavanja dramske radnje, a to su najčešće bile palate, hramovi, kolibe i pećine. Jedna od prvih upotreba mašinerije na sceni bila je čuvena deus ex machina, patent pomoću kog je glumac „ni od kuda” spuštan…

Metamorfoze

piše: Ivana Pavićević Lazić Kažu da vreme grize sve. Ja sam mislila izgrišće i ovu ranu, tu gde sam presečena na pola. Mislila sam pomoći će mi da zaboravim da smo bili jedno ti i ja. Da meni Vulkan sada dođe, i da me pita da li želim da me ponovo s tobom skuje u…

Pozorište u kući

piše: Igor Diletant Belopavlović Od svih ljubitelja umetnosti, verujem da su oni kojima pozorišne daske život znače možda i najviše pogođeni karantinom. U ovakvoj situaciji, jedine dostupne zamene jesu predstave na malim ekranima, bilo da su to snimci ili live stream-ovi.Ipak, primetio sam da određeni deo publike, pa čak i ljudi koji rade pri pozorištima,…

Šta će da kažu grobovi na groblju? (o predstavi Nečista krv)

piše: Ivana Pavićević Lazić U Narodnom pozorištu u Beogradu postavljena je predstava Nečista krv po romanu Borisava Stankovića, dramatizaciji Maje Todorović i režiji Milana Neškovića. Ovaj roman spada u klasike srpske književnosti i školsku lektiru, tako da je njegovo postavljanje na pozorišnu scenu ne samo sasvim opravdano, već i poželjno. Minimalističkom scenografijom Vesne Popović, zagasitim…

Vera i nevera (o predstavi Vrat od stakla)

piše: Ivana Pavićević Lazić Jedna od najvećih lepota pozorišta je zajedništvo. Mogućnost razmene emocija, deljenja ideja, zajedničkog maštanja. Nekim glumcima partner nije potreban; istina je da neki glumci i bolje rade sami. Ali, kada se desi da se ekipa na sceni osetno voli, razume i podržava – nema lepšeg čina od pozorišta. Predstava u produkciji…

Pridružite se (o predstavi Lorencačo)

piše: Ivana Pavićević Lazić Prvi čin, prva scena, prva replika. Ovo je trenutak u kome bi svaka predstava trebalo da nam oduzme pažnju i zadrži je do samog kraja. Ne kasnije, ne prvom replikom da počne, a trećom da nas izgubi. Od samog početka do poslednjeg daha i bez pauze. Pisac Alfred de Mise, reditelj…

Šta će ti drvo, da liči na tebe? – „Balava”, BDP

piše: Tisa Milić Predstava Balava po tekstu Dunje Matić, u režiji Andreja Nosova predstavlja rolerkoster poetike i mučnine, mladalačke naivnosti i surovosti prelaska iz devojaštva u zrelo doba. Balava (Isidora Simijonović), Mala (Jovana Belović), Majka (Mirjana Karanović) i Tetka (Jasna Đuričić) svedoče o međuženskim odnosima, odnosima unutar disfunkcionalne porodice, u klaustrofobičnoj kafkijanskoj atmosferi. Osuđene jedna…

Srušiti četvrti zid (o predstavi „Tartif”)

 „Četvrti zid” je konvencija o performansima u kojoj nevidljivi, zamišljeni zid razdvaja glumce od publike. Dok gledaoci mogu da vide kroz ovaj „zid”, konvencija pretpostavlja da se glumci ponašaju kao da ne mogu. Kada je scena postavljena u zatvorenom prostoru, a tri zida postavljena na sceni, „četvrti zid” se vodi duž linije koja deli scenski…

„SALIGIA” – Ludum Ludum teatar

„Mi nismo kažnjeni zbog naših grehova, već od njih” – E. Hubard Saligia je hotel u kome Bog posle Apokalipse održava šestodnevnu konferenciju, gde sedam anđela, koji su pandani sedam smrtnih grehova, dobijaju zadatak da naprave Novu zemlju. Ako Zemlja 2.0 bude bolja od originalne, dopustiće im da napuste svoja ljudska obličja i vrate se…

Maske u japanskom „No” teatru

No teatar, uz Kabuki, predstavlja jednu od dve najpoznatije pozorišne forme u japanskoj kulturi. Dramski tekstovi predstavljaju crtice iz japanske mitologije i života sa fantastičnim elementima (iz sveta duhova i snova). Sam naziv No potiče od reči no, što znači talenat ili veština. I zaista, uz minimalističku drvenu scenu, kostime, dramski tekst i maske, glumački…

Ili Ili (o predstavi „Kod Šejtana ili jedna dobra žena”)

Sam naslov drame Kod Šejtana ili jedna dobra žena, koju je napisala Sanja Savić, zapravo je prvi zanimljiv segment ove predstave, koji ujedno i suštinski objašnjava sam komad. Ubacivanjem veznika „ili” u naslov, spisateljica nam je ostavila, pri prvoj pomisli, utisak da nam je ponuđen izbor. Ali kako shvatimo da je Kod Šejtana kafana u…