piše: Marija Kovačević Kuzmanović Na sceni Raša Plaović Narodnog pozorišta u Beogradu imate priliku pogledati predstavu talentovane autorke Snežane Gnjidić. Vođeni rediteljskim idejama Karine Rosniček (koja je inače osnivačica i umetnička direktorka Teatra iseljenika), glumica Dušanka Stojanović Glid i glumac Goran Jevtić besprekorno tumače uloge Mileve i Alberta Ajnštajna. Predstava počinje nenadanim susretom Mileve i…
piše: Igor Diletant Belopavlović Čini se da smo, paradoksalno, danas bliži devedesetima nego pre deset godina. Nažalost, ja sam, a verujem i većina mojih vršnjaka, prezasićen delima koja se bave pomenutom decenijom. Prosto sam mišljenja da je sve teže i teže reći išta novo na tu temu, ili bar na nov način. Ko je dosad…
piše: Ivana Pavićević Kao i pri rođenju i odrastanju deteta, i život jednog pozorišnog teksta potrebno je prepoznati i prihvatiti onakvim kakav jeste. Moderno doba zahteva i moderni teatar, ali kako je i u životu veoma često najbolje pustiti stvari da budu onakve kakve jesu, tako je u pozorištu neophodno nekim tekstovima prići na stari…
piše: Igor Diletant Belopavlović Ideju za najnoviju predstavu Ateljea 212, Čista kuća, dramaturškinja Sara Rul je dobila od jedne doktorke koja je odvela svoju služavku u bolnicu na terapiju kako bi je naterala da joj očisti kuću. Kada na to dodate da služavka ne voli da čisti, već mašta da postane komičarka, ili doktorkinu sestru…
piše: Ivana Pavićević Ne ja je kratak dramski monolog koji je 1972. napisao Semjuel Beket. Naslov potiče od stalnog poricanja lika da su joj se desili događaji koje opisuje ili na koje aludira. Njena definišuća karakteristika je govor o sebi u trećem licu, što Beket opisuje kao njeno „žestoko odbijanje da se odrekne treće osobe i…
piše: Igor Diletant Belopavlović Osnovano prošlog leta od strane Tihomira Stanića i Vladana Gajovića, Teatrijum na otvorenom u dvorištu Kapetan Mišinog zdanja ima potencijal da postane letnja pozorišna scena koja je Beogradu toliko dugo falila. Za kratko vreme u Teatrijumu je izvedeno preko pedeset različitih naslova, a prvi u njihovoj produkciji jeste Don Žuan, u…
piše: Ivana Pavićević U pozorišnim krugovima srpskog teatra kruži jedna zanimljiva anegdota. Navodno je jedan od najvećih imena našeg glumišta svojoj kćerki, kada mu je rekla da i ona želi da se bavi glumom, rekao: „Jedini gori posao od glumca je biti glumica”. Ne zna se da li je priča istinita, ali je pouka tačna.…
Piše: Igor Diletant Belopavlović Autroka komada Rolerkoster Jelena Kajgo je svoj tekst opisala kao komediju, dok ga je rediteljka Milica Kralj opisala kao duhovitu tragediju. Sama predstava se klacka između te dve vizije, mada mi se čini da, u ovom konkretnom slučaju, veću težinu ipak ima sam tekst. U centru radnje je decenija Aninog (Katarina…
piše: Tisa Milić Kraljica Elizabeta I Tjudor je četrdeset i četiri godine bila na engleskom tronu, a njena vladavina je ostala zapamćena kao doba političkog, ekonomskog i religijskog razvoja. Velika Britanija je kasnije zahvaljujući ovome postala vodeća svetska sila. Kada je Šekspir rođen 1564. godine, Elizabeta je bila kraljica Engleske samo pet godina. Iako je…
piše: Jelisaveta Bosanac U periodu od 26. maja do 3. juna, u Novom Sadu održaće se 67. izdanje najprestižnijeg pozorišnog festivala našeg regiona – Sterijinog pozorja. Festival će otvoriti komad van konkurencije – Mileva Marić Ajnštajn – u postavci Narodnog pozorišta Sombor. U takmičarsku selekciju drame ove godine ulazi devet naslova, od kojih su, kako…
piše: Ivana Pavićević Blaženo je neznanje. Ako uzmemo da ova premisa poseduje filozofski potencijal, sigurno je da je podložna debati. Ali ako pod rečju „neznanje” podrazumevamo reč „laž”, koliko nas će zapravo pre pristati na blažen život u laži nasuprot životu koji je istinit iako možda gorak. Sa druge strane, otkud nam uopšte ta ideja…
piše: Ivana Pavićević „Osoba živi dok god ima ko da je se seća.” Poslednja predstava koju je režirao prerano preminuli reditelj Igor Vuk Torbica još uvek se igra na repertoaru Narodnog pozorišta Pirot. To je utopijsko-distopijska predstava. Do pola predstave gledamo društvo kakvo bi trebalo da bude, od pola onakvo kakvo zapravo jeste. Tako da…
piše: Ivana Pavićević Trebalo bi se hraniti zdravo i trebalo bi vežbati – da bismo umrli zdravi. Trebalo bi završiti školu i valjalo bi sa dobrim rezultatom – da ne bismo našli posao u struci. Trebalo bi naći posao – koji nije u našoj struci. Trebalo bi se venčati. Trebalo bi ostati u braku –…
piše: Igor Diletant Belopavlović Još dok sam gledao Ovaj će biti drugačiji, pomislio sam kako nisam gledao bolji, iskreniji niti suroviji prikaz tamne strane ženske svakodnevice u Srbiji. Istovremeno sam pomislio i kako su male šanse da neko napiše nešto slično, samo iz muškog ugla. Ali Staša Bajac, autorka pomenute predstave, učinila je upravo to…
piše: Ivana Pavićević Predstave u režiji Borisa Lješevića Čitač i Upotreba čoveka, po rečima reditelja, čine jednu celinu, u kojoj pratimo dve žene koje su se obrele u Drugom svetskom ratu na dve različite strane. Dok u Čitaču gledamo život jedne nacistkinje, u Upotrebi čoveka je to život jedne Jevrejke. Vezuje ih Aušvic, te bi…