Ne ja (o predstavi Semjuela Beketa)

piše: Ivana Pavićević Ne ja je kratak dramski monolog koji je 1972. napisao Semjuel Beket. Naslov potiče od stalnog poricanja lika da su joj se desili događaji koje opisuje ili na koje aludira. Njena definišuća karakteristika je govor o sebi u trećem licu, što Beket opisuje kao njeno „žestoko odbijanje da se odrekne treće osobe i…

Kod Don Žuana ništa novo

piše: Igor Diletant Belopavlović Osnovano prošlog leta od strane Tihomira Stanića i Vladana Gajovića, Teatrijum na otvorenom u dvorištu Kapetan Mišinog zdanja ima potencijal da postane letnja pozorišna scena koja je Beogradu toliko dugo falila. Za kratko vreme u Teatrijumu je izvedeno preko pedeset različitih naslova, a prvi u njihovoj produkciji jeste Don Žuan, u…

Neodustajanje (o predstavi Marije Medenice)

piše: Ivana Pavićević U pozorišnim krugovima srpskog teatra kruži jedna zanimljiva anegdota. Navodno je jedan od najvećih imena našeg glumišta svojoj kćerki, kada mu je rekla da i ona želi da se bavi glumom, rekao: „Jedini gori posao od glumca je biti glumica”. Ne zna se da li je priča istinita, ali je pouka tačna.…

(Ne)vera u bolje sutra – predstava Rolerkoster, Atelje 212

Piše: Igor Diletant Belopavlović Autroka komada Rolerkoster Jelena Kajgo je svoj tekst opisala kao komediju, dok ga je rediteljka Milica Kralj opisala kao duhovitu tragediju. Sama predstava se klacka između te dve vizije, mada mi se čini da, u ovom konkretnom slučaju, veću težinu ipak ima sam tekst. U centru radnje je decenija Aninog (Katarina…

Šekspir i devičanska kraljica

piše: Tisa Milić Kraljica Elizabeta I Tjudor je četrdeset i četiri godine bila na engleskom tronu, a njena vladavina je ostala zapamćena kao doba političkog, ekonomskog i religijskog razvoja. Velika Britanija je kasnije zahvaljujući ovome postala vodeća svetska sila. Kada je Šekspir rođen 1564. godine, Elizabeta je bila kraljica Engleske samo pet godina. Iako je…

Pozorje u vremenu teskobe

piše: Jelisaveta Bosanac U periodu od 26. maja do 3. juna, u Novom Sadu održaće se 67. izdanje najprestižnijeg pozorišnog festivala našeg regiona – Sterijinog pozorja. Festival će otvoriti komad van konkurencije – Mileva Marić Ajnštajn – u postavci Narodnog pozorišta Sombor. U takmičarsku selekciju drame ove godine ulazi devet naslova, od kojih su, kako…

Blaženo je neznanje (o predstavi Pučina Egona Savina)

piše: Ivana Pavićević Blaženo je neznanje. Ako uzmemo da ova premisa poseduje filozofski potencijal, sigurno je da je podložna debati. Ali ako pod rečju „neznanje” podrazumevamo reč „laž”, koliko nas će zapravo pre pristati na blažen život u laži nasuprot životu koji je istinit iako možda gorak. Sa druge strane, otkud nam uopšte ta ideja…

Strah od straha (o predstavi Strah Igora Vuka Torbice)

piše: Ivana Pavićević „Osoba živi dok god ima ko da je se seća.” Poslednja predstava koju je režirao prerano preminuli reditelj Igor Vuk Torbica još uvek se igra na repertoaru Narodnog pozorišta Pirot. To je utopijsko-distopijska predstava. Do pola predstave gledamo društvo kakvo bi trebalo da bude, od pola onakvo kakvo zapravo jeste. Tako da…

„Smeh kao lek” (o predstavi 64 Alise Stojanović)

piše: Ivana Pavićević Trebalo bi se hraniti zdravo i trebalo bi vežbati – da bismo umrli zdravi. Trebalo bi završiti školu i valjalo bi sa dobrim rezultatom – da ne bismo našli posao u struci. Trebalo bi naći posao – koji nije u našoj struci. Trebalo bi se venčati. Trebalo bi ostati u braku –…

Preživeti Aušvic – o predstavi Upotreba čoveka Borisa Lješevića

piše: Ivana Pavićević Predstave u režiji Borisa Lješevića Čitač i Upotreba čoveka, po rečima reditelja, čine jednu celinu, u kojoj pratimo dve žene koje su se obrele u Drugom svetskom ratu na dve različite strane. Dok u Čitaču gledamo život jedne nacistkinje, u Upotrebi čoveka je to život jedne Jevrejke. Vezuje ih Aušvic, te bi…

„Živote moj…” – o predstavi Radnička hronika Narodnog pozorišta Subotica

piše: Ivana Pavićević  „Radnik ili radnica je, u najširem smislu, čovek koji želi postići odredeni cilj kroz fizički i/ili mentalni rad. U užem smislu zarađuje svoju platu upotrebom svoje – najčešće fizičke – radne snage koju stavlja na raspolaganje svom poslodavcu, to jest najčešće nekoj kompaniji, pošto je i sam direktor u užem smislu radnik, dok je kompanija poslodavac.” Ovu definiciju, nažalost, vreme je pregazilo. „Cilj”, recimo,…

Zašto se dete kuva u palenti

piše: Tisa Milić Zašto se dete kuva u palenti je predstava kojom autorka Marta Bjelica istražuje mogućnost spajanja izvođačkih praksi savremenog cirkusa i dramskog teatra. To je, takođe, i njen master rad na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, a do sada je odigrana na Bitefu, na festivalu Cirkobalkana i u Kragujevcu. Rediteljka i performerka uzima…

Ima li života pre smrti? – Sabirni centar

piše: Igor Diletant Belopavlović U periodu koji, nažalost, još uvek nije iza nas, prirodno je da se sve češće razmišlja o (ne?)mogućnosti života nakon smrti – ako postoji, kakav je, i da li možemo uraditi nešto ovde da bi nam tamo bilo bolje? Ipak predstava Sabirni centar Dušana Kovačevića, umesto koncepta da dobijamo kakvu nagradu…