piše: Ivana Pavićević Ove godine u Tivtu prvi put je organizovan Rubix, festival potpuno drugačijeg koncepta nego što smo na našim prostorima do sada navikli. Muzičkih festivala u Srbiji i regiji ima sasvim dovoljno (ne baš različitih bendova, ali festivala da), slikarskih izložbi u galerijama tek jedva, dok izložbi digitalne umetnosti nema. U svakom slučaju,…
piše: Marija Kovačević Kuzmanović Nakon dve uspešne sezone, i ovog leta u atrijumu Rektorata Univerziteta u Beogradu, odnosno Kapetan Mišinog zdanja, možete uživati u predstavama pozorišta Teatrijum. Kako su i sami naveli, svake večeri do 31. avgusta možete pogledati različta dramska izvođenja, a vikendom naši najmlađi sugrađani mogu uživati u dečjem programu. Iskoristili smo priliku…
piše: Marija Kovačević Kuzmanović Da bismo razumeli poreklo ovog pozorišnog žanra, važno je da se prvo osvrnemo na period dramske istorije koji je prethodio njenom nastanku. Naime, u Šekspirovo vreme, dok je pozorišna scena u Engleskoj cvetala u svom specifičnom obliku, ženske likove u predstavama su igrali prerušeni mladi momčići. Dakle, za razliku od ostatka…
piše: Ivana Pavićević Jedan sto i tri stolice – je li to pozorište? Tri šoljice za kafu, tabakera i tri čaše vode? To? Jedan šešir, jedna kravata, jedne crvene čarape? Ne. Muzike nema. Nema ni koreografije. Ali ako na scenu izvedete tri glumca, pa makar i bez svih ovih pomagala, dobili ste predstavu. Jedina osoba…
piše: Igor Diletant Belopavlović Roman Očevi i oci Slobodana Selenića je izašao 1985, a već je koju godina kasnije prvi put adaptiran za pozorište (čiju adaptaciju možete pogledati ovde). Očevi i oci prate tri generacije porodice Medaković (sa akcentom na Stevana Medakovića, sina i oca) u prvoj polovini 20. veka, kroz čiju vizuru gledamo stvaranje…
piše: Marija Kovačević Kuzmanović Davne 1931. na uglu Obilićevog venca i Čika Ljubine, sagrađena je velelepna palata Reuniona. Još od tog vremena njena namena je bila okrenuta ka ugostiteljstvu, stanovanju, kulturi i zabavi, ali i izdavanju kancelarijskog prostora. Već 1956. godine postaje poznata i kao mesto u kome se čarolija stvara, uspomene iz detinjstva beleže…
piše: Ivana Pavićević Da je „pozorište istina a stvaran svet fikcija” može potvrditi i najnagrađivanija predstava na festivalima protekle godine Kus petlić u režiji Milana Neškovića i produkciji Narodnog pozorišta Subotica. Dok je većina modernog društva odabrala da ćuti kada treba govoriti, da skriva ili potiskuje emocije kada treba voleti, i da životari obogaćujući svoje…
piše: Marija Kovačević Kuzmanović Na sceni Raša Plaović Narodnog pozorišta u Beogradu imate priliku pogledati predstavu talentovane autorke Snežane Gnjidić. Vođeni rediteljskim idejama Karine Rosniček (koja je inače osnivačica i umetnička direktorka Teatra iseljenika), glumica Dušanka Stojanović Glid i glumac Goran Jevtić besprekorno tumače uloge Mileve i Alberta Ajnštajna. Predstava počinje nenadanim susretom Mileve i…
piše: Igor Diletant Belopavlović Čini se da smo, paradoksalno, danas bliži devedesetima nego pre deset godina. Nažalost, ja sam, a verujem i većina mojih vršnjaka, prezasićen delima koja se bave pomenutom decenijom. Prosto sam mišljenja da je sve teže i teže reći išta novo na tu temu, ili bar na nov način. Ko je dosad…
piše: Ivana Pavićević Kao i pri rođenju i odrastanju deteta, i život jednog pozorišnog teksta potrebno je prepoznati i prihvatiti onakvim kakav jeste. Moderno doba zahteva i moderni teatar, ali kako je i u životu veoma često najbolje pustiti stvari da budu onakve kakve jesu, tako je u pozorištu neophodno nekim tekstovima prići na stari…
piše: Igor Diletant Belopavlović Ideju za najnoviju predstavu Ateljea 212, Čista kuća, dramaturškinja Sara Rul je dobila od jedne doktorke koja je odvela svoju služavku u bolnicu na terapiju kako bi je naterala da joj očisti kuću. Kada na to dodate da služavka ne voli da čisti, već mašta da postane komičarka, ili doktorkinu sestru…
piše: Ivana Pavićević Ne ja je kratak dramski monolog koji je 1972. napisao Semjuel Beket. Naslov potiče od stalnog poricanja lika da su joj se desili događaji koje opisuje ili na koje aludira. Njena definišuća karakteristika je govor o sebi u trećem licu, što Beket opisuje kao njeno „žestoko odbijanje da se odrekne treće osobe i…
piše: Igor Diletant Belopavlović Osnovano prošlog leta od strane Tihomira Stanića i Vladana Gajovića, Teatrijum na otvorenom u dvorištu Kapetan Mišinog zdanja ima potencijal da postane letnja pozorišna scena koja je Beogradu toliko dugo falila. Za kratko vreme u Teatrijumu je izvedeno preko pedeset različitih naslova, a prvi u njihovoj produkciji jeste Don Žuan, u…
piše: Ivana Pavićević U pozorišnim krugovima srpskog teatra kruži jedna zanimljiva anegdota. Navodno je jedan od najvećih imena našeg glumišta svojoj kćerki, kada mu je rekla da i ona želi da se bavi glumom, rekao: „Jedini gori posao od glumca je biti glumica”. Ne zna se da li je priča istinita, ali je pouka tačna.…
Piše: Igor Diletant Belopavlović Autroka komada Rolerkoster Jelena Kajgo je svoj tekst opisala kao komediju, dok ga je rediteljka Milica Kralj opisala kao duhovitu tragediju. Sama predstava se klacka između te dve vizije, mada mi se čini da, u ovom konkretnom slučaju, veću težinu ipak ima sam tekst. U centru radnje je decenija Aninog (Katarina…