piše: Jasna Žarković Znamo da je Sokrat samo govorio i nije ostavio zapise. Njegove reči čitamo kod Platona. Tumače ih vekovima. U beogradskoj oktobarskoj večeri zvučale su kao opomena. I potvrdile sjajan izbor teksta u trenutku kada se svi pitamo koliko je ćutanje isto što i saučestvovanje u opštoj propasti. Ućutkivanje Sokrata, po istoimenoj drami…
piše: Miona Đenisijević Kombinacija nedovršenog romana Doživljaji dobrog vojnika Švejka iz svetskog rata češkog pisca Jaroslava Hašeka i drame Švejk u Drugom svetskom ratu nemačkog dramaturga Bertolda Brehta čini celinu predstave Švejk srpskog reditelja Veljka Mićunovića, postavljene u Beogradskom dramskom pozorištu. Radnja prati avanture glavnog junaka, Josefa Švejka, prostodušnog i naivnog čoveka koji često biva…
piše: Đorđe Petrović Prošlo je više od godinu dana od premijere predstave Razvojni put Bore Šnajdera,a na biletarnici Jugoslovenskog dramskog pozorišta i ovog septembra tražila se karta više. Ovakva okolnost ne čudi, s obzirom na to da predstava govori o univerzalno gorućim problemima egzistencije u trulom birokratskom ambijentu kancelarije prigradske beogradske opštine. Reditelj Egon Savin…
piše: Maša Antonijević Dreg se često pogrešno smatra produktom današnjice. Ljudi neretko ne uspevaju da vide dalje od sopstvenih predrasuda, ostajući zatvoreni za čitav spektar mogućnosti kreativnog izraza koji ova umetnost otvara. Već na prvi ozbiljniji osvrt na istoriju drega, postaje nam jasno da je reč o drevnoj disciplini koja seže sve do antike i…
piše: Marija Kovačević Kuzmanović „Na pozornici se prvo digne zavesa, pa se tada odigrava drama. U životu to drugačije biva: prvo se odigrava drama, pa se onda podigne zavesa.” Branislav Nušić Naš veliki književnik je uspeo u dve rečenice možda najbolje da objasni taj odnos, odnosno paralelu između stvarnog života i pozorišta. Granice koje…
piše: Ivana Pavićević Ćelava pevačica je prva drama koju je sa 40 godina napisao Ežen Jonesko kada je odlučio da nauči engleski jezik koristeći Asimil metodu kopiranja celih rečenica kako bi ih zapamtio. Kada bi ih ponovno pročitao, osećao se kao da nije učio engleski, nego otkrivao neke zapanjujuće istine, kao to da ima 7…
piše: Jasna Žarković Na kamernoj sceni teatra Hartefakt kuća dvoje glumaca okruženih publikom maestralno se, korak po korak ali unazad, približava zločinu obloženom nedužnim emocijama, poverenjem i radoznalošću, kako to često u životu i biva. Malecka i njen teča – Marta Bogosavljević i Svetozar Cvetković – lako nas uvode u priču o odrastanju u američkoj…
piše: Miona Đenisijević „Počnimo od najočiglednijeg: medijum pozorišne kritike trajniji je od medijuma pozorišta” Jovan Hristić, Pozorište I Za sve one koji se odluče da prave istorijski pregled neke pojave vezane za pozorište, postoji nepisano pravilo koje obavezuje da se počne od Aristotela, čitaj: Poetike. U kontekstu pozorišne kritike, možemo reći da je Aristotelovo…
piše: Đorđe Petrović Predstava Pasivno pušenje u režiji Egona Savina, premijerno izvedena 8. oktobra 2016. godine, i dalje zasmejava gotovo punu salu Zvezdara Teatra. Međutim, čini se da je humor samo sredstvo kojim ćemo lakše prihvatiti neizbežnu realnost. Slanje sarmi ćerki koja studira u Francuskoj čini se kao sasvim bezazlen čin. Briga roditelja da im…
piše: Maša Antonijević Repertoar Jugoslovenskog dramskog pozorišta od pre mesec dana bogatiji je za još jednu predstavu. I to kakvu; Disko svinje u režiji Sima Đukića izvanredno je pozorišno iskustvo. Najpre, odabir glumačkog para nije mogao biti bolji – teško je zamisliti bilo koga drugog u ulozi Svinje i Prcoljka do Veljka Stevanovića i Sare…
piše: Igor Diletant Belopavlović Ova predstava je nastala kao spoj dva umetnička dela, koja oba imaju za svoju centralnu temu zavist među klasičnim muzičarima. Sama radnja (te i veći deo predstave) dramatizovana je verzija romana Gubitnik Tomasa Bernharda. U njemu pratimo trojicu školovanih pijanista – od zajedničkih studija u Beču, sve do kraja njihovih života.…
piše: Ivana Pavićević „Vidljive slike koje ništa ne skrivaju; one izazivaju misteriju i, zaista, kada neko vidi neku od mojih slika, postavlja jednostavno pitanje: ’Šta to znači?’ Ne znači ništa, jer ni misterija ne znači ništa, ona je nepoznata.” Rene Magrit Iluzionistički kvalitet nalik na snove karakterističan je za Magritovu verziju nadrealizma. On je…
piše: Ivana Pavićević Spisateljica Milena Marković odavno već nije samo pisac. Ona nas svojim delima podseća da je i čovek i žena, i majka i ljubavnica, osoba od krvi i mesa, a već za života postala je kult. Milena je sve. Retko ko bi mogao pisati i komentarisati Milenina dela, a to bude zaista relevantno.…
piše: Marija Kovačević Kuzmanović Tramvaj zvani želja američki je klasik dramaturga i scenariste Tomasa Laniera Vilijamsa III, poznatijeg kao Tenesi Vilijams. Zajedno za Arturom Milerom i Judžin O’Nilom, Vilijams se smatra jednim od vodećih pisaca američke dramske književnosti 20. veka koji je, poput svojih savremenika, etablirao moderno dramsko pozorište onakvo kakvo ga danas poznajemo. Uveo…
piše: Igor Diletant Belopavlović U prethodnoj pozorišnoj sezoni je bilo dosta premijera klasika. Velika imena ispod velikih naslova, gde su reditelji kroz minimalizam (koji nikako da mine u našem pozorištu) pokušavali da podvuku vanvremenske poruke. Nažalost, one su najčešće podsećale na čisto popovanje. Kostur sa lentom, kako jednom davno reče kritičar, možda je najbolji opis…