Seks nije tabu tema. Opera Le Grand Macabre Đerđa Ligetija

piše: Jelena Krulj Operski žanr se, od svog nastanka kroz ideju o obnovi grčke tragedije tokom renesanse, preko koncipiranja opere kao „institucije građanskog društva… besfunkcionalne i bezinteresne” kategorije, Vagnerovog pokušaja spasavanja od romantičarske „propasti”, u potpunosti preobrazio tokom postmoderne epohe – opera je postala „scenski medijski spektakl”. Prema rečima Miška Šuvakovića, postmoderna opera je „igra…

Samospoznajni trag u (zvučnoj) vizuri Karlhajnca Štokhauzena

piše: Tina Arsenijević Ime nemačkog kompozitora Karlhajnca Štokhauzena (Karlheinz Stockhausen, 1928–2007. godine) uzima se kao sinonim za jednu od vodećih figura 20. veka u svetu muzike. Novine koje je Štokhauzen podario muzici ostaju simbol velikih vizionarskih stremljenja, propuštajući u sebe božansku inspiraciju koja odjekuje kosmičkim vibracijama. Nakon turbulentnih godina detinjstva i odrastanja koje su bile…

Khruangbin ili kako je Thai Funk ušao na velika vrata svetske muzičke scene

piše: Marija D. Božović Perike, fensi odeća i nova, kvalitetna (fank/psihodelična/indi/soul/dab) muzika stižu pravo iz aviona! Lora Li (Laura Lee) na basu, gitarista Mark Spir (Mark Speer) i bubnjar Donald DJ Džonson (Donald DJ Johnson) čine bend Krangbin (Khruangbin), čije ime u prevodu sa tajlandskog (tai) jezika znači „avion”. Kada bismo njihovu muziku pokušali da…

Dan kada je muzika umrla

piše: Pavle R. Srdić Ovu pesmu nisam čuo u originalu dok nisam čuo obradu. Madoninu obradu, koja je svojevremeno išla dvadeset puta dnevno na MTV i VH1, u spotu u kojem ona, glumeći drugu mladost, igra ispred američke zastave okačene na nekakvom štriku, uz prizore raznih ljudi koji bi trebalo da predstavljaju obične Amerikance. Od…

Muzika u prostoru: Elektronska poema

piše: Sonja Ristić Svetska izložba, počevši od prve zvanične održane u Londonu 1851. godine, doprinosi razvoju umetnosti i većoj vidljivosti različitih dostignuća. Za više od sto pedeset godina postojanja, Svetska izložba iznedrila je značajna umetnička dela, koja su postala simboli prepoznavanja, poput Ajfelove kule i Atomijuma. Jedna od izložbi od velikog značaja za istoriju muzike…

Sve zbog jedne Lusil

piše: Pavle R. Srdić Bio sam mali kada sam prvi put čuo za B. B. Kinga. Te 1997. godine King je gostovao treći i, ispostaviće se, poslednji put u Beogradu. Bila je to velika počast za beogradsku muzičku scenu tih dana. Naročito ako imamo u vidu da se radi o glavnom gradu jedne delimično izolovane,…

Nostalgija u muzičkom i vizuelnom: slučaj Lane del Rej

piše: Dunja Savić Kao pop-ikona čiji je album Norman Fucking Rockwell nominovan za album godine – Lana del Rej izazvala je, kao i mnogo puta do sad, oduševljenje kod publike i kritike. Voleli Lanu del Rej ili ne, morate da priznate da je jedna od retkih pop pevačica koja je skrenula pažnju ljubitelja muzike, bilo…

Mocartov „switch”

piše: Jelena Krulj Pao je Berlinski zid, a Evropa ušla u „doba tranzicije” (odakle se još nismo svičovali u nešto konkretnije), gde se umetnost vrlo dobro snalazi u nekoj vrsti mashup-a prisutnog na celokupnoj sceni, ali i u konkretnim umetničkim delima/tekstovima. Takozvana ozbiljna muzika stvara se obeležena karakteristikama mnoštva različitih pravaca, stilova ili koncepata, pri…

Lenjingrad

piše: Pavle R. Srdić Kraj osamdesetih godina označio je novu eru u međunarodnim odnosima. Doba „perestrojke” u Sovjetskom Savezu je, polako, ali sigurno, najavljivalo promene sa istočne strane „gvozdene zavese”. A te promene nisu bile samo političko-ideološkog karaktera. Zanimljiva je ta hladnoratovska kulturna razmena između tadašnjih svetova. Springstin u Istočnom Berlinu, Elton Džon u Lenjingradu,…

Ljubav u smrti i Vagnerovi junaci

Priča pod nazivom Pesimizam i muzika u napisima Artura Šopenhauera , bila je obeležena datim obećanjem da će naš naredni „susret” biti u znaku upoznavanja sa Vagnerovom (Richard Wagner) recepcijom Šopenhauerove filozofske misli. U tom smislu, naš poslednji „susret” mogao bi se dvojako označiti: u prvom redu, taj „susret” bio je u znaku zalaženja u…

Ezoterik Sati: fuzija života i umetnosti

Francuski kompozitor Erik Sati (Erik Satie, 1866–1925) živeo je i stvarao u jednom veoma specifičnom trenutku društveno-političke i kulturne istorije Francuske. Početkom 20. veka zabeležene su evidentne promene na polju muzike, kulture i umetnosti uopšte. U literaturi se ovo izuzetno dinamično razdoblje, koje obuhvata kraj 19. i početak 20. veka, često naziva fin de siècle…

Nastanak i razvoj žanra krautrok

U periodu sedamdesetih godina prošlog veka dešava se veliki preokret u elektronskoj umetničkoj muzici podstaknut razvojem tehnologije, elektronskih instrumenata, te novim mogućnostima snimanja i manipulisanja zvukom. Isto tako, sedamdesete jesu bitne godine za procvat popularne muzike i pojavu novih žanrova poput disko muzike, new wave-a, sint-popa. Značajno mesto  u popularnoj muzici sedamdesetih godina imao je…

Bitlsi i Indija – Psihodelični orijentalizam

Počevši od 1965. godine, kada je snimljen film Help!, indijska muzika i celokupna hinduistička filozofija počele su da okupiraju članove najpoznatijeg rok benda u istoriji – Bitlse. Naime, ova britanska muzička komedija, u kojoj su glavne uloge poverene Džonu Lenonu, Polu Makartniju, Džordžu Harisonu i Ringu Staru, opisuje komične situacije kroz koje prolaze članovi benda…

Intimni lik Petra Konjovića – sećanje na jednu izuzetnu figuru srpske muzike

U ovom tekstu otkrićete i zaći u jednu duboko personalnu i sentimentalnu dimenziju lika Petra Konjovića (1883‒1970), višestruko značajnog i cenjenog srpskog intelektualca, kompozitora, poete, pedagoga i muzikologa 20. veka, čije ime je poznato svačijem uhu. U intimni lik ovog velikog umetnika uplovićete vrlo lako i spontano, putem sačuvanih ispovesti, misli, zapisa i sećanja Konjovića…