Koga to zapravo volim u Herceg Novom? Bokešku muziku!

piše: Marko Vesić Mići i Fići, ključarima bokeške tradicije Kako sam, uopšte, doputovao u Herceg Novi? Prvi put sa bakom i ujakom kada sam bio sasvim mali, drugi put sa roditeljima, već dovoljno velik da mi idu na živce i da mi se ne letuje sa njima, a treći put – muzikom. Slušajući pesme sa…

Đerđ Ligeti – život i značaj elektronske muzike u stvaralačkom opusu

piše: Mia Matković Đerđ Ligeti (György Sándor Ligeti, 1923–2006), rođen u jevrejskoj mađarskoj porodici, smatra se za istaknutog kompozitora posleratne evropske avangardne muzike. Ligetijevo školovanje u velikoj meri je bilo uslovljeno političkim dešavanjima. Diplomirao je 1949. godine na Muzičkoj akademiji u Budimpešti, gde je od naredne godine podučavao harmoniju i kontrapunkt. Ovaj kompozitor sticao je…

Visoka supkultura – best of both worlds – paradigma nove generacije

piše: Iva Pažin Preplitanje klasične i popularne muzike nije neobična pojava u istoriji muzike. Setimo se samo Erika Satija i klavirskog ciklusa Sport i razonode (Sports et divertissements) iz 1914. godine, koji je tipičan proizvod francuske kulture s početka 20. veka. Osim naslova, koji sam po sebi ukazuje na svakodnevicu, humor i zabavu, u ovom…

The Male Gaze – The Music of Women

piše: Marko Vesić Ako je verovati Žaku Lakanu (Jacque Lacan), kontroverznom francuskom psihoanalitičaru, žena jeste subjekt koji voli da bude submisivan, ali samo naizgled, jer je upravo to prikrivena pozicija moći kojom ona govori: Misleći da upravlja svetom, on samo čini ono na šta ga ja vrlo suptilno navodim. Žena je, takoreći, vladar iz senke…

Queens of the Stone Age – Zlikovci iz pustinje

piše: Branislav Vujčić Ukoliko niste previše zainteresovani za američku rokenrol muziku (i njenu žanrovski raznovrsnu, mnogočlanu i vrlo razuzdanu porodicu), moguće je da niste sasvim svesni činjenice koliko je grupa Queens of the Stone age (Kraljice kamenog doba) ostavila dubokog traga u njenoj novijoj istoriji. Ovaj bend neobičnog imena, predvođen harizmatičnim Džošom Homijem – koji…

Beovizija – prostor estetske i političke borbe

piše: Marko Vesić Tradicionalno, sa povremenim pauzama nastalim usled ekonomskih i političkih kriza, Srbija svake godine bira svog predstavnika za Evroviziju, internacionalno takmičenje koje je zvanično nastalo 1956. godine kao važan integrativni faktor evropskih država nakon Drugog svetskog rata odvojivši se od svog prethodnika – muzičkog takmičenja u Sanremu koje datira iz 1951. godine. Nimalo…

Džon Kejdž – Estetika indiferentnosti

piše: Mia Matković Identitet umetnika poput Džona Kejdža (John Cage, 1912–1992) je veoma složen. Podrazumeva kako poziciju stvaraoca – kompozitora i pesnika – tako i poziciju filozofa/teoretičara koji je „iz temelja uzdrmao tradicionalni koncept umetničkog dela”  kroz svoj hibridni stvaralački opus. Stvarao je u domenu muzike, fluksusa, performansa i drugih umetničkih praksi, insistirajući na intermedijalnosti…

Otkud nama državna muzička škola?

piše: Dušica Mladenović Obično, kada govorimo o prvoj muzičkoj školi u Srbiji, prvo pomislimo, ili čujemo za školu „Mokranjac” u Beogradu. Međutim, postojali su brojni pokušaji osnivanja ustanove muzičkog obrazovanja – uspeli i neuspeli – koji su prethodili konačnom utemeljenju državnog muzičkog školstva u našoj zemlji. Da li ste znali da je ovaj proces –…

Čekaj, i to je muzika?! #7 inovativnih kompozicija koje su obeležile vekove za nama

piše: Marko Vesić Inovativnost u stvaralaštvu, insistiranje na drugačijim pristupima materijalu i njegovoj obradi (bilo da je reč o zvuku, glini – auditivnoj, taktilnoj ili vizuelnoj prirodi dela) i/ili publici, odnosno komunikaciji sa njom, neke su od najvažnijih dimenzija savremenog umetničkog izraza. Ipak, kompozitori su i ranije tokom istorije pokazivali različite tendencije ka eksperimentu, drugačijim…

Džef Bakli – kraljević i prosjak muzike devedesetih

piše: Branislav Vujčić U njegovim pesmama sve noći su besane. Tu kao da je uvek gluvo doba, veštičji čas, limbo između večeri i zore, melanholična ničija zemlja između košmara i buđenja, čežnje i ispunjenja. U njegovim pesmama, bilo autorskim ili obradama (koje je uvek birao po snažnom ličnom afinitetu, uvek ih saobražavajući sopstvenom kreativnom senzibilitetu,…

VooDoo piano duo i koncerti za bebe

piše: Mia Matković Da li ste čuli za koncerte za bebe? Jeste li znali da u Beogradu postoje koncertne sezone i za naše najmlađe? Poznato nam je da bebe vole muziku, i da uživaju u muzici još u prenatalnom periodu svog života. Od svih umetnosti, muzika je najprijemčivija čoveku. Ona predstavlja moćno sredstvo kada je…

Pola veka lepljivih prstiju

piše: Branislav Vujčić  Iako još uvek nije sasvim na izmaku, već i sada se može reći da je ovo definitivno bila čudna godina za Rolingstonse. Sa jedne strane, taman kada su, čini se, i sami Stonsi poverovali u mit o sopstvenoj besmrtnosti, smrt je odnela bubnjara Čarlija Votsa koji je, kako se navodi u zvaničnoj…

List i nedostižni raj

piše: Dušica Mladenović Franc List (1811–1886) bio je mađarski pijanista, virtuoz, kompozitor, dirigent i pisac literature o muzici. Već kao dete postaje poznat zahvaljujući muzičkim sposobnostima, konkretno u oblasti izvođaštva, te ga bečka i pariska aristokratija, pored mađarske, vrlo brzo prihvata i podržava u daljem napretku. List je bio zvezda salonske muzike negovane u pomenutim…

(Preludijum za) popodne jednog fauna

piše: Sonja Ristić Muzika je kroz istoriju uglavnom kasnila za ostalim umetnostima kada je smena stilskih pravaca u pitanju. Međutim, s vremenom se to kaskanje smanjivalo i, došavši do epohe impresionizma, muzika se priključila svega dvadesetak godina nakon slikarstva i književnosti. Paralele među različitim granama umetnosti bile su brojne – način korišćenja akorda nalikovao je…