Šarl Bodler

Stvaralaštvo Šarla Bodlera ne može se svrstati u neki određeni pravac zbog toga što je on zapravo preteča simbolizma koji se tek kasnije razvija u onom pravcu u kojem ga danas poznajemo. Njegova poezija je odraz njegovog života, razvratnog i buntovničkog ponašanja, misli otuđenog i revoltiranog pesnika. Bodler je uveo estetiku zla i kult ružnog,…

High Fidelity: Šta o(p)staje od naših ljubavi?

Bi-Bi-Si je još davne 1942. godine premijerno emitovao sada već legendarni radio program pod nazivom Desert Island Discs (Muzika za pusto ostrvo), u kome gost emisije ima jedinstvenu priliku da izabere nekoliko pesama, knjigu i predmet od značaja koje bi poneo sa sobom na pusto ostrvo. Sama ideja nasukanosti i izolacije, propraćena primamljivom ponudom da…

Prometej — večna inspiracija ili način života?

U savremenoj literaturi poznato je šest mitova o Prometeju, ali mit koji je zavredeo najveću pažnju pisaca i pesnika širom sveta jeste mit u kojem je Prometej ukrao vatru od bogova sa Olimpa i podario je ljudima. Na taj način Prometej ne pruža čoveku samo mogućnost da se ogreje i ispeče hranu koju će jesti,…

„Lovac u žitu”

Džerom Dejvid Selindžer rođen je 1919. godine u imućnoj porodici koja je živela u Njujorku, tačnije u Park aveniji. Iako je bio loš student, bio je dobar pisac. Tri stvari su ostavile dubok trag u Selindžeru – urođena fizička mana koja ga je psihički mučila, ljubav sa Unom O’Nil i ratna dešavanja. Ljubav sa Unom…

Zašto Radovan nije smeo da se raduje?

U delima Davida Albaharija ne srećemo se sa detaljnim opisima prirode ili enterijera; pisac se ne trudi toliko da nam predstavi šta se nalazi oko glavnog aktera, već mu je bitno šta se dešava u njemu samom. Interesantno je primetiti da Albahari za svoje junake vrlo često uzima profesore i umetnike uopšte. Ti isti profesori,…

Nihil sub sole novi: O poeziji digitalnog doba

Ako je slavni adept i prorekao da poeziju će svi pisati, danajsko doba zasigurno prepoznaje drugu krajnost tog prokletstva – pjesništvo kome je perfekcionizam mana, a manjkavost opsesija sada ne biva ništa drugo do vrsta asocijativnog pisanja koje se otrglo kontroli. Vaistinu, poeziju će svi pisati, ne iskupljujući se ni bogovima ni ljudima za nemoć…

Dve strasti – sport i književnost

Da, lepota igre, ali ne nikakvo navijanje. Ja nisam navijač. Ivo Andrić, naš jedini nobelovac, pored pisanja nalazio je vreme i za sportske aktivnosti. Andrić nije bio samo posmatrač, već je bio član Veslačkog kluba Beograd (današnje Crvene zvezde) sve do odlaska u Berlin, kada je ostavio uputstva upravi da njegov čamac ustupe na upotrebu…

Tanani spisateljski senzibilitet Virdžinije Vulf

Virdžinija Vulf jedna je od najznačajnijih modernističkih književnica čija pisana zaostavština umnogome svedoči o mnogobrojnim eksperimentalnim poduhvatima koji su okarakterisali njeno stvaralaštvo. Rođena 1882. godine, živela je i stvarala u turbulentnom periodu kada su mnoga znanja, koja su se uzimala kao stalna, preispitivala i iznova stvarala. Nesigurnost se iz duha vremena prenela i u pisano…

Šta slavimo 16. juna na Blumsdej?

Blumsdej je praznik koji se 16. juna verovatno najushićenije proslavlja u Dablinu, ali i u ostatku sveta. Naziv je dobio po glavnom junaku romana Uliks, Leopoldu Blumu. Na ovaj dan, ljubitelji Džejmsa Džojsa i njegovog dela izvode i/ili čitaju Uliksa, kako pred publikom tako i privatno, oblače se u edvardijanske haljine ili odela, doručkuju ono…

Motiv ljubavi u „Stražarskoj pesmi” Bore Đorđevića

Borisav Bora Đorđević je dobitnik nagrade Ivo Andrić za najbolju knjigu 2017. godine, Pusto ostrvo, koju je objavila izdavačka kuća Arte iz Beograda. Predsednik žirija, Emir Kusturica, saopštio je tu odluku novinarima, a  žiri, koji je dodelio nagradu Bori Đorđeviću, čine profesor dr Jovan Delić, književnici Muharem Bazdulj i predsednik Upravnog odbora Andrićevog instituta, Matija…

(Ipak) Šekspir, a ne Šekspiri

Poštovani čitaoče, ukoliko niste ispratili naš članak iz oktobarskog broja, a koji se bavi teorijama osporavanja Šekspirovog autorstva, savetujem Vam da pre ovog pročitate njega. Dakle, gotovo svi akademici kojima je Šekspir polje interesovanja slažu se da je osoba koju nazivamo Šekspir, onaj Vilijam Šekspir, rođen u Stratfordu na Avonu 1564. i koji je tamo…

Ko je bio taj Sava Savanović?

Svako od vas je makar nekada čuo za Savu Savanovića. Ako niste čitali pripovetku Milovana Glišića Posle devedeset godina, onda ste možda gledali film Đorđa Kadijevića Leptirica. Ako niste ni jedno ni drugo, onda ste možda čuli nekada od nekoga da spominje jednog poznatog vampira, Savu Savanovića, koji je godinama mučio stanovnike sela Zarožja pokraj…

O jednoj ljubavi najvećeg srpskog književnog kritičara

„Ne znate Vi, Mihize, šta je za Srbe tog vremena značio Skerlić. Nikada ni pre, ni posle njega, nijedan kritičar, ma šta kritičar, nijedan živi pisac nije imao toliki ugled i takav glas u našem narodu.“ -Veljko Petrović u obraćanju Borislavu Mihajloviću Mihizu Čovek čija je književna reč svojevremeno bila neprikosnovena, čije su ocene razapele…

Tragom Harlemske renesanse

Kao i većina pokreta, Harlemska renesansa se ne može strogo vremenski omeđiti, ali se smešta u period između Velike migracije sa ruralnog Juga na urbani Sever i Velike depresije (okvirno 1918–1937). Harlem u Njujorku je u toku naznačenih decenija odigrao ulogu kulturne Meke, jezgra koje je okupilo neke od najznačajnijih afroameričkih glasova. U ovom kontekstu,…

Erotika u književnosti – od stare Grčke do danas

Poslednjih godina erotska književnost doživela je procvat. Ipak, erotika u književnosti nije nova i, iako se granice stalno probijaju, vredi pomenuti pionire ovog žanra. Početke erotske književnosti nalazimo još u davnoj prošlosti. Možda i danas najpoznatija knjiga tog tipa je Kama Sutra pisana na sanskritu. Starogrčka pesnikinja Sapfa pevala je o čulnoj ljubavi još u…