Ima li izlaza iz čiklit matriksa?

Emi Abrahamson, Kako se zaljubiti u muškarca koji živi u žbunu Ljubavna priča između devojke iz srednje klase i beskućnika – premisa romana zvuči kao savremena bajka, ali ima korene u stvarnosti: autorka je upoznala muža dok je živeo na ulicama Amsterdama, a ona bila u turističkom razgledanju. Pošto je anegdota o njihovom upoznavanju omiljena…

Transgresivna fikcija, šta je to?

Kada biste prosečnog čoveka koga ste sreli na ulici pitali šta misli o Borilačkom klubu ili Rekvijemu za snove ili Američkom psihu najverovatnije bi vam odgovorio: „Ooo da, to su super filmovi!” ili „Čuo sam za te filmove ali ih nikada nisam pogledao” ili „Prvo pravilo borilačkog kluba je ne pričati o borilačkom klubu”. Kako…

Aristofan, “Žabe”

Aristotel u svojoj Poetici kaže da je komedija nastala od faličkih pesama koje su se pevale u vreme trajanja obreda koji je služio da se umilostivi demon plodnosti, a kasnije su obredi postali deo Dionizija. Pre razvoja takve komedije postojali su komediografski oblici – megarska farsa i dorska komedija. Glumci u tim primitivnim komedijama oponašali…

Pod nebom Pariza – knjižara „Šekspir i družina”

Svi putevi vode u Rim, ili možda ipak vode u Pariz – dilema je koja se ne može razrešiti tako lako, baš kao ni ona o starosti kokoške i jajeta, o kojoj i dalje diskutujemo u raznim etapama života. No, oni koje put odvede (i nadamo se mnogo puta vrati) u Pariz, na spisak kulturnih…

Fiziologije – Silvijus i Onore Domije kao dijagnostičari modernog društva

Reč fiziologija u naslovima književnih dela upućuje na niz ilustrovanih, uglavnom jeftinih knjižica, istoimenog žanra nastalog i nestalog tokom 19. veka. Termin fiziologija preuzet je iz prirodnih nauka poput biologije i medicine, te se korišćenjem stručne terminologije prirodnih nauka objašnjavaju fenomeni društva koji se tumače kao njegove bolesti. Najveću popularnost žanr doživljava sredinom veka, a…

“Sonetni venac” France Prešern

Najznačajnija figura slovenačkog romantizma, iako je objavio samo jednu zbirku pesama (Poezije) je France Prešern. Početak njegovog stvaralaštva karakteriše humorom obojeno viđenje sveta i ljubavi, kasnije pesnik biva suočen sa nevoljama i nepravdama kako na ličnom, tako i na društveno planu, pesme postaju teže i više pesimističke, a na kraju svog pesničkog puta dolazi do…

Šarl Bodler

Stvaralaštvo Šarla Bodlera ne može se svrstati u neki određeni pravac zbog toga što je on zapravo preteča simbolizma koji se tek kasnije razvija u onom pravcu u kojem ga danas poznajemo. Njegova poezija je odraz njegovog života, razvratnog i buntovničkog ponašanja, misli otuđenog i revoltiranog pesnika. Bodler je uveo estetiku zla i kult ružnog,…

High Fidelity: Šta o(p)staje od naših ljubavi?

Bi-Bi-Si je još davne 1942. godine premijerno emitovao sada već legendarni radio program pod nazivom Desert Island Discs (Muzika za pusto ostrvo), u kome gost emisije ima jedinstvenu priliku da izabere nekoliko pesama, knjigu i predmet od značaja koje bi poneo sa sobom na pusto ostrvo. Sama ideja nasukanosti i izolacije, propraćena primamljivom ponudom da…

Prometej — večna inspiracija ili način života?

U savremenoj literaturi poznato je šest mitova o Prometeju, ali mit koji je zavredeo najveću pažnju pisaca i pesnika širom sveta jeste mit u kojem je Prometej ukrao vatru od bogova sa Olimpa i podario je ljudima. Na taj način Prometej ne pruža čoveku samo mogućnost da se ogreje i ispeče hranu koju će jesti,…

„Lovac u žitu”

Džerom Dejvid Selindžer rođen je 1919. godine u imućnoj porodici koja je živela u Njujorku, tačnije u Park aveniji. Iako je bio loš student, bio je dobar pisac. Tri stvari su ostavile dubok trag u Selindžeru – urođena fizička mana koja ga je psihički mučila, ljubav sa Unom O’Nil i ratna dešavanja. Ljubav sa Unom…

Zašto Radovan nije smeo da se raduje?

U delima Davida Albaharija ne srećemo se sa detaljnim opisima prirode ili enterijera; pisac se ne trudi toliko da nam predstavi šta se nalazi oko glavnog aktera, već mu je bitno šta se dešava u njemu samom. Interesantno je primetiti da Albahari za svoje junake vrlo često uzima profesore i umetnike uopšte. Ti isti profesori,…

Nihil sub sole novi: O poeziji digitalnog doba

Ako je slavni adept i prorekao da poeziju će svi pisati, danajsko doba zasigurno prepoznaje drugu krajnost tog prokletstva – pjesništvo kome je perfekcionizam mana, a manjkavost opsesija sada ne biva ništa drugo do vrsta asocijativnog pisanja koje se otrglo kontroli. Vaistinu, poeziju će svi pisati, ne iskupljujući se ni bogovima ni ljudima za nemoć…

Dve strasti – sport i književnost

Da, lepota igre, ali ne nikakvo navijanje. Ja nisam navijač. Ivo Andrić, naš jedini nobelovac, pored pisanja nalazio je vreme i za sportske aktivnosti. Andrić nije bio samo posmatrač, već je bio član Veslačkog kluba Beograd (današnje Crvene zvezde) sve do odlaska u Berlin, kada je ostavio uputstva upravi da njegov čamac ustupe na upotrebu…

Tanani spisateljski senzibilitet Virdžinije Vulf

Virdžinija Vulf jedna je od najznačajnijih modernističkih književnica čija pisana zaostavština umnogome svedoči o mnogobrojnim eksperimentalnim poduhvatima koji su okarakterisali njeno stvaralaštvo. Rođena 1882. godine, živela je i stvarala u turbulentnom periodu kada su mnoga znanja, koja su se uzimala kao stalna, preispitivala i iznova stvarala. Nesigurnost se iz duha vremena prenela i u pisano…

Šta slavimo 16. juna na Blumsdej?

Blumsdej je praznik koji se 16. juna verovatno najushićenije proslavlja u Dablinu, ali i u ostatku sveta. Naziv je dobio po glavnom junaku romana Uliks, Leopoldu Blumu. Na ovaj dan, ljubitelji Džejmsa Džojsa i njegovog dela izvode i/ili čitaju Uliksa, kako pred publikom tako i privatno, oblače se u edvardijanske haljine ili odela, doručkuju ono…