Na rubovima papira – novinari i njihova književna remek-djela

piše: Ermina Ribić Raznovrsni diskursi i stilovi pisanja nikada neće biti rigorozno odvojeni jednom utvrđenim pravilima, a koliko novinarstvo može pomoći književnicima u stvaranju jasno predočavaju brojne razlike između ova dva pojma. Fakcija naspram fikcije, sažetost protiv detaljnosti, informacija spram poruke – bile bi to samo neke od ključnih razlika između književnosti i novinarstva. No,…

Negujete li svoju arete?

piše: Nevena Stajković Pojam arete potiče od starogrčke reči ἀρετή i prevodimo je kao izvrsnost, vrlina. A ko bi drugi bio nosilac vrline, ako ne starogrčki junaci? S tim u vezi razvio se i koncept aretičke etike, prisutan u Homerovim epovima Ilijada i Odiseja. Ilijada opeva poslednju godinu Trojanskog rata koji je trajao deset godina,…

Prekoračenje erotskog u romanu Djevojka O

piše: Ermina Ribić Roman Djevojka O (Story of O) izašao je 1954. godine i potpisan je pseudonimom Polin Reaž. Kada je prvi put ugledao svjetlo književnog dana u Parizu, mnogobrojna publika vjerovala je da je ovaj roman mogao napisati samo muškarac. Da li su čitatelji i čitateljice u sadizmu muških likova i mazohizmu ženskih prepoznali…

Matica srpska

piše: Nevena Stajković U ulici Matice srpske 1 u Novom Sadu nalazi se, pogađate, Matica srpska. Jedna od najstarijih srpskih književnih, kulturnih i naučnih institucija osnovana je u Pešti, u Tekelijanumu, 4. odnosno, 16. februara 1826, da bi 1864. godine bila preseljena u Novi Sad, a svoj konačni dom pronalazi 1927. u zadužbinskom zdanju Marije…

Drakula – prvi vampir u evropskoj književnosti

piše: Ermina Ribić Sve popularnija figura vampira u suvremenoj književnosti, ali i na filmu, duguje mnogo devetnaestovjekovnoj fikciji. Nadnaravno, zavodljivo biće uvijek žedno krvi, slika je koju je podarilo davno viktorijansko doba. Nakon uzbudljivih i kreativnih večeri koje su provodili u Švicarskoj, Meri Šeli, Lord Bajron, Džon V. Polidori i Persi B. Šeli svjesno ili…

Sumrak humanizma – Špilmanov Pijanista

piše: Ermina Ribić Platon je u projektu svoje idealne države protjerao sve pjesnike jer je smatrao da su suviše štetni za savršeno društvo. I zaista, svaki zapis, svjedočenje ili plod puke imaginacije nikada ne bi našli mjesto u ovakvoj državi. Štetnost istine ili fikcije utjecala je na umove građana i kvarila ih. Srećom, mi ne…

Neuhvatljiva Džoun Didion (2. deo) – Narav je čoveku sudbina

piše: Milica Marjanović „A tamo, u Americi, tamo bismo radili i ti i ja. Tamo ima naših škola na kojima treba učiteljicâ. I ja bih našao rada, jer tamo su svi poslovi svima otvoreni i pristupačni. Bili bismo slobodni i srećni. Sve bih ja to izveo, samo ako ti hoćeš… ako pristaješ.”  Ivo Andrić, Na…

Autobiografija Branislava Nušića: tekst života ili život kao tekst?

piše: Ermina Ribić Autobiografija Branislava Nušića počinje piščevim predgovorom u kojem objašnjava zašto se odlučio na takav spisateljski poduhvat: „Ako je dami ružan struk, krojačica će napraviti hiljadu mašnica da ga pokrije; ako je književniku ružna prošlost, biograf će izmisliti hiljadu anegdota da je zamaže.”                                                                               Autobiografija, Branislav Nušić Na taj nas način Nušić uvodi…

Milan Ćurčin – avagardist bez avangarde

piše: Nevena Stajković Milan Ćurčin rođen je 14. novembra 1880. godine u Pančevu. Tu je završio osnovnu školu, dok je u gimnaziju išao u Novom Sadu. Na studije odlazi u Beč, gde je 1904. godine doktorirao slavistiku i germanistiku za tezom Srpska narodna poezija u nemačkoj literaturi. Radio je kao docent Beogradskog univerziteta na Katedri…

Štefica Cvek i Dunja u raljama života

piše: Nevena Stajković Roman, ili bolje rečeno antiroman, Štefica Cvek u raljama života Dubravke Ugrešić izašao je 1981. godine. Samo tri godine kasnije doživeo je ekranizaciju. Film U raljama života režirao je Rajko Grlić, a ulogu Štefice Cvek briljantno je tumačila Vitomira Lončar. Kao što nam se u knjizi na nekim mestima obraća sama spisateljica…

Plav san kameni

piše: Nevena Stajković Naš veliki književni kritičar Nikola Milošević uspeo je jednom sintagmom da odredi pesništvo Stevana Raičkovića, uprkos tome što se ono otima klasifikacijama savremene poezije. Nazvao ga je sintezom klasičnog i modernog. Zasluga za povratak forme soneta u našu savremenu poeziju pripada Branku Miljkoviću, ali mu je Raičković svesrdno pomogao u tome. On…

Delija devojka

piše: Nevena Stajković U našoj narodnoj književnosti delijom se naziva naočit, mlad i hrabar momak. Međutim, šta se dešava kada devojka postane delija? Motiv delije devojke internacionalni je motiv prisutan u epskim pesmama o devojkama koje oblače muško odelo, nose oružje i, uopšte, preuzimaju rodnu ulogu muškarca. U knjizi Antologija Delija devojka,koju je priredila Jelena…

Fingl O’Fleatri Vilis pisao je i bajke

piše: Nevena Stajković Malo ljudi zna ko je Fingl O’Fleatri Vilis. On je irski pisac rođen u Dablinu 16. oktobra 1854. godine. Majka ga je odgajala kao devojčicu sve do devete godine, međutim, s vremenom je postao isuviše krupan za tu ulogu. Živeo je u Londonu, bio srećno oženjen i imao je dva sina. U…

Ćaskate li sa taksistima?

piše: Nevena Stajković Zbirka priča Srneća leđa Ana Marije Grbić ugledala je svetlost dana 2021. godine. Knjiga je podeljena u šest celina – Ptice beže iz predgrađa, Na usta, Srneća leđa, Crtice iz minibusa, Skorosmrtnica i Vatrometi – a svaka celina krije po nekoliko priča o ljudima iz susedstva, iz prodavnica, sa fakulteta, iz čekaonica…