piše: Mladen Ilić Tuga, očaj, praznina, uključen televizor u pozadini, učestalo izlaženje i pozivanje prijatelja, šetnja kroz prirodu, slušanje muzike u šetnji. Sva ova osećanja, raspoloženja i ponašanja ulaze u svežanj fenomena koje povezujemo sa usamljenošću. Sa druge strane, samodovoljnost, mir, posvećenost, čitanje knjige kod kuće, neka vrsta blagostanja su fenomeni koje povezujemo sa samoćom…
piše: MoonQueen Moda ženskih putopisa u zapadnom svetu započeta je već sredinom 18. veka zapisima supruge engleskog ambasadora u Osmanskom carstvu, lejdi Meri Montagu, koja je, zahvaljujući svom polu, među prvima dobila pristup do tada skrivenim i mistifikovanim delovima orijentalne kulture – haremima. Njena pisma u kojima se opisuje tajantsveni život islamskih žena budiće maštu…
piše: Tisa Milić Zašto se dete kuva u palenti je predstava kojom autorka Marta Bjelica istražuje mogućnost spajanja izvođačkih praksi savremenog cirkusa i dramskog teatra. To je, takođe, i njen master rad na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, a do sada je odigrana na Bitefu, na festivalu Cirkobalkana i u Kragujevcu. Rediteljka i performerka uzima…
piše: Branislav Vujčić Iako još uvek nije sasvim na izmaku, već i sada se može reći da je ovo definitivno bila čudna godina za Rolingstonse. Sa jedne strane, taman kada su, čini se, i sami Stonsi poverovali u mit o sopstvenoj besmrtnosti, smrt je odnela bubnjara Čarlija Votsa koji je, kako se navodi u zvaničnoj…
piše: Tamara Živković Roman Ljubav u slučaju opasnosti je priča o pet žena čije su sudbine izukrštane bilo prijateljstvom, bilo suparništvom, bilo sestrinskim odnosima ili slučajnim susretima. To su Paula, Judit, Brida, Malika i Jorinda. Svako poglavlje romana donosi priču o životu jedne od tih pet žena, o onim prelomnim, određujućim trenucima u životu, u…
piše: MoonQueen Kada se govori o inovacijama koje su umetnici impresionizma uveli u slikarsku praksu među najvažnijima ističu se verno prikazivanje svetlosti, neobično kadriranje scena čiji se akteri ne nalaze uvek u središtu platna i teme modernog života druge polovine 19. veka. Sve ove odlike novog i, u vremenu u kojem se pojavio, prilično buntovničkog…
piše: MoonQueen U oktobru vas vodimo u Veliku galeriju Doma vojske na izložbu slika Moma Kapora nazvanu Najlepše priče, koja će za beogradsku publiku biti otvorena do 6. novembra. Među izloženim slikama videćete nekoliko poznatih ostvarenja koja su se našla na koricama pojedinih Kaporovih romana, ali i slike iz privatnih kolekcija koje su ovom prilikom…
piše: Marija Čabarkapa Stefan Lukić je vizuelni umetnik koji živi i stvara u Beogradu, dok poreklo vodi iz Užica. Ove godine konkurisao je za nagradu Dimitrija Bašičevića Mangelosa koja se dodeljuje mladim umetnicima još od 2002. godine. Iako slikar po formalnom obrazovanju, Stefan već neko vreme eksperimentiše u dosta mlađem mediju – performansu. Nakon radova…
piše: Ana Samardžić Rubrika Detalj za kraj svaki put donosi neko drugo umetničko delo, tako da se ime autora i naziv dela ne pominju nigde u tekstu. Ideja je da na osnovu jednog detalja kompozicije sami saznate o kom delu i umetniku je reč i da svoje odgovore podelite sa nama u komentarima na tekst…
piše: Pavle R. Srdić Da ova kolumna ne bi bila totalno prepuštena na volju, potrudila se uređivačka politika voljenog nam časopisa. Naime, ovo je taj mesec u godini kada se (već tradicionalno) moram uklopiti u tematiku broja. Ali i ovaj put sam uspeo nešto da nađem za moje drage čitaoce, a da bude inspirisano Danteovom…
piše: Nevena Stajković Na samom početku priče o Danteovoj Božastvenoj komediji bilo bi dobro naglasiti da je sam Dante svoje najznačajnije delo nazvao samo – Komedija. Zašto? U vreme u kojem je Dante pisao, svako delo koje je imalo srećan kraj bilo je nazivano komedijom, nasuprot tragediji koja počinje i završava se – tragično. Tek…
piše: MoonQueen „Vi što ulazite – ostavite svaku nadu!” piše na vratima pakla, sudeći po istoimenom delu italijanskog pesnika Dantea Aligijerija nastalom početkom 14. veka. Od perioda poznog srednjeg veka i rane renesanse, čije je preklapanje u Italiji obeležila, između ostalih, upravo Danteova vanvremenska Božanstvena komedija, predstave pakla, čistilišta i raja u evropskoj umetnosti postaju…
piše: Marko Vesić Albera Kamija, poznatog pisca i nobelovca poreklom iz Alžira, čitalačka publika poznaje, pre svega, preko njegovog kratkog, ali intrigantnog i misaono prilično teškog romana Stranac. Međutim, Alber Kami je mnogo više od toga i svako ko ga uistinu poznaje, priznaje mu dve stvari – britak i direktan stil, ali pre svega iskrenost…
piše: Igor Diletant Belopavlović U periodu koji, nažalost, još uvek nije iza nas, prirodno je da se sve češće razmišlja o (ne?)mogućnosti života nakon smrti – ako postoji, kakav je, i da li možemo uraditi nešto ovde da bi nam tamo bilo bolje? Ipak predstava Sabirni centar Dušana Kovačevića, umesto koncepta da dobijamo kakvu nagradu…
piše: Dušica Mladenović Franc List (1811–1886) bio je mađarski pijanista, virtuoz, kompozitor, dirigent i pisac literature o muzici. Već kao dete postaje poznat zahvaljujući muzičkim sposobnostima, konkretno u oblasti izvođaštva, te ga bečka i pariska aristokratija, pored mađarske, vrlo brzo prihvata i podržava u daljem napretku. List je bio zvezda salonske muzike negovane u pomenutim…