Carstvo nebesko – smislio je neko

Predstava je premijerno izvedena na ovogodišnjem Bitefu. Radi se o koprodukciji Narodnog pozorišta sa Bitef teatrom, dok režiju potpisuje slovenački proslavljeni reditelj Jernej Lorenci. Prvi čin se odigrava na sceni Raša Plaović, dok se za drugi predstava seli u Bitef teatar nekoliko ulica niže. Zanimljiv koncept i prijatna šetnja za sumiranje proživljenog tokom prvog čina.  Predstava je rađena metodom radionice, gde ne postoji fiksni dramski tekst koji se priprema i izvodi, nego je tekst nastajao iz rediteljevog izbora teme kojom je hteo da se bavi i procesa rada sa dramaturgom i glumacima. Takav pristup za svrhu ima ličnije uključivanje svih kreativnih delova ekipe, pogotovo glumaca, u želji da se postigne što neposredniji odnos sa publikom, gde bi oni izrazili svoj lični stav prema temi kojom se bave kroz tekst koji izgovaraju pre nego interpretirajući već postojeći.

Dramski tekst ne nudi puno u smislu razvoja radnje ili uspostavljanja odnosa i građenja pojedinačnih likova kao individua. U ovom slučaju replike koje glumci izgovaraju su uglavnom sastavljene od epskih pesama kosovskog ciklusa i predanja koja su sa tim periodom povezana. Tako ćete imati priliku da čujete kako su se car Lazar i carica Milica upoznali kao i stihove pesme sa njihovim imenom, koja će se poput refrena ponavljati kroz predstavu.

Iako glumci predstavljaju na momente konkretne istorijske i fiktivne ličnosti, oni su više u  funkciji određenih emocija, kao što su ljubav, bes, mržnja, samosažaljenje itd, koje te ličnosti nose. Sedeći u jednom redu stolica oni gotovo bez međusobne interakcije dele sa publikom sav taj emotivni naboj. Često se preklapajući i boreći za pažnju publike, stvaraju osećaj netrpeljivosti među likovima koji će kulminirati na kraju prvog čina kada će se glumci raštrkati i bukvalno samo otići sa bine, ostavljajući publiku sa „gorkim ukusom u ustima”. Ako budete gledali predstavu, razmislite ko od glumaca predstavlja koju emociju.

Izlazeći iz pozorišta, učinilo mi se da su oni slika celog našeg društva  –  tadašnjeg i današnjeg, jer se u suštini ništa nije promenilo. Ambicije i strahovi funkcionišu na isti način kao i onda, samo možda ne u tim ekstremima. Želja za moći, nepoverenje, izdaje, laži, zavere, ljubavi i čežnje, su „bolesti” sa kojima ni danas ne znamo bolje da se nosimo i sve to će glumci odigrati u svoj svojoj sirovoj snazi. To će pokrenuti svakoga ko predstavu bude pogledao da u sebi prepozna te osobine. Na taj način Carstvo nebesko uspeva da prikaže univerzalnost ljudskih sudbina nevezano za vremenski period u kome se dešavaju. U trenutku kada je sve delovalo bespovratno teško i negativno dolazi stvarna isceliteljska vrednost ovog komada. Preselivši se u Bitef teatar iz potpune disharmonije kojom se prvi čin završio, glumci dočekuju publiku sedeći okrenuti jedni prema drugima i leđima prema publici koja ih okružuje. Korak po korak netrpeljivost se razgrađuje i uspostavlja se osećaj zajedništva među glumcima na sceni. Od individua koje su bili na početku postaju deo celine koja počinje da deluje kao jedno telo. Između njih se opet budi toplina, kroz seriju ispovesti oni se opraštaju jedni od drugih i na tome se predstava završava.

U tom trenutku nisam znao šta da mislim i trebalo mi je još nekoliko dana da saberem utiske od te noći. Sa jedne strane, predstava se bavi nasleđem kosovskog boja i to automatski nosi političke asocijacije, a to jednostavno nije nešto što mi je primamljivo, sa druge strane mislim da predstava nadrasta tu tematiku i koristi je samo kao sredstvo da motiviše i uputi publiku ka potencijalnim prostorima za introspekciju.

Pozorišni dodatak

Trudim se da svakog meseca mali deo svoje rubrike odvojim da bih sa vama podelio web stranice i linkove za koje mislim da bi bili korisni ili bar zanimljivi svim ljubiteljima pozorišta.

Ako vas interesuje glumačka igra i dometi koji su na tom polju postignuti, potražite i pročitajte malo o čoveku po imenu Jerži Grotovski (Jerzy Grotowski) , možda će vam biti interesantan, a pogledajte ovde i ovde o čemu se radi.

piše: Nenad Tesla