piše: Ivan Veljković
izvor i crtež: Minas Halefom
U prošlom broju…
„Da, ovo je međunarodna avantura, i to na nekoliko nivoa.”
Evo vam jedne nepoznanice – afrički strip. Dakako, teško je doći do istog iz milion i jednog razloga (gde je manjak finansija zapravo najblaži od niza izazova), a čak i čitanje onlajn predstavlja problem. Jezička barijera je tu, čak i kada izvestan autor svoje delo prevede na jedan od svetskih jezika, ili pak priča lokalnom varijantom istog. Bezbroj stavki, bezbroj rukavaca na koje treba obratiti pažnju, a tek smo počeli. Prema tome, kako se upravljati kada sve to uzmemo u obzir?
Pa, krenućemo sitnim koracima, koji opet deluju kao ogromni. Jedan od takvih – sitan, a ogroman – desio se tokom saradnje Etiopije, Srbije i Bosne i Hercegovine. Naime, izvorni strip o kome će ovde biti reč, Aga, najpre je objavljen u matičnoj Etiopiji. Onda je, naporima Ambasade Republike Srbije u prestonici Etiopije, Adis Abebi, a posebno naporima ondašnjeg ambasadora Aleksandra Ristića, strip došao i do domaćih prostora, uslovno rečeno. Izdavač koji se odvažio da ovaj, po svoj prilici, prvi etiopski grafički roman objavi na srpskom jeziku jeste Deveta dimenzija iz Republike Srpske. Interesantno je navesti da je iste godine ovaj izdavač predstavio balkanskoj publici i prvi grafički roman jednog kineskog autora, no o tom – potom. Ovde nam je u fokusu Aga.
A o čemu je reč u Agi? Istoimeni junak stripa je istorijska ličnost Abdisa Aga, borac koji je tokom drugog Italijansko-abisinijskog rata (vođenog 1935–1936. godine) ranjen i docnije uhvaćen. Sa samo 17 godina, mladi Aga je prebačen prvo na Siciliju, pa onda na ostrvo Azinara u okolini Sardinije. Unutar ovog vojnog logora je upoznao mnoštvo ljudi, poput kćerke etiopskog cara Hajla Selasija i, ključno je navesti, jugoslovenskih vojnika, poput kapetana Julija Kačića. Sa ovim jugoslovenskim vojnicima, ali i vojnim zatvorenicima sa drugih strana meridijana, Aga je planirao eventualno bekstvo sa ostrva, što je, matematičkom progresijom, preraslo u gerilski rat na prostoru Italije. Već odabran kao predvodnik i major (čin su mu dodelili upravo kolege gerilci), Aga je, u džipovima i vijoreći zastave Etiopije i Jugoslavije, trijumfalno i doslovce ušao u Rim pred kraj rata, kada se Italija već predala saveznicima. Ovo je prvi put u istoriji ove zemlje da je jedan Afrikanac pobedonosno ušao u njen glavni grad, što je i simbolično i vrlo bukvalno označilo pobedu Etiopije nad okupatorom, verovatno jedinim pravim okupatorom ove afričke države tokom zadnjih nekoliko vekova.
Aga je zasigurno važna ličnost po istoriju Etiopije, i upravo je zato njegovu priču rešio da u stripu obesmrti relativno mladi autor Minas Halefom, umetničkog imena Sanim. On ovde figurira kao kompletan autor, sa jednom ključnom razlikom (izdanje Devete dimenzije ima koricu koju je dizajnirao Dejan Šijuk, ispraksovani domaći autor koji, nažalost, nema mnogo vremena da se posveti stripu, i pored bezmerne veštine). E sad, ne treba pomenuti bezmernu veštinu, kao malopre u zagradama, a da se zaobiđe Sanim. Naime, njegov stil je isprva jako jednostavan, ali delotvoran. Primera radi, gotovo dvodimenzionalni crno-beli crtež počesto ima šrafirane elemente, a Sanim kolor koristi strateški – na neki način se može reći da je ceo Aga u boji, iako se ta boja koristi tek na kašičicu. Nijanse su dosta prigušene, i premda je ovo delo koje je izašlo 2021. godine (u matičnoj Etiopiji par godina ranije), imate osećaj kao da čitate adaptaciju iz sredine sedamdesetih.
Dijalog, i generalno pripovedanje, za koje se Sanim rešio je možda slabija strana ovog stripa. Iako je Aga istorijski u ovo doba bio tinejdžer, Sanim ga predstavlja kao znatno starijeg, i pritom mu daje impresivne govore i izraze kakve bi izgovarao tek neko sa možda pedesetak godina (iliti, u godinama kada je istorijski Aga zapravo preminuo, interesantno je navesti). Sami razgovori između likova deluju povremeno pomalo usiljeno. Slično se može reći i za njegovo predstavljanje negativaca. Naime, Sanim efektno prikazuje fašiste i naciste kao automatone, sa neljudskim, gotovo robotskim licima, dok svaki saveznički vojnik ima crtu ljudskosti.
Ali to ne znači da se Sanim uvek rešava da neprijatelje predstavi crno-belo. Štaviše, jedna upečatljiva scena je kada se saveznici spremaju da pogube nacističke vojnike, gde jedan od njih istupa i moli za poslednju želju. Nakon Agine dozvole, vojnik iskazuje divljenje etiopskom junaku i naglašava da ih je na suprotne strane stavila vojnička dužnost pre nego ideološki nagon. Samim tim, on ostavlja Agi svoja materijalna dobra i od njega samo traži da bude pogubljen ne kao vezani zatvorenik, već kao vojnik. Aga ga udostojava ovog čina i zahvaljuje na lepim rečima, čak mu i želi pokoj duši.
Ovaj detalj je jako važan. Neretko, pogotovo u zadnjih dvadesetak godina, dve strane u ratu se predstavljaju romantizovano, kao heroji i negativci, kao dobro i zlo. Čitaoci ovakvih dela zaboravljaju da su unutar uniforme ljudska bića, sa svojim životima, i da se čudovišta ne rađaju – čudovišta nastaju. Interakcija Age i nacističkog vojnika je daleko od jedinstvene; samo treba naglasiti koji je respekt Antanta imala prema Crvenom Baronu u trenutku njegove smrti. Pritom, mali je milion slučajeva gde bi se vojnici na zavađenim stranama sprijateljili ili bi odbijali da oduzmu život neprijatelju (ovo i te kako uključuje ratove na brdovitom Balkanu ranih devedesetih). Naravno, postoji razlika između respekta dva vojnika i divljenja tuđoj ideologiji; ovo ne bi trebalo da se posebno naglašava, ali s obzirom na hiperosetljivost moderne kulture, opet se treba istaći.
Elem, Aga. Od početka do kraja, priča o Abdisi Agi teče lepo, lako se razume i čitaocu predočava upravo ono što je potrebno. Sanim je dobar vizuelni pripovedač, i premda njegov uprošćen stil nije svačija šoljica čaja, jako je delotvoran za svrhu fabule. I naravno, emotivne tačke su raspoređene gde i kako im je mesto, sa dovoljnom dozom velelepnosti; tu izdvajamo scene gde Abdisa Aga ljubi tlo Etiopije nakon povratka, te reči Hajla Selasija, i na kraju Agin pogled ka zalasku sunca dok je major zaodenut etiopskom zastavom. Opet, ovo ume da bude malo previše, ali je ovde dodato unutar granica dobrog ukusa.
Prvi etiopski grafički roman, objavljen na srpskom jeziku, i to van Srbije. Zvuči neverovatno, ali ovaj vek nam je doneo mnoštvo iznenađenja na polju stripa. Iznenadite se i vi nabavkom Age. Vredi pročitati! A ako je sreće, Aga će predstavljati tek prvi korak koji će afrički savremeni strip napraviti na prostorima Balkana, ako ne i cele Istočne Evrope.
januar, 2026.
