intervju vodila: MoonQueen
Bojan Teodosijević je samouki ilustrator koji je sebi postavio misiju: da ilustruje celu Bibliju, stih po stih, i to ručno. O ovom umetničkom poduhvatu, njegovim Jutjub kanalima i humoru u religiji saznajte više u razgovoru koji smo vodili pripremajući martovski broj.
Bojane, za početak, kaži nam kako si došao na ideju da ilustruješ Bibliju i kako su izgledali tvoji ilustratorski počeci?
Godine 2007. u Studentskom gradu je osveštan paraklis Svetog Jovana Zlatoustog. Tu sam krenuo da dolazim na poziv oca Aleksandra Đakovca. Povodom posete mitropolita Amfilohija bilo mi je predloženo da zvanično postanem čtec. Čtec je crkveni čin čija je primarna dužnost da čita apostolske poslanice tokom liturgije, ali i druge odeljke Svetog pisma tokom ostalih službi. Krenuo sam da istražujem više o tom činu, i video da u njihove dužnosti spada čitanje Svetog pisma vernom narodu i van službi, kao i briga o crkvenim knjigama. Zapravo, izvestan broj ranohrišćanskih mučenika upravo i potiče iz redova čtečeva koji nisu rimskim vlastima hteli da odaju lokacije sakrivenih svetih spisa. Kako su dužnosti čtečeva polako s vremenom postajale manje ekskluzivne usled sve veće pismenosti, razmišljao sam na koji način bi bilo najbolje da realizujem svoju službu u Crkvi. Tokom tog perioda, jedan drug me je zamolio da mu ilustrujem jedan stih („Tamo gde je blago vaše, tamo je i srce vaše”), i tu sam zapravo došao na ideju da krenem da ilustrujem Bibliju stih po stih. Smatrao sam da je to jedan od boljih načina da se čitanje Biblije približi drugima, posebno u društvenim uslovima gde naš opseg pažnje postaje sve kraći, uži i nestalniji. Crteži su u početku bili štancovani, crtao sam ih dosta brzo. Nekada nisu ni imali pozadinu, a razlog tome je bio da ih što brže nacrtam. Prvi crteži su imali stihove po sebi, ali kako sam želeo da projekat bude internacionalan, ti natpisi su mahom izbačeni. Sada se dosta više trudim oko samih crteža, jer to je ipak Božje delo i treba da bude rađeno sa pažnjom i da izgleda lepo.
Koliko se način crtanja, tehnika i/ili obrada ilustracija s vremenom menjala? Kako proces ilustrovanja izgleda danas?
Ne možete nešto da radite godinama, pa da u tome ne postanete makar malo bolji. Tako je i sa mnom. Raniji crteži su bili dosta jednostavniji, naivniji, često sa dosta lošim proporcijama. Danas ne zazirem od većih scena, od kompleksnijih crteža, jer znam da je rezultat gotovog crteža vredan svakog truda koji se u njega uloži. Sama tehnika i obrada se nisu mnogo menjale same po sebi, sem činjenice da su crteži danas uobličeniji, življi, sa mnogo boljim koloritom. Neretko se desi da ponovo ilustrujem nešto što sam crtao pre pet godina jer smatram da mogu isti crtež mnogo bolje da uradim. Sam proces ilustrovanja nije mnogo kompleksan, crteže uglavnom radim na običnom papiru za štampanje. Obično postavim crtež patentarom, obojim i osenčim bojicama, ilustraciju posle skeniram i minimalno je obradim u Fotošopu da bi elektronska slika odgovarala svom fizičkom originalu.
Po kojim kriterijumima biraš koje ćeš stihove predstaviti?
Glavni kriterijum je da imam dobru ideju. Ako smatram da postoji neki zanimljivi način da predstavim određenu scenu, obično to prvo crtam. Drugi kriterijum je da naizmenično čitam prve nenacrtane stihove iz Starog i Novog zaveta. Na kraju, ukoliko neki od donatora sa Patreona ima žeju da uradim neki crtež izvan utvrđenog redosleda, izlazim u susret takvoj želji.
Da li se sećas koji te je stih do sada najviše namučio?
Definitivno obraćenje apostola Pavla, koga je na putu za Damask zaslepela božanska svetlost. Tom prilikom je pao na zemlju i Hristov glas ga je uputio da potraži apostola Ananiju da ga krsti. Na slikama je ovaj događaj uglavnom predstavljen tako da apostol Pavle pada sa konja. Iako se konji ne spominju u samom stihu, svakako doprinose dramatičnosti scene. Sa životinjama sam uvek slabije stajao, i crtanje konja u dramatičnoj pozi kako reaguje na čudesnu projavi svetlosti mi je dosta teško palo. Dan-danas nisam zadovoljan krajnjim rezultatom i to će verovatno biti jedan od retkih slučajeva kada ću pojedine stihove da ilustrujem i po treći put.
Da li kao ilustrator drugačije doživljavaš pojedine stihove, tj. da li je umetnički pristup Bibliji i ostalim verskim spisima učinio da neke pouke bolje razumeš?
Naravno. Postoji ona stara izreka da se nijedna knjiga ne pročita dvaput, da svako čitanje odražava naše trenutno duševno stanje. Rekao bih da se to posebno odnosi na Bibliju jer ona ipak govori konkretno nama, ona nema za cilj da njeni likovi budi samodovoljni u svom svetu u okviru stranica. Ilustracija tih stihova dodatno doprinosi tom razumevanju, jer se trudim da nijedan detalj iz stiha ne izostavim. Tako se mnogo jače i vežem za likove o kojima prosto ranije nisam mnogo razmišljao, bez obzira na njihov značaj (npr. Avraama i Saru, Zaharija i Jelisavetu). Tu posebno moram da naglasim nužnost čitanja tumačenja svetih otaca Crkve, jer su pojedina mesta teška za razumevanje, a moja želja je da Biblija bude predstavljena na onaj način na koji ona i treba da se čita: u crkvenom kontekstu, sa ispravnim teološkim razumevanjem. Od manje, ali nezanemarljive važnosti mi je i upoređivanje prevoda na engleskom. Jedna oblast koja je posebno zahtevala dosta izučavanja je bogoslužbeni sistem starozavetnog Hrama (ili Skinije), koji je izuzetno kompleksan, i bez likovnih predstava ljudi koji su to posebno izučavali bih imao popriličnih poteškoća u likovnom predstavljanju.
Po tvojoj proceni, kada bi ilustrovanje cele Biblije moglo da bude završeno?
Ne računajući devterokanonske knjige, koje takođe planiram da ilustrujem, Biblija ima 1377 poglavlja i oko 33 000 stihova. Pod pretpostavkom da svaki dan nacrtam oko dva stiha, moja procena je da bih oko 2055. godine završio celu Bibliju. Ovde, naravno, računam i svih 844 crteža koji su urađeni od 2013. godine. Trenutno sam u zaostatku, ali s obzirom na to da mi je od novembra prošle godine ovo jedini posao, verujem da će ceo projekat biti gotov i mnogo pre 2055. godine. Jedan crtež u sebi sadrži nekada deo stiha, nekada ceo stih, a nekada i celo poglavlje (kao npr. peto poglavlje knjige Postanja, gde sam na jednom crtežu uspeo da nacrtam ceo rodoslov).
Koje sve tehnike koristiš kako bi publici približio pravoslavne teme? Da li si pohađao neku umetničku školu ili više koristiš dobrobite onlajn sadržaja?
Primarno koristim obične drvene bojice, ali sam s vremenom počeo da koristim i tanke flomastere, posebno za Priče Solomonove. Godine 2018. sam krenuo da pohađam školu ikonopisa kod Višnje Devrnje. U jednom momentu su ti časovi postali opšti časovi slikarstva i ilustracije, i tu sam počeo dosta da proširujem svoj dijapazon tehnika, kao što su akvarel, tempere i pasteli. Jedna specifična tehnika koju bih posebno naveo je vez, za koji sam dobio ideju preko videa na Instagramu. Ispostavilo se da vez uopšte nije toliko naporan koliko se možda čini sa strane. Jedini problem mu je što oduzima dosta vremena, i samim tim se ne koristim tom tehnikom ni približno često koliko bih želeo. Na sreću, Biblija je jedna ogromna zbirka raznolikih žanrova, od biografija preko proroštva i poezije, tako da mi daje slobodu da crtam, slikam i vezem i mnogo svakodnevnije teme, kao što su pejzaži, mrtve prirode i slično.
Osim projekta ilustrovanja Biblije, čiji napredak možemo pratiti na Instagram stranici i Jutjub kanalu Bible Illustrated, čime se još baviš?
Na kanalu Bible Illustrated obrađujem raznorazne teme o pravoslavlju ili iz pravoslavne tačke gledišta za zapadnu anglofonu publiku. Specifičnost tog kanala je da je ručno ilustrovan – ogromna većina scena iz raznih videa su zapravo skenirani crteži. Pored tog kanala, imam još dva: Orthodox Banter with Bojan, na kome odgovaram na pitanja o pravoslavnom hrišćanstvu, kao i Serbia Illustrated, gde na način koji koristim na Bible Illustrated likovno predstavljam srpsku kulturu i istoriju.
Da li sav posao vezan za kanale obavljaš sam ili imaš i saradnike?
Iako su svi ovi projekti i kanali krenuli kao ansambl od jednog čoveka, s vremenom su mi se, uz malo ili veće angažovanje, priključili prijatelji na Jutub kanalu. Luka Čubrilo mi je komponovao muziku, Uroš i Mira Nikolić si mi dosta pomogli što se tiče naracije i editovanja zvuka. Miloš Đekić mi se u jednom trenutku priključio kao gost-domaćin, i sada zajedno pišemo scenarija i radimo naraciju. Iako ona ne učestvuje u Jutub kanalu, uticaj časova Višnje Devrnje je više nego primetan u kvalitetu crteža.
Epizode tvog Jutjub kanala Orthodox Banter with Bojan često obiluju humorom. Kakav je, po tvom mišljenju, odnos religije, konkretno pravoslavlja, i humora?
Rekao bih da je dosta nategnut, ali nije nemoguć. Među pravoslavnim narodima ne postoji naročita kultura humora, posebno kada se ona tiče religije. To je razumljivo ako humor tumačimo isključivo kao ismevanje. Meni je u posmatranju celokupne problematike pomogao otac Dimitije Kozbi iz Teksasa, koji je naglasio da humor, u smislu religije, možemo podeliti na onaj koji ismeva, koji je bogohulan, i na onaj koji veliča istinu vere. Ja iskreno verujem da humor može i treba da bude odličan način da se prenese poruka, da bude način podučavanja. Što bi Česterton rekao: humor često može da se provuče ispod vrata dok se ozbiljnost pati sa kvakom. Naravno, svaki humor je ujedno i rizik. Ljudi koji me ne poznaju mogu pogrešno da protumače da ismevam veru. Nekada je prosto humor loš. Ali upravo ga to i čini toliko izuzetnim, jer on nikada ne radi na šablon. Upravo zato i mlađi naraštaji kolutaju očima na „bumerske mimove” jer su to fore i fazoni koje su oni već stotinu puta videli. Verski humor vas stoga stalno tera da nalazite nove načine izražavanja koji će simultano drugima svedočiti Hrista, bez toga da nekome deluje da ga ismevate.
Ko čini tvoju publiku? I kako publika reaguje na ovakav sadržaj koji ponekad može biti veoma osetljiv ili pogrešno shvaćen?
Sudeći po analitici mog glavnog Jutub kanala, moju publiku čine predominatno muškarci (čak 97%!), koji su prevashodno u rasponu od 20 do 30 godina. Većina njih je iz Sjedinjenih Američkih Država. Sudeći po komentarima koje dobijam, tu ima i popriličan broj žena, tako da za sada ne mogu da objasnim tu diskrepancu između zvanične analitike kanala i onoga što viđam u komentarima. Što se tiče njihovih verskih ubeđenja, ima svega. Primarno su to katolici i protestanti, jer su oni ipak najzastupljeniji u anglofonim zemljama. Katolici mogu da se nađu u mojim pričama zbog sličnosti između pravoslavlja i katoličanstva, a protestanti često žele da saznaju više o toj „trećoj opciji” o kojoj neretko malo znaju. Često dobijam komentare i od muslimana i ateista, i ako ne računamo neslaganje po pitanju religije, to su stvarno uviđavna zapažanja što se tiču videa, ili pitanja o daljim pojašnjenjima.
Poslednje pitanje postavljamo svim našim sagovornicima i sagovornicama – da li možeš čitaocima i čitateljkama KUŠ!-a da preporučiš knjigu, film, predstavu, muzičku numeru i umetnika ili umetničko delo kojem bi trebalo da posvete pažnju?
Što se tiče filma, preporučio bih film Babetina gozba (Babettes Gæstebud), danski film iz 1987. godine. Radi se o maloj protestantskoj zajednici tokom kraja 19. veka koja u svoje okrilje primi Parižanku izbeglicu, katolikinju, koja za njih počinje da kuva, i u jednom trenutku želi da im se zahvali tako što im priredi pravu francusku gozbu. Ako vas mori melanholija, ili ste izgubili svaku nadu za čovečanstvo, to je film za vas! A ako želite nešto da vas zabavi, neka prava komedija zabune, onda preporučujem predstavu ili film Arsenik i stare čipke, o dve neudate tetke koje iz najboljih namera truju samce koji kod njih iznajmljuju sobe kako ovi ne bi umrli sami i bez hrišćanskog pogreba.
mart, 2023.
