Ne zato što je pisac ovih redova rođen u znaku o kojem će biti reč, ali mit o Kastoru i Poluksu svakako može spadati u uži izbor za najlepši mit Stare Grčke.
Grčkoj planinskoj regiji, Atoliji, vladao je kralj Testij, čija je ćerka, Leda, nadaleko poznata po svojoj lepoti, bila udata za spartanskog kralja Tindareja. U istoriji ostaće poznata kao majka Helene Trojanske, Klitemnestre, žene kralja Agamemnona, koji će predvoditi grčki pohod na Troju, kada ovi budu oteli sestru njegove žene, kao i mladića Kastora i Poluksa.
Zbog svoje lepote, Leda je zapala za oko kome drugo nego Zevsu. Prerušen u prelepog labuda, koga je progonio orao, Zevs je doleteo u Ledino naručje, koja ga je zaštitila od orla. Kasnije, Zevs će se u nekim verzijama mita prikazati Ledi u svom pravom obliku, mada će dominantni mitološki, a kasnije i umetnički prikaz priče biti onaj u kojoj Zevs, u obliku labuda, seksualno opšti sa Ledom, bilo njenom voljom ili ne. Granica između silovanja i dobrovoljnog leganja u postelju sa bogom, u grčkoj mitologiji, je gotovo nepostojeća. Bilo kako bilo, istog dana kada ju je obljubio Zevs, Leda je legla u postelju i sa svojim suprugom, kraljem Tindarejem. Zatrudnela je sa obojicom. Devet meseci kasnije, rodiće pomenute Helenu, Klitemnestru, Kastora i Poluksa. Kao što je čitalac verovatno pretpostavio, problem nastaje u određivanju ko je čiji? Za Helenu postoji najmanje nesuglasica: vanserijska lepota te žene može biti jedino posledica Zevsovog uticaja. Klitemnestra je dakle ćerka Tindareja, dok se za blizance, u većini slučajeva, uzima da je Poluks Zevsov, a Kastor Tindarejev potomak. Sad, zašto je ovo uopšte važno? Pa vrlo prosto, jedna od prednosti toga da vam bog obuljubi majku, ako je već moralo doći do toga, jeste ta da će deca biti polu-bogovi, kao takvi, posedovaće izvanredne sposobnosti, a jedna od njih je i besmrtnost.
Dakle, Kastor i Poluks, braća po majci, nisu se razdvajali jedan od drugog. Arhetipski primer bratske povezanosti i ljubavi, gde je jednom bilo suđeno da umre, a drugom ne. Zajedno, ispisaće velika poglavlja u grčkoj mitologiji. Paris nije prvi koji je oteo Helenu, njenoj lepoti prvi nije odoleo Tezej, tada kralj Atine. Kastor i Poluks su bili ti koji su je vratili u Spartu.
Kasnije, njih dvojica će se priključiti Jasonu i Argonautima u njihovoj potrazi za zlatnim runom.
Kada je došlo vreme za ženidbu, Kastor i Poluks su želeli svoje rođake, Febu i Hilariju, koje su već bile obećane dvojici drugih rođaka, Idu i Linceju. Kastor i Poluks za ovo nisu marili, oteli su devojke i pošli sa njima prema Sparti. Ida i Lincej su ih sustigli, i u obračunu koji je usledio, ubijeni su Ida, Lincej i Kastor.
U drugoj verziji, devojke se uopšte ne spominju. Ova četiri mladića su planirala otmicu stoke jednog zemljoposednika; Ida i Lincej su pokušali da prevare blizance kada je došao red za raspodelu plena, i usledio je sukob čiji je rezultat isti kao u prvoj verziji: preživljava samo besmrtni Poluks.
O daljem toku događaja postoje takođe različite verzije, ali se sve vrte oko nemerljive ljubavi koje su blizanci imali jedan prema drugome: u jednoj verziji, Poluks, koji nije mogao da podnese život na zemlji bez Kastora, namolio je svog oca, Zevsa, da svaki dan on, i njegov ubijeni brat, Kastor, zamene mesta: jedan će boraviti na Olimpu, kao besmrtnik, sa bogovima, dok će drugi živeti u podzemnom svetu kao pokojnik. Po drugoj verziji, Kastor je ostao u Hadu, ali je Poluksu dozvoljeno da ga posećuje svaki drugi dan. Možda najlepša verzija govori o tome kako je Zevs, dirnut bratskom ljubavlju, postavio Poluksa i njegovog preminulog brata, Kastora, na nebo, na mesto koje danas označavamo kao sazvežđe Blizanaca, kako bi večno bili zajedno.
Dve najsjajnije zvezde tog sazvežđa danas znamo pod imenima Kastora i Poluksa, a svi ljudi rođeni između 20/21. maja i 21. juna, rođeni su u astrološkom znaku Blizanaca.
piše: Andrej Pipović
maj, 2017.
