Laura i Petrarka, foto: The Ashmolean Museum Of Art&Archeology

Veliki je petak i procesija uglednih građana Avinjona ulazi u pročelje crkve Svete Klare. Puno je sveta, kroz masu ljudi jedva da je moguće uhvatiti poneki zalutali pogled slučajnih prolaznika. Ipak, jedna dama, koju su visoka kapa i bogat ogrtač odali da je plemkinja, uhvatila je pogled koji je zauvek sputala. Zahvaljujući slučajnom susretu u crkvi i njenim očima, koje su se zaustavile na njemu, italijanski pesnik ostaviće nam jednu od najlepših zbirki ljubavnih pesama – Kanconijer.

Petrarkina platonska ljubav ostavila je traga kako na književnost njegovog doba, tako i na kasnija dela. Inspirisan svojom nesuđenom dragom, Petrarka je stvorio remek-delo koje predstavlja jednu od najuticajnijih zbirki pesama svetske književnosti – Kanconijer

Frančesko Petrarka, nepoznati autor, foto: Wikipedia

Kanconijer se smatra prvom modernom zbirkom pesama za čiji je nastanak piscu trebalo 35 godina. Sastoji se od 366 pesama, što je možda simboličan broj – Laura je umrla prestupne godine, što znači da je ta godina imala 366 dana. Zbirku čine 317 soneta, 29 kancona, 9 sestina, 7 balata i 4 madrigala. Kritičari su je podelili na dva dela: in vita i in morte, odnosno pesme koje pevaju o Lauri za vreme njenog života, i one nastale posle njene smrti. Granični sonet je 267, u kojem je opisano piščevo saznanje o smrti voljene. U uvodnom sonetu Kanconijera pesnik uočava kako su ga mladalački gresi odvajali od drugih težnji, pa se sad zbog toga kaje. Završni sonet priziva Devicu koja se nastavlja na predstavu idealne drage produbljujući njenu savršenost. Iako je zbirka poznata  po svojoj ljubavnoj tematici autor je u nju uvrstio i pesme sa političkom i religijskom tematikom, kao i satirične pesme u kojima se ismeva papski dvor.

Petrarka je Lauru upoznao 6. aprila 1327. godine, na Veliki petak, u crkvi Sveta Klara u Avinjonu. Ne zna se pouzdano da li je ona zaista postojala, ali postoje teorije koje govore u prilog tome da je Laura iz Kanconijera zapravo Laura de Noves, koja je bila udata u vreme susreta. Pisac nikada nije otkrio kojoj je tačno Lauri posvetio svoje stihove.

Koja god dama da je bila u pitanju, Petrarka je ostao opčinjen njenom lepotom koju opisuje kroz čitavu zbirku, a idealizovana slika žene koja odgovara opisu Laure nastavila je da živi i u mnogim pesmama petrarkizma. Ideal petrarkista postaje žena zlatne kose koju krase i duhovna i fizička lepota, a najveća pažnja posvećuje se upravo prvom susretu sa ljubljenom, koji se često dešava u crkvi i propraćen je jakom simbolikom i metaforikom. Ipak, ugledana lepotica ostaje daleka i nedostižna, ljubav samo platonska, a pesnik tužan i očajan.

Petrarkizam je pesnički stil koji se formirao pod uticajem Frančeska Petrarke. Za petrarkizam je karakteristična imitacija njegovih pesničkih postupaka i oponašanje njenih formalnih crta. Inovacije su dozvoljene samo u okviru ustaljenih formi i pod uslovom da poštuju opšta mesta.

Iako se u zbirci prepliću pesme različitih tema, sve pesme nastaju u sličnom duševnom raspoloženju. Čak se i u rodoljubivim pesmama, koje se oslanjaju na istorijsku objektivnost, prepoznaje individualizovani, setni pesnik. Interesantna je činjenica da je Petrarka više vrednovao dela na latinskom jeziku, i da je verovao da će mu ona doneti slavu. Dogodilo se upravo suprotno – Kanconijer, njegovo najpoznatije delo, koje ga je proslavilo i uvelo u lektire mnogih obrazovnih sistema, napisano je na narodnom jeziku.

 piše: Aleksandra Vujić

Leave a Reply

Your email address will not be published.