piše: Pavle R. Srdić
Nisam ja kriv što se mnogo kvalitetnih pesama pojavilo u jednoj od mojih omiljenih igrica GTA: Vice City, pa je, po ko zna koji put, pominjem u svojim tekstovima. Bukvalno je prva pesma koju protagonista čuje u igrici, a oni koji su je igrali već znaju o kojoj se numeri radi. Breme slave nije lako. Ne sumnjam da bi svako voleo, bar na pet minuta, da bude bogat, popularan, slavan. No, najčešće mislimo samo na onu dobru stranu slave. A šta ćemo sa lošom? Na primer, neki o njoj napišu pesmu i onda opet uživaju u dobroj strani slave, čitajte, novcu.
Evo, na primer, mnogi volimo pesmu Majkla Džeksona, Billie Jean. O njoj pričamo ovaj put, uzgred. Majkl Džekson je opštepoznata ličnost popularne kulture, pa neću previše trošiti reči o liku i delu, jer, pretpostavljam, da među čitaocima zaista ima vernih fanova. Oni, smatram, već znaju i to da je Majkl bio popularan i pre solo karijere, nastupajući sa svojom braćom u fank-soul-disko-R&Bgrupi The Jackson 5, koja je imala značajnu popularnost. E, sad, pomislite da je Majkl od sedme godine života u šou biznisu i šta je mogao sve da vidi i da prođe još kao jako mali, a naročito imajući u vidu činjenicu da je radio sa svojom braćom, a ne nekim strancima.
Iako predstavlja jedan od najvećih hitova njegove solo karijere, Džekson inspiraciju za ovu pesmu nalazi, prema sopstvenim rečima, u delu svoje karijere sa grupom The Jackson 5. Naime, pesma govori o izvesnoj Bili Džin, devojci koja tvrdi da ima dete sa junakom pesme, a koje bi on trebalo da prizna. Bili Džin ne bira načine da stigne do junaka pesme i da mu to saopšti i to čini veoma uporno. Prema Majklovim tvrdnjama, Bili Džin je, u stvari, metafora za sve groupie devojke koje se vrzmaju oko poznatih grupa, želeći kratku avanturu sa muzičarima. Među njima ima i onih sa drugim planovima – koji se ogledaju i u tome da zbrinu sebe i njihovo dete. Ne razumem se previše u datu tematiku, ali nije čudno da neka devojka i ostane trudna sa nekom poznatom ličnošću na taj način. No, složimo se, nije uvek nužno da otac bude ta poznata ličnost. Pa, sad, takve devojke onda smatraju da vredi pokušati. Eto, pokušavale su i sa Džeksonovima. Majkl, u svojoj autobiografiji Moonwalk iz 1988. godine, navodi da nije postojala konkretna Bili Džin, već da je ona sublimat svih tih groupie devojaka koje su ih opsedale tih godina. E, sad, tako kaže Majkl.
Sa druge strane, Majklov saradnik, čuveni američki producent i jedan od patrijarha američke popularne muzike, Kvinsi Džons, izjavio je da je Bili Džin, konkretno, devojka – koja se ne zove tako – a koja je vrlo uporno pratila Džeksona. Naime, jednom prilikom, kada je i sam Džons bio prisutan, zatekli su se na bazenu na čijoj ivici je ležala i sunčala se lepa crnoputa devojka. Čim je primetila Majkla, odmah mu je prišla i počela da ga uverava da ne treba da se krije i da treba da prizna jednog od dva blizanca koje je ona rodila, jer je smatrala da je dete njegovo. Takođe, prema Džonsovim rečima, Džekson se jako teško nosio sa ovakvim situacijama i, između ostalih, ovo je bio jedan od razloga zašto se Majkl sve više zatvarao od očiju javnosti u daljem toku svoje karijere.
Sa treće strane, Majklov biograf Džej Rendi Taraboreli smatra da je istina nešto mračnija. Naime, on smatra da je „uzrok” ovog hita bila serija pisama od strane žene, koja je tvrdila da je majka jednog od blizanaca čiji je otac Majkl – ne znam da li Taraboreli i Džons misle na istu ženu. Iako je Majkl verovatno dobijao dosta pisama na ovu temu, dotična je bila veoma uporna, što je počelo da uznemirava Džeksona do te mere da je imao noćne more. Jednoga dana na Džeksonovu adresu stigla je kutija u kojoj su bili slika dotične „obožavateljke”, pištolj, kao i pismo u kojem mu poručuje da se ubije u određeno vreme, nakon čega će ona ubiti dete, pa sebe, kako bi mogli sve troje da se nađu zajedno u večnom životu. Džeksonovi nisu časili ni časa da saznaju o kome se zaista radi i da li predstavlja realnu pretnju, ali na njihovu sreću, kada su pronašli o kome se radi, saznali su i da je dotična smeštena u psihijatrijsku ustanovu. Jedno je sigurno – bili oni zaista ovakvi ili ne – Džekson biva preokupiran toliko ovim događajima da je Bili Džin – bila ona određena ili ne – pomenuo u negativnom kontekstu i u drugom hitu sa istog albuma, takođe njegovoj legendarnoj pesmi Wanna Be Startin’ Somethin’.
Ima još, ali drugih stvari. Naime, ova pesma, čiji je Džekson kompletni autor, u potpunosti ga je obuzela tih dana. Sam Džekson je za istu naveo da je od početka znao da će biti veliki hit i da je cele dane provodio pričajući o njoj sa svojim saradnicima. Jednoga dana, u mislima potpuno posvećen ovom hitu, dok se vozio u svome rols rojsu, izlazeći sa auto-puta, Džeksonovim kolima prilazi jedan motorbicikl. Mislio je da se radi o još jednom paparacu ili znatiželjnom obožavaocu, ali, kao da su mu sama nebesa dala neki znak da otvori prozor. Motorista je samo dobacio da mu gori auto i da ga već duže vreme prati, ne bi li mu to saopštio. Eto, možda bi mu se nešto jednako loše dogodilo da je nastavio da misli o pesmi.
Spot za ovu pesmu – takođe, originalan, prepoznatljiv, legendaran! Džekson svojim imidžom i nastupom postaje uzor milionima mladih Amerikanaca koji se ugledaju na njega. Međutim, i oko ovog spota su se koplja lomila. Naime, vlasnici MTV-a su imali diskriminatornu politiku da izbegavaju emitovanje spotova crnoputih muzičara, jer je MTV u početku važio za rok kanal, te drugim žanrovima, u kojima se zaista češće okušavaju crnoputi muzičari, nije bilo mesta – prema njihovom shvatanju. U pogledu ove pesme, to je dovelo do situacije da direktor Majklove izdavačke kuće CBS Records, Volter Jetnikof, zapreti ocima MTV-a da će povući sve spotove muzičara koji izdaju za njegovu izdavačku kuću, te da će javno oljagati MTV kao segregacionu televizijsku kuću. Naravno, krivci su se povukli i Majkl dobija višekratno emitovanje spota za ovu pesmu na dnevnom nivou, što, naravno, dovodi do porasta njene popularnosti.
Billie Jean je kao singl objavljena prvih dana 1983. godine, a u okviru albuma Thriller je objavljena 1982. godine. Prvo, moram da napomenem da je uspeh ove pesme bio zagarantovan samim njenim uvrštenjem na album Thriller, jer se radi o najprodavanijem albumu popularne muzike svih vremena koji je prodat u preko 70 000 000 primeraka širom sveta. Međutim, i kao singl, beleži značajne diskografske cifre. U SAD beleži dijamantski tiraž – preko 10 000 000 prodatih ploča, u Ujedinjenom Kraljevstvu trostruki platinumski, a u Francuskoj platinumski tiraž. Vrhove top-lista je zaposeo u SAD, Ujedinjenom Kraljevstvu, Francuskoj, Italiji i Španiji. Nakon Džeksonove smrti 2009. godine, bila je jedna od njegovih pesama koje su se ponovo, zbog date okolnosti, brzo popele na vrhove top-lista. Pesma je na 58. mestu liste časopisa Rolling Stone koja sadrži 500 najpopularnijih pesama svih vremena. Pesma je doživela i više obrada. Čak je otišlo toliko daleko da je američka pevačica Lidija Mardok snimila pesmu Superstar iste 1983. godine, a u kojoj je upravo Bili Džin glavna junakinja koja priča svoju stranu priče. Kratko se selimo i na digitalne platforme. Billie Jean, tačnije zvanični spot za pesmu na Jutjubu broji preko milijardu i četiri stotine miliona pregleda, dok je na platformi Spotifaj gotovo identičan broj preslušavanja ove pesme, što je čini najpopularnijom Džeksonovom pesmom na obe platforme.
Ostao je zabeležen kao legendaran Majklov nastup sa ovom pesmom na manifestaciji izdavačke kuće Motown pod nazivom Motown 25: Yesterday, Today, Forever. Pored činjenice da se prvi put posle dosta godina našao sa svojom braćom iz grupe The Jacksons 5 na bini, ostalo je zabeleženo da je njegovo izvođenje pesme Billie Jean pratilo preko 50 000 000 ljudi, da su neki njegovi pokreti ostali upamćeni kao jedan od kultnih momenata američke popularne kulture, a pohvale za svoje igračko umeće Džekson je dobio i od legendi kakve su Fred Aster i Semi Dejvis Mlađi, iako sam Džekson nije bio zadovoljan svojim nastupom. Međutim, lično mu je bila jedna od omiljenih, ali i najzahtevnijih pesama za nastup uživo.
Sa ovim završavam. Naime, poznavaocima belog sporta, ali i tadašnjoj javnosti uopšte, sigurno je zaparala uši činjenica da se ova pesma zove kao i jedna od najvećih teniskih šampionki, Bili Džin King, koja je bivša trofejna američka teniserka i društvena aktivistkinja. Tabloidi su vrveli od tekstova sumnjive sadržine, teorija zavere, skrivenih poruka, emotivne povezanosti Džeksona i Kingove (a Kingova je, opštepoznato, ljubiteljka istog pola, što sve čini paradoksalnim). Sve u svemu, na isto ga je upozoravao i Kvinsi Džons, predlažući naslov Not My Lover, ali Džekson nije mario. Niti je bila njegova ljubavnica, niti je ona mislila da je ona taj, niti je mali njegov sin.
avgust, 2023.
