piše: Tamara Živković
Dramaturškinja i spisateljica Jelena Bogavac je davne 1996. godine objavila knjigu Betmen nad Zvezdarom, a 2020. godine je Betmen dobio svoj nastavak – Robin sa Krsta. U obe ove knjige, koje nastaju u razmaku od dvadeset četiri godine, pratimo mladiće koji stasavaju, odrastaju i oblikuju se u dva, naizgled, potpuno drugačija vremena, ali koja se svojom suštinom i uticajem na pojedinca bitno ne razlikuju.
Glavni lik romana Betmen nad Zvezdarom je Gaja, dečko sa ulice koji odrasta u haosu devedesetih godina, koji pokušava da pozicionira sebe u tom vremenu poremećenog sistema vrednosti. On želi da bude opasni kriminalac, jer ne postoji druga opcija obezbeđivanja egzistencije u takvom društvu. Međutim, on je dečko sa margine, van ozbiljnih kriminalnih tokova, sitni pijun u rukama moćnika i policije, koji im služi da za njih preprodaje drogu klincima po Beogradu. Prelomni trenutak u Gajinom životu, u kom on prelazi od dečka koji jako nespretno krade patike po prodavnicama i preti ljudima po pijaci jer su se šegačili sa njegovom kevom, u čoveka na kokainu koji ubija svakog ko mu se namršti, dešava se kada mu ubiju brata, fudbalera, s leđa, jer se nekom lokalnom dileru, koji je u dilu sa pandurima, nije svidelo što mu je mali dao tri gola.
Gaja je koncipiran kao antijunak, lik kojeg možemo da razumemo, ali ne bismo baš mogli (ili ne bi trebalo) da se složimo da je to što on radi ispravno. Ratovi, sankcije, kriza devedesetih, jesu ono što u svakom pojedincu budi instinkt za preživljavanjem. Jedni će tom instinku da se priklone i da iznađu najlakši način da opstanu, i to ne uvek sa uspehom, a drugi će da tonu u fotelje i slušaju operu na radiju dok ih vreme ne proguta. Stoga je glavno pitanje ovog romana – da li je uopšte moguće biti heroj u antiherojsko vreme?
„On je znao sa čije je strane. A znao je i dei je dobro, a dei je loše. Sve je šišmiš kapiro.
I mogo je da se istripuje po zadatim okolnostima.
Lećo je po Ameriki, mjesečina obasjava, neonke gore, isto noću ko i danju… A da vidim ja njega da je lećo po Zvezdari, ša bi onda bilo, burazere?
Ovdei se svaki šišmiš zakuca u zgradu. Neosvetljeno je, Baki. Pa budi onda heroj.”
– Betmen nad Zvezdarom, Jelena Bogavac
A kako se koncipira ideja o heroju, pokazuje nam roman Robin sa Krsta u kojem sad pratimo priču o odrastanju Gajinog sina, Roberta. Robert, koji je rođen u Italiji, sa pet godina dolazi na Zvezdaru da živi sa bakom, Gajinom mamom. Robert nikada nije upoznao svog oca, ali je slušao priče o njemu – on misli kako mu je otac bio heroj, kako su on i njegov brat poginuli u ratu jer su nas Hrvati napali. Delom je tu, naravno, prisutna idealizacija očinske figura, ali je delom reč i o generacijskom raskoraku zbog kojeg dete ne može da pojmi vreme u kojem su se njegovi roditelji oblikovali.
Kao i Gaja, i Robert je produkt jednog vremena. Dečko sa margine koji kuburi sa novim društvenim okolnostima pokušavajući da se pozicionira u društvu. On je, kao i većina mladih ljudi danas, sluđen, nesnađen, sa previše opcija koje mu otežavaju da donese odluku kojim putem da krene.
„Ja sam, brate, bukvalno mislim da ne želim da bude sa nekim ko ja nisam, a ja trenutno ja nisam zbog nekih raznih okolnosti.
Realno ne osećam se u fulu kao ja čudno je.
Imam što se kaže porodičnih problema.
Ne mogu da je izvedem na piće u klubove, u pozorište, ona ima potpuno drugačiji život. Ne mogu da razmišljam o gotivnim stvarima dok razmišljam kako ću da platim gomile računa i kao da jedem i da duvam non-stop zato što sam se navukao na vutru pre sedam-osam godina. “
– Robin sa Krsta, Jelena Bogavac
Opet imamo jednog antiheroja, dečka koji se formira u iščašenom društvu, donekle drugačijem nego devedesetih, nema ubijanja i dilovanja, ali ima konzumiranja, manjka novca, mutljavina i šema. To je društvo u kojem se sklapaju dilovi sa igumanima, da bi se valjale brojanice, od kojih se posle kupuje kokain i voza jahtama. To je društvo u kojem se ljudi hvale kako su bagerisali u noći po Savamali, a sada tamo imaju svoje kafiće i stanove, otvaraju organske salatica-barove i salone za hijaluronske tretmane sa kupljenim diplomama doktora.
Jako je zanimljivo čitati ove knjige jednu za drugom (zato je i izdanje PortaLibrisa tako koncipirano, objedinjeno) jer se tako najbolje mogu povući paralele između dva perioda u razmaku od više od dve decenije. Nezaobilazno je, naravno, pomenuti jezik kojim se junaci služe, žargon koji u potpunosti oslikava i vreme u kom žive i stanja njihove duše.
Iako se ne možemo u potpunosti identifikovati sa likovima Betmena i Robina, vrlo lako ih možemo razumeti jer razumemo društvo čiji su oni produkt. Ili smo o njemu slušali, ili smo, nažalost, u njemu živeli.
mart, 2022.
