piše: Miona Đenisijević
U Beograd je doletela njegova ptica, vrabac. Po prirodi, vrabac je mali, brz i okretan, s lakoćom klizi između ulica, krovova i ljudi, hvatajući svaki šum grada. On sve pamti, povezuje i prepoznaje, ima svoj ritam i sve radi u društvu. Zato je baš ova ptica sletela na um mladim Beograđanima, koji su u njenom duhu prepoznali potrebu da se povežemo i da budemo deo istog jata. U vremenu kada algoritmi odlučuju šta ćemo videti, a našu pažnju obuzimaju reklame, Beograd može zaličiti na bučnu šumu u kojoj se lako izgubi trag. Vođeni tim utiskom, studenti željni kulture i smislenog provoda odlučuju da preuzmu ulogu vrapca, onog koji cvrkuće samo o onome što zaista vredi.
U osnovi, Vrabac je aplikacija koja pažljivo bira kulturne, zabavne i društvene događaje: od žurki, koncerata i filmskih projekcija do izložbi, predstava i festivala. Zamišljen kao digitalno gnezdo gradske kulture, Vrabac funkcioniše interaktivno, učesnici mogu da vide na koje događaje njihovi prijatelji planiraju da idu, da im šalju preporuke i zajedno kreiraju svoj mali urbani krug. Pored informacija o cenama ulaznica, organizatorima i samim događajima, tim Vrapca pruža i kontekst – preporuka dolazi uz urednički komentar ili sugestiju koja pomaže da korisnik ne samo izabere gde će izaći, već i da razume zašto je baš taj događaj vredan pažnje.
Za razliku od aplikacija koje preplavljuju korisnike beskonačnim spiskovima dešavanja, Vrabac se ističe po procesu kuriranja koji sprovodi urednički tim sastavljen od mladih, urbanih ljudi. Njihov ukus i senzibilitet posebno se vide na Instagram profilu aplikacije, gde svaka rubrika (muzika, film, pozorište, književnost) ima svoje kolumne. U rubrici „Šta vrabac čita” pojavljuju se savremeni književni glasovi, „Šta vrabac sluša” donosi retko viđenu formu među mladima – pristupačnu muzičku kritiku, koja se bavi albumima van mejnstrima i otvara nove vidike onima koji traže nešto iskreno i drugačije. Dok segment „Šta vrabac gleda” kroz izbor filmskih klasika odražava ukus urednika, proširuje okvire kolumne pretvarajući se u događaj – filmske večeri po preporuci Vrapca, koje se jednom nedeljno organizuju na različitim mestima u Beogradu.
Urednici aktivno prate dešavanja, odlaze na žurke, fotografišu, beleže, stvaraju. Njihov cilj nije da posmatraju kulturni život Beograda s distance, već da ga prožive i prikažu iznutra. I upravo se kroz prve vrapce, urednike, platforma najbolje upoznaje – zato smo ih pitali: da je Beograd film, knjiga ili pesma, šta bi bio?
Za filmskog urednika, Luku, Beograd je ponajviše Munje ili Kad porastem biću kengur, ali ujedno i Bure baruta. Književnoj urednici, Anđeli, Beograd je Beograd njenog detinjstva, a to je bilo koja knjiga Gorana Petrovića. Uredništvo muzike nije moglo da svede ovaj bučni grad na jednu pesmu, zbog čega su sami strukturirali album koji čini Beograd, a sastoji se od: Darkwood Dub – Zapremina tela, Goribor – Dugo nisam bio tu, Kineski zid – Ti si kriva, Igor Savin – Noćni klub, Idoli – Udri bogataša, EKV – Aut, Laki pingvini – Možda, možda.
Dakle, ovi vrapci su već počeli da pletu gnezdo nad Beogradom, svaka njihova grana nosi priču, preporuku i trenutak koji vredi podeliti. Pridružite se i vi, postanite vrapčići, dodajte svoj cvrkut, čuvajte i delite ono što volite. Time ćemo se zajedno snaći u ovoj gustoj šumi koja nikad ne miruje.
novembar, 2025.
