Decembar, mesec u kojem nas praznična atmosfera nostalgično vraća u detinjstvo i dane kada smo zapravo jedva čekali da napada što više snega, pravo je vreme da u fokus stavimo delo Beatriks Poter, britanske spisateljice i ilustratorke na čijim su knjigama odrastale generacije. Kao velika ljubiteljska životinja, Beatriks Poter ostala je upamćena po maštovitim slikovnicama čiji su glavni protagonisti zečevi, miševi, guske, ježevi i mnoge druge životinje, ali je manje poznato da je karijeru započela kao ilustratorka, a ne spisateljica. Njena prva štampana dela bile su božićne čestitke, te smo jednu od njih odabrali za decembarsku sliku meseca.

Na njoj vidimo marljivog zečića poštara koji hita da raznese sve božićne čestitke koje su se krajem devetnaestog veka u Velikoj Britaniji uveliko slale rođacima i prijateljima u vreme praznika. Beatriks je odrastala u porodici koja, iako hrišćanska, nije slavila Božić, te je ova tradicija zaobišla njeno detinjstvo. Ipak, talentovana kakva je bila, kada je dospela u tinejdžerske godine, Beatriks je počela ručno da izrađuje čestitke koje je delila svojim prijateljima i članovima porodice. „Čestitke ostavljene ispod tanjira u vreme božićnog doručka predstavljale su malo, petominutno čudo”, zapisala je Beatriks kasnije prisećajući se praznika provedenih u porodičnoj kući. Uživajući u ovim malim čudima, članovi porodice su je ohrabrili da potraži izdavača koji bi njene crteže pretvorio u prave štampane čestitke.

Godine 1889, kada joj je bilo dvadeset i tri, Beatriks se konačno osmelila na ovaj potez. Pribavila je adrese pet izdavača i dobila je potvrdan odgovor već od drugog kojem se obratila. U pitanju je bila jedna od vodećih firmi za proizvodnju čestitki u Velikoj Britaniji, izdavačka kuća Hildeshajmer i Fokner, koja joj je uz potvrdan odgovor poslala i ček od šest funti. Bio je to prvi novac koji je Beatriks zaradila i prvi ugovor koji će potpisati sa izdavačem. Ipak, agent u izdavačkoj kući nije shvatio da je saradnju ponudio ženi, te se iznenadio kada je nekoliko dana kasnije u njegovu kancelariju u Londonu ušetala mlada Beatriks u pratnji ujaka. Ona se pak nije dala zbuniti, pa je tom prilikom potpisan ugovor za štampanje njenih crteža u vidu božićnih čestitki koje su naredne, 1890. godine ispunile poštanske sandučiće, a zatim i domove širom Londona i okoline.

Sigmund Hildeshajmer bio je britanski izdavač nemačkog porekla koji je 1881. godine, udružen sa Čarlsom Vilijamom Foknerom osnovao izdavačku kuću specijalizovanu za božićne i novogodišnje čestitke.

Prve komercijalne božićne čestitke u Britaniji nastale su četrdesetih godina 19. veka, ali će se pravo tržište za njih razviti tek dve decenije kasnije. U viktorijanskoj Engleskoj običaj je bio da se zvanični pozivi u posetu dostavljaju napismeno. U početku ove kartice su bile male, dimenzija sličnih današnjim vizit-kartama, ali su tokom šeste decenije veka počele da menjaju dimenzije usled pojave kartica specijalizovanih za posete tokom božićnih praznika. Iako jednostavnog dizajna, sa grančicama bora ili imele oko prostora na kojem je trebalo ispisati tekst, ove kartice smatraju se pretečom današnjih prazničnih čestitki. Uskoro počinju da se proizvode i prve prave čestitke štampane u tehnici litografije. Do 1880. godine prodavane su isključivo u knjižarama, a nakon toga su se mogle naći i u kioscima sa duvanom, prodavnicama igračaka ili tekstila.

izvor: Muzej Viktorije i Alberta, London

Štampani u tehnici litografije, crteži Beatriks Poter dosta su gubili na kvalitetu prilikom menjanja tehnike iako se autorka trudila da kolorit svojih akvarela prilagodi mogućnostima tadašnje štampe. Ipak, njeni bozični zečevi postigli su veliki uspeh, a saradnja sa Hildeshajmerom i Foknerom uvela ju je u svet komercijalnog izdavaštva u kojem će se uskoro proslaviti kao književnica i ilustratorka knjiga za decu. Iako je postala poznata kao spisateljica i preusmerila se na karijeru pisca, Beatriks će se još nekoliko puta u životu pozabaviti ilustrovanjem božićnih čestitki, prodavanih u humanitarne svrhe.

Još jedna zanimljivost vezana za čestitku koju smo odabrali za decembarsku sliku meseca je ta da je naslikani poštar-zec, u stvari, portret jednog određenog i dobro poznatog zeca. U pitanju je takozvani Bendžamin Baunser, Beatriksin prvi zec kućni ljubimac koji je takođe bio i česta tema njenih crteža. Provodeći detinjstvo u kući sa imanjem na kojem je bilo puno životinja, Betariks je još kao dete portretisala svoje zečeve, ježeve i miševe koje će kasnije pretvoriti u neke od najpoznatijih junaka priča za decu. Danas je svakako najpoznatiji Piter Pajper, njen drugi zec, glavni junak čuvene Priče o zecu Petru. Ali ne zaboravite, Petrov rođak u knjizi upravo je njegov stvarni predak, Bendžamin Baunser, koji nas trenutno, obučen u veliki poštarski kaput, gleda preko ramena i kao da poručuje: „Kasnimo! Potrebno je razdeliti još toliko divnih čestitki, nežnih crteža i lepih želja! Svako dete, čak i kada poraste, zaslužilo je da dobije jednu! Požurite!”

Poslušajte Bendžamina poštara, te, ako se kolebate da li da nekome lepe želje za 2020. godinu spakujete u pravu, papirnu, rukom ispisanu čestitku, setite se da je Beatriks Poter zaključila kako su čestitke mala, petominutna čuda. A praznici su pravo vreme da se postane čudotvorac, makar i na pet minuta!

piše: MoonQueen

Leave a Reply

Your email address will not be published.