piše: Igor Belopavlović
U februaru vas upoznajemo sa BAŠ teatrom, amaterskom pozorišnom trupom iz Beograda. Trupu je osnovala Jelena Rakidžija, koja se po prvi put oprobala u ulozi rediteljke još 2017. godine, sa predstavom Živeti ili ne živeti. Od tada aktivno piše i režira komade, te se trupa može pohvaliti mnogobrojnim realizovanim predstavama, ali i nagradama na festivalima širom zemlje. Pored Živeti ili ne živeti, BAŠ teatar se ponosi komadima Izlaz, parter desno (2018), Pet načina kako da oporavite čakre nakon lude noći (2019), Ništa komercijalno (2022)i Zvezdana prašina (2022).
Prepustili smo Jeleni Rakidžiji reč da vam opiše kako funkcioniše BAŠ Teatar, ko su njegovi članovi i članice, šta ih navodi da organizuju humanitarna igranja i kakav je osećaj pisati i režirati predstave za decu.
Za početak, možeš li našim čitaocima i čitateljkama, koji nisu upoznati sa vašim radom, da kažeš nešto više o BAŠ teatru?
BAŠ teatar je pozorišna trupa, osnovana sa željom da okupi mlade ljude koji u haotičnom, modernom svetu brzine, žive i stvaraju za umetnost radi umetnosti. Potekao je od Sekcije scenskih umetnosti Filološkog fakulteta u Beogradu, u okviru koje su njeni članovi, tokom godina, radili na različitim pozorišnim predstavama. Od tada rastemo i ostavljamo iza sebe i druga uspešna izvođenja, sa željom da prenosimo entuzijazam, kulturu i kreativnost, a iznad svega – dobru energiju. Nastupamo na beogradskim scenama i festivalima amaterskih pozorišta, a naše autorske predstave karakterišu živopisni likovi i radnja za koju bi se moglo reći da predstavlja neki vid misaonog eksperimenta. Iako u njima ne postoje stroge prostorne i vremenske odrednice, uvek je predstavljena slika određenih društvenih fenomena koji će se prepoznati, i kojima u tom prepoznavanju svi zajedno možemo da se nasmejemo, bez nekog cinizma, ostude ili kritike. Tako je predstava Pet načina da oporavite čakre nakon lude noći prikazivala društvo danas u ruhu karikature, a na planu nadrealne igre, dok predstava Ništa komercijalno postavlja pitanje šta danas jeste, a šta nije umetnost na jedan drugačiji, mogli bismo reći, luckast način.
Što se tiče naših uspeha na festivalima, dva puta smo bili u pet najboljih na DOPS festivalu u Jagodini, učestvovali smo na OFF(estivalu) u Novom Sadu i na BAP festival u Beogradu. Za ulogu Simkice u predstavi Pet načina kako da oporavite čakre nakon lude noći Dijana Malešević je odnela nagradu za najbolju epizodnu žensku ulogu na DOPS festivalu, dok je na BAP festivalu Milorad Živković odneo nagradu za najbolju mušku ulogu u istoj predstavi.
BAŠ teatar otvara svoja vrata ljubiteljima umetnosti, od studenata, do mladih entuzijasta, onima sa iskustvom i onima bez njega. Glumci koji čine BAŠ teatar su predani, mladi ljudi, koji su spremni da svoje slobodno vreme, bez ikakve novčane nadoknade, poklone umetnosti. Oni, zajedno sa ostalim čanovima BAŠ teatra, aktivno stvaraju nove umetničke projekte, gradeći, prilikom svakog novog nastupa, jedan novi svet i pokazujući da je za umetnost, čak i u današnjem vremenu, potrebno ipak samo malo ljubavi i volje.
Stalni članovi BAŠ teatra su:
Dijana Malešević, Ivana Živkovič, Dušan Spremo, Milorad Živković, Manojlo Laban, Jovana Čaprić, Ivica Mišić, Milica Todorović, Snežana Tokić, Milica Rakidžija, Miloš Carević i Jelena Rakidžija.
Kako ste došli na tu ideju da sarađujete sa organizacijom Budi human?
BAŠ teatar nikada nije zvanično uspostavio saradnju sa organizacijom Budi human. Budući da smo svesni da živimo u svetu u kojem ima mnogo ljudi kojima je potrebna pomoć, bili smo spremni da pomognemo. Do sada smo igrali humanitarno sa predstavama Živeti ili ne živeti i Pet načina kako da oporavite čakre nakon lude noći,dok nam je, u decembru 2022. godine, bio prvi put da humanitarno zaigramo i sa jednom dečjom predstavom. Takođe, igrali smo i za pomoć deci iz Svratišta. Barem jednom godišnje održimo humanitarnu predstavu, ako ne i više puta. Naravno da je i za takvu vrstu nastupa potrebno dosta organizacije, jer sve organizujemo sami, ali naša je namera pomoći nekome kome je u tom trenutku najpotrebnije.
Kako biste opisali ulogu neprofesionalnih pozorišta i pozorišnih trupa na domaćoj pozorišnoj sceni?
Pozorište je za mene jednako život, bilo profesionalno ili ne. Veliki sam ljubitelj pozorišta Ateljea 212, pet godina sam radila na Bitef festivalu u okviru kojeg sam imala prilike da pogledam neverovatan broj različitih predstava iz celog sveta.
Šta je zajedničko svima nama – kada vam kažu da je publika počela da ulazi ili kada se, na kraju, spusti zavesa – to je čista sreća. Srećni ste jer ste baš vi tu u tom trenutku, na tom mestu i čini se da nigde radije na svetu i ne biste bili. Naravno da svi mi volimo kada je naš rad i trud priznat, i BAŠ teatar učestvuje na festivalima na kojima dobija nagrade, ali sam proces stvaranja, kada sa nekim prolazite kroz hiljadu problema, ali ne odustajete, jer desetoro ljudi koji su u ekipi ne odustaju ma šta se desilo, kada znate da tu ljudi stoje iza vas u svakom trenutku i daju svoj maksimum, zar to nije jedna posebna sreća i posebna vrsta ljubavi. Ja nisam protiv discipline i rada i pozdravljam sve koji teže savršenstvu. Međutim, kada dođete na probu i ispuni vas smeh zbog promašene ili drugačije sročene replike, zanemarićete savršenstvo, ne zbog toga što ne želite priznanja, već zbog toga što je pozorište život, te kao i u životu, neće sve ići savršeno. Zato ćete se nakon nastupa dugo, uz obavezno piće za slavlje, smejati tim sitnim greškama i jedva čekati sledeću probu i sledeći nastup. Neprofesionalna pozorišta važna su zbog ljudi. Ljudi koji to rade iz čiste ljubavi. Pa neka je to i desetoro, ali tih deset ljudi u tim trenucima je srećno. Zato su pozorišta potrebna, bila ona profesionalna ili ne, i tu leži njihova uloga – u sreći koju šire.
Da li trenutno radite na nečemu?
BAŠ teatar trenutno i dalje radi i razvija predstavu Ništa komercijalno koja je svoju premijeru imala u junu 2022. godine u Bitef teatru. Ono što planiramo je da dalje rastemo sa svakim novim projektom, eksperimetišemo i ispitujemo pozorišnu stvarnost, u potrazi za novim izrazima. U decembru 2022. smo se prvi put upustili u spremanje jedne dečje predstave, što je bio jedan od najlepših, ali i najtežih projekata, jer su deca, složićete se, najzahtevnija publika. Budući da je predstava bila prilagođena za Novu godinu, planiram da je preradim u jednu pravu dečju avanturu, ovoga puta bez Deda Mraza. Naše želje su da zaigramo i van Beograda u ovoj godini i nadam se da će se to uskoro i ostvariti.
februar, 2023.
