piše: Dušica Mladenović
Oktobar je mesec koji je mnogima poseban zbog proslave Noći veštica, poslednje noći u mesecu kada, po raznim predanjima, mrtvi hodaju ulicama, a živi prave buku kako bi ih oterali. Noć veštica je vreme maskenbala, zabava, proslava, ukrašavanja bundeva i trenutak kada sve „veštice” izlaze na ulicu; veče kada se na TV kanalima najčešće emituju horor filmovi, pričaju strašne priče i sluša „strašna” muzika.
U koncept Halloween večeri uklapa se tematika i muzika hevi metal bendova, poput Avenged Sevenfolda (A7X). Bend koji je naziv dobio po biblijskoj priči nastao je 1999. godine, kada je grupa srednjoškolaca iz Hantington Biča (Kalifornija) odlučila da „džemuje” u kućnim uslovima. Okupljeni oko bubnjara Džejmsa The Rev Salivana (James The Rev Sullivan) posebnog talenta, pevač Em Šedouz (M. Shadows), gitarista Zeki Vendžens (Zacky Vengeance) i Sinister Gejts (Synyster Gates), kao i basista Džoni Krajst (Johnny Christ) započeli su vrtoglavu karijeru u kojoj nije teklo sve tako glatko.
Ovaj sastav je oformljen nakon nekoliko izmena muzičara, otprilike nakon objave albuma Sounding the Seventh Trumpet 2000. godine, a basista koji je i danas na sceni sa njima – Džoni Krajst – priključio se 2002. godine. Sa njim, grupa izdaje i drugi album Waking the Fallen (2003), koji će im doneti saradnju sa poznatom izdavačkom kućom Warner Brothers Records. Da bi uopšte snimili ova dva albuma, bilo je potrebno vreme, strpljenje i najvažnije – novac – za koji su se doslovno snalazili. Jedna od osoba koja im je nesebično pomagala oko organizacije tura, promocije, prikupljanja novca i ugovaranja svirki bila je prijateljica benda i buduća supruga frontmena grupe – Valari Dibenedeto (Valary DiBenedetto). Kako tvrde članovi benda, ona je krala novac od roditelja kako bi im pozajmila za snimanja, putovanja i slično, brinula je o njima, glumila u njihovim spotovima, a imala je običaj i da se tokom njihovog nastupa popne na binu i izvede scream – tipičan za ovaj žanr.
Bend je u početku putovao u kombiju, nisu imali uslova da plate sebi hotel ili bilo koji smeštaj, a jedva su prikupljali novac i da se prehrane tokom tura. Bili su odbijani za svirke, ali su, uz nesebičnu podršku prijatelja i mnogo rada, uspeli da snime prvi, a i naredni album, na osnovu kojih su stekli fanove, početnu zaradu i motivaciju za pisanje novih pesama.
Tako nastaje i treći album, City of Evil (2005), u kom se bend, za razliku od prethodna dva albuma u metalkor stilu, više okreće zvuku klasičnog metala, gde nema mnogo scream-a pri pevanju. Ipak, tada nastaju neki od njihovih hitova – Beast and the Harlot, Bat Country, Seize the day i drugi. Posebno bismo izdvojili naredni album, koji nosi ime samog benda, objavljen 2007. godine u kom je iskorišćen celokupan vokalni potencijal benda (svih pet članova prvi put pevaju u pesmi Almost easy), a u pesme su uključeni i klasični instrumenti (klavir, orgulje, gudački i duvački), perkusije, hor, ženski i dečji glasovi (Unbound). Iako je većinu pesama za ovaj album pisao The Rev, svaki član benda je dao svoj doprinos, bilo u vidu teksta, ili pak solo deonice gitare, posebnog rifa, vokalne boje i slično. Svako je imao poneku ideju, što je rezultiralo prodajom albuma u čak pola miliona kopija.
Nakon albuma Avenged Sevenfold grupa doživljava veliku tragediju. Naime, bubnjar i član benda koga su svi smatrali svojim najboljim prijateljem, neki čak i kumom, pronađen je mrtav u svom stanu u 28. godini. Uzrok smrti bila je mešavina različitih supstanci sa alkoholom, a bend je, usled njegove smrti, dospeo u krizu. Ipak, odlučili su da se vrate u studio i snime naredni album Nightmare (2010) na kom je nekoliko pesama posvećeno preminulom bubnjaru Džejmsu Salivanu, poput So Far Away i Fiction. Album su snimili sa Majkom Portnojem (Mike Portnoy), bivšim bubnjarem Dream Theatre-a. Nightmare nastavlja liniju albuma Avenged Sevenfold (budući da je pojedine pesme napisao pokojni The Rev), sa uplivom kantrimuzike, progresivnog metala, nu metala, pa čak i uticajem klasične muzike.
Na mesto The Rev-a došao je Erin Iledžej (Arin Ilejay), a naredni album Hail to the King (2015) je prvi album u kom nema muzičkih „tragova”, odnosno uticaja prethodnog bubnjara. Iz tog razloga, a kako navodi i lider grupe Em Šedouz, album je više orijentisan na bluz-rok i klasični metal/rok zvuk, pod uticajem Black Sabbatha i Led Zeppelina. Pesme sa ovog albuma ne poseduju tipične ritmičke i metričke promene, kao prethodni, kada je za bend pesme pisao The Rev, tako da se zvučno albumi, pre i posle njegove smrti dosta razlikuju. Godine 2015. na mesto bubnjara dolazi Bruks Vekermen (Brooks Wackerman), koji je i danas u sastavu Avenged Sevenfolda, te su sa njim snimili sedmi album The Stage (2016), a pesma istog naziva sa ovog albuma bila je nominovana za Gremija u kategoriji Najbolja rok pesma 2018. godine. Bend je najavio i izdavanje osmog autorskog albuma iste te godine, na kom se još uvek radi. Pisali su pesme i za igricu Call of Duty, koje su objedinjene na zasebnom albumu pod naslovom Black Reign. Zanimljivo je da se u ovoj igrici pojavljuju i kao likovi, te drže virtuelni koncert publici koju čine upravo sukobljeni karakteri ove video-igre.
A7X je atipičan metal bend u kom se prepliću razni uticaji – od klasične muzike do kantri zvuka. Kako i frontmen benda navodi, cilj benda nikada nije bio da se uklope u nekakve okvire hevi metala, već da pišu muziku koja im prija. Iz tog razloga, svaki album donosi drugačiji, jedinstven zvuk, a u tom smislu posebno mesto ima četvrti album Avenged Sevenfold, gde se može uočiti čitav spektar uticaja – počevši od upotrebe različitih instrumenata, pored standardne „petorke”, do upliva raznovrsnih stilova i žanrova. Posebnu zvučnu notu albumu dao je upravo čuveni bubnjar – The Rev – neprestanim i zanimljivim prelazima, ritmičkim promenama i virtuoznošću. Interesantno je da je bio jedan od retkih hevi metal bubnjara koji je mogao da svira i peva istovremeno, recimo u pesmi Critical Acclaim. Posebnosti metal zvuka doprinosi i peskovita baritonska boja glasa Em Šedouza, naročito u scream-u koji izvodi ponekad od početka do kraja pesme, što je dovelo i do oštećenja glasnih žica koja je rešavao operacijama. Pored toga, zaštitni znak benda su i česte melodijske, solo fraze koje gitaristi izvode u paralelnim tercama.
Tematika pesama Avenged Sevenfolda je karakteristično „mračna”, te se opisuje smrt, nasilje, bolest, strahovi, osećaj gubitka, težina praštanja, nedostajanje, rat, nostalgija i slično. Tekstove koji se odnose na nedostajanje, odnosno daljinu između ljudi najčešće je pisao Em Šedouz, a primer mogu biti pesme Dear God ili Gunslinger, koje vezuje upotreba akustične gitare. Većina njihovih pesama je pod oznakom „eksplicitni sadržaj”, upravo zbog tematike koju obrađuju. Primer je pesma Scream u kojoj se opisuje čin ubistva, koje najavljuje atonalni pasaž u solo gitari na samom početku pesme, anumera koja je dobila i svoju animiranu verziju – A Little Peace of Heaven – posebno zahteva „roditeljski nadzor”.
Vizuelna komponenta benda uključuje najpre njihov logo, kostursku glavu sa krilima slepog miša, u crno-beloj varijanti, a na omotima albuma, kao i u spotovima u kojima glume članovi benda, često se pojavljuju skeleti, scene pakla, demoni, vampirski očnjaci i slično. Pored crne boje kose, A7X odlikuju i tetovaže i to posebno takozvani „rukavi”, a nakon smrti Džejmsa Salivana, svaki član benda je istetovirao „The Rev” u sećanje na osnivača Avenged Sevenfolda.
Ne postoji jedna, jedinstvena odrednica za muzički stil ovog sastava – svaka pesma ima svoju istoriju nastanka i na svakoj je rađeno sa posebnom pažnjom i učešćem, idejama svakog muzičara iz benda. U intervjuima (prvobitna) petorka uvek naglašava da su oni pre svega najbolji prijatelji, pa onda bend. Upravo ta karakteristika – prijateljstvo – čini muziku Avenged Sevenfolda potpunom i jedinstvenom u sferi hevi metala.
oktobar 2020.
