piše: Aleksandra Vujić
Kroz ovu rubriku smo s vremenom navikli da se bogovi mogu roditi na najčudnije načine. Ipak, rođenje Atine je posebno zanimljivo. Njen otac, Zevs, silno je želeo njenu majku Metidu. A jasno je da šta Zevs poželi, Zevs i dobije, te je tako bilo i sa Metidom. Kada je zatrudnela, proročanstvo je kazalo da će prvo dete biti odana i mudra devojčica, ali da će drugo dete, dečak, zbaciti svog oca sa vlasti. Zevs je u tome prepoznao način na koji je on dospeo na vlast (svrgnuo je svog oca Krona) i kako bi to izbegao, na prevaru je pojeo trudnu Metidu. Ipak, to je nije sprečilo da zaštiti svoje nerođeno dete, te je ona u Zevsovoj utrobi počela da kuje kacigu za svoju ćerku. Zevsu je kovački čekić postao nepodnošljiv, kao i glavobolja koju je on izazvao. U pomoć mu je pritekao Hefest koji mu je otvorio glavu iz koje je izašla potpuno odrasla Atina u punoj ratnoj opremi.
Atina je boginja rata, ali i zaštitnica zanata, posebno grnčarstva, tkanja i brodogradnje. Odlikuje je mudrost, ali i pristupačnost i otvorenost. Smrtnici su naročito cenili što je do nje moglo lako da se dođe, za razliku od drugih bogova. Prikazivana je sa oklopom, kopljem i štitom sa Gorgoninom glavom, koji je pretvarao ljude u kamen. Njen pratilac na prikazima često je sova koja simbolizuje mudrost. Iako je boginja rata, ona ne uživa u ratnim sukobima, već se zalaže da se do rešenja dođe mirnim putem, a čak u vreme mira ni ne nosi svoje oružje.
Atinjani su Atini podigli Partenon u kome se nalazila i masivna skulptura Atine koju je izradio vajar Fidije od slonovače i zlata. Nažalost, statua više ne postoji. Partenon je dobio ime od reči partenos (devičanska) jer je boginja vrlo pažljivo čuvala svoje devičanstvo.
Od trenutka kada joj je pomogao da dođe na ovaj svet, Hefest je bio zaljubljen u Atinu. On je zatražio od Zevsa njenu ruku, na šta mu je on odgovorio da pristaje samo ukoliko se Atina složi. Boginja je odbila bračnu ponudu jer je previše cenila svoje devičanstvo, što je razbesnelo Hefesta i on je pokušao da je siluje. Ratnica kakva jeste, odbranila se, a Hefestovo seme je dospelo na zemlju i tako se rodio Erhtonije, kojeg je Atina odgajila i koji je kasnije postao vladar grada Atine. Druga verzija mita kaže da je za vreme Trojanskog rata Atina otišla kod Hefesta da joj izradi oružje, prilikom čega joj je on rekao da joj to neće naplatiti već će to učiniti njoj za ljubav. Atina, ne shvatajući pravi smisao tih reči, pratila ga je do kovačnice, gde je on pokušao da je siluje. Epilog je isti. Ipak, u ovoj verziji, i Hefest je bio žrtva jer ga je Posejdon slagao da je Atina otišla u kovačnicu sa željom da doživi veliku strast.
Još jedan događaj svedoči o tome koliko je Atini bila bitna njena čistota. Dok se kupala na svetom izvoru, krišom ju je gledao Tebanac Tiresija kojeg je očarala svojom lepotom. Kada je to primetila, udarila je Tiresiju, zbog čega je on oslepeo. Ipak, Atini je naposletku bilo žao i dala je Tiresiji vidovitost.
Njena blaga narav (ako posmatramo u odnosu na naravi drugih bogova) primetna je i u mitu o Arahni. Naime, Arahna je pričala kako je tkački talenat samo njen i da Atina nije zaslužna za to. Boginja je potom izazvala smrtnicu na takmičenje u vezu i videla je da je Arahnin rad zapravo dobar koliko i njen. Ipak, razljutila ju je tema Arahnine tapiserije – Zevsovi ljubavni poduhvati i bračna neverstva. Gnevna Atina je pokidala Arahnin rad, što je Arahnu nateralo na samoubistvo. Ipak, boginja se pokajala i pretvorila Arahnu u pauka, time joj davši mogućnost da se i dalje bavi tkanjem.
Iako je zaštitnica i Herakla i Jasona, Atina je posebnu povezanost imala sa Odisejem. Vrlo je cenila njegovu lukavost, te se prilikom putovanja postarala da ga Kalipso pusti, da se susretne sa Nausikajom, a dala mu je i savet da se preruši pre nego što izađe pred Penelopine prosce.
Jasno je da glavni grad Grčke nosi ime ove boginje, ali, kako je do toga došlo? Pored Atine, Posejdon je želeo da bude zaštitnik grada Atine. Odlučili su da oboje poklone gradu jednu stvar, i da pobednik bude onaj čiji poklon bude najbolji. Posejdon se popeo na Akropolj i poklonio gradu izvor slane vode. Tipično za boga mora. Atina je pak poklonila gradu prvo stablo masline. Zatim su bogovi sa Olimpa imali zadatak da procene koji je poklon bolji. Iako je izvor slane vode delovao impozantno, nije imao upotrebnu vrednost, a drvo masline je u potpunosti upotrebljivo (plod za ulje, drvo za upotrebne predmete) te je pobedu odnela Atina i postala zaštitnica grada. Posejdon nije dostojanstveno prihvatio poraz, već je podigao oluju i poplavio grad. Od tada, Atinjani poštuju Atinu kao zaštitnicu, ali ipak i Posejdonu prinose žrtve.
septembar, 2023.
