piše: Jovan Mladenović
Na prvi pogled, termin Ajped crteži možda i ne izgleda baš glamurozno, a buduću da smo duboko zagazili u 21. vek, ne zvuči ni preterano revolucionarno. No, ako uzmemo u obzir da je naš protagonista osamdesettrogodišnji Dejvid Hokni, jedan od najuticajnijih živih umetnika, ne možemo, a da se ne zapitamo na koji način čovek njegovog renomea (ali i godina) koristi nove tehnologije u svom stvaralaštvu.
Dejvid Hokni počeo je da koristi ekrane osetljive na dodir u svom radu još 2009. godine kada je dobio svoj prvi Ajfon. Do Hoknijevog brzog usvajanja ovog novog medija dovela je njegova dugogodišnja fascinacija tehnologijom (u prošlosti je eksperimentisao sa faks mašinama, Polaroid filmom i Fotošopom). Ovaj najnoviji komad tehnologije u narednim godinama postao je glavni deo njegovog kreativnog procesa. Između 2009. i 2012. godine, Hokni je s prozora svog bivšeg doma u Jorkširu zabeležio promene godišnjih doba, prvo pomoću Ajfona, a zatim Ajpeda. Ova serija crteža započela je kao rezultat umetnikovog uviđanja novih mogućnosti, poput crtanja u mraku, kao i činjenice da može da radi iz udobnosti svog kreveta. Sve što mu je tada bilo potrebno, nalazilo se na Ajfonu. Kada je koju godine kasnije Ajped postao dostupan, upotreba olovke omogućila mu je da prikaže mnogo više detalja na svojim radovima. Pored toga što je pomoću svog Ajpeda dokumentovao prirodu i njene promene u blizini svog doma u Istočnom Jorkširu u Engleskoj, Hokni je dva puta putovao sa svojim tabletom do nacionalnog parka Josemiti u Kaliforniji. Koristeći prenosni uređaj i olovku, Hokni je sada bio u stanju da udobno radi na otvorenom bez potrebe da sa sobom nosi teške materijale, tako stvarajući digitalne pejzaže u pleneru.
U potpunosti izvedene pomoću aplikacije Brushes, Hokni beleži promene u prirodi preciznim, tehnički obojenim potezima. Ovi digitalni radovi izlagani su u velikim muzejima, uključujući Tate u Londonu, Center Pompidou u Parizu i Metropolitan Museum of Art u Njujorku.
Hoknijeva upotreba ekrana osetljivog na dodir nije proizišla iz želje da umetnik ide u korak sa trendovima, već iz uviđanja njegovog umetničkog potencijala. Digitalno stvaralaštvo je za njega predstavljalo novi medij koji mu je omogućio mobilnost i efikasnost, a brzina kreativnog procesa učinila je poslednju deceniju njegovog stvaralaštva jednom od najplodnijih u veoma dugoj umetnikovoj karijeri. Tehnologija, u njegovom slučaju, nije sama sebi cilj, već koristan alat.
Hokni više od šest decenija stvara „ručno”, te njegov način rada u digitalnom mediju bitno ne odstupa od onog koji izvodi u fizičkoj formi. Da li u tom autoritetu nalazimo razlog tome da je on prvi umetnik koji je izlagao radove nastale na digitalnoj platformi u najprestižnijim galerijama i muzejima sveta? Šta budućnost donosi umetnicima koji rade isključivo u digitalnom mediju i kojim putem će nas odvesti umetnost tableta? Ostaje da saznamo.
maj 2021.
